She changed me

» U našim mislima

Šta mi ostaje od toga što sam te voleo?
Ostaje mi samo glas, odjednom bez eha.
Ostaju mi samo prsti, koji ne drže ništa.
Ostaje mi samo koža, koja traži tvoje ruke.
A naročito strah, da te još volim
Sutra skoro mrtav.

Šarl Aznavur

***

Tina's P.O.V

„Svi delovi grada zavejani su snegom. Saobraćaj ne funkcioniše i nije preporučljivo izlaziti na ulice, sve dok padavine ne pres..."

Ma ućuti! Niko još nije umro zato što mu je malo snega uletelo u čizme. Neopisivo je koliko želim da trčim i valjam se po snegu. I znam da se ponašam krajnje detinjasto po pitanju toga, ali zima je oduvek bila jedino što me je u potpunosti ispunjavalo. Ta hladnoća prijala je mom srcu, radost svih tih ljudi, radost dece dok prave Sneška Belića. A ljudi sada od te tolike zimske čarolije prave haos, kao da će se sav sneg skupiti u oblik nekog čoveka i napadati jednog po jednog. Dajte, molim vas!

Otvorim ormar, kako bih pogledala šta imam od zimske garderobe. Kada primetim sve ove haljine, želudac mi se prevrne. Da nije Nialla, davno bih sve to bacila, ali moram da ih čuvam za one prijeme i sastanke na koje me vodi. Čudno je to kako devojka poznatog mafijaša odjednom postane saputnica uvaženom advokatu. Da svi ti bitni ljudi, pravnici i ostale gluposti, saznaju čime sam se ja bavila pre ove sadašnje veze, mislim da bi se otimali oko toga ko će me prvi strpati u zatvor.

Najzad dohvatim neku jaknu i navučem je na sebe, te krenem ka vratima. Svesna sam da će mi u ovome biti hladno, ali jebote, godinama sam čekala ovakav sneg. Tri godine ga nije bilo, još otkad je...tri godine. Ne mogu da verujem. Zagledam se kroz prozor, pa se neki osmeh pojavi sam od sebe i ne mogu baš da shvatim zašto je bio tu, ali bio je. A on? Gde li je on sada? Nadam se da mu je ona kurva rodila celu fudbalsku reprezentaciju i da uživaju dok je pokriva noću i pazi da joj nije hladno. I daj Bože da im ta glupa deca upadaju svake noći u sobu, pa da ne mogu da rade ništa od onog što on voli.

Ma zašto uopšte razmišljam o tome?

„Gde ćeš ti?"

„Idem napolje, zašto?"

„Zar nisi čula šta su..."

„Rekli na vestima? Da, jesam, i zabole me za to, ja izlazim, pa makar ostala zavejana tamo negde", nasmejem se, ali Niall ne popušta.

„Moraš da se paziš, pogotovo sada kada planiramo decu i sve to, uozbilji se malo", preko me pogleda.

„Izvini što nisam upućena, ali ko planira decu?"

„Tina", doslovno zareži, što me iznervira i imam utisak da ću eksplodirati ako nastavim da razgovaram s njim.

„Dobro, dobro, planiramo decu, hajde sada, pusti me da idem malo napolje, zaista mi je dosadno više ovako. Duša mi čezne za tim pahuljama", ponovo pokušam da okrenem na šalu, ali jok - danas mu nije dan.

„Shvataš li da ćeš biti jedina budala koja je napolju po ovakvom vremenu?"

„Uvek sam bila sama u svemu što sam htela, tako da to nije ništa novo."

„Opet se pojavljuje ono tvoje divljaštvo", hajde prigovaraj malo, nisi odavno.

Izađem, samo ga pogledavši. Istina je da sam ga zavolela mnogo i da mi je zaista postao bitan, ali u poslednje vreme se mnogo promenio. Nije to više bio muškarac kraj kog sam se osećala sigurno. Zapravo, na trenutke jeste, kada se šćućurim pored njega noću i kada sve od prošlog dana ostavljamo daleko za nama. No previše se posvetio karijeri i zaboravio je na sve što smo izgradili, dane i noći je provodio sa klijentima, a čak i u trenucima kada smo mogli da budemo zajedno i sami, pronalazio je razloge da odemo na neku zabavu koji priređuje neki profesor doktor ili šta ti ja znam, u čast neke još veće budale koje će cele noći pričati u šiframa, o pojmovima koji su mi bili apsolutno nepoznati.