She changed me

Dvadeset drugi deo

Želiš da se igraš? Budi oprezna, malena. Život nije igra, jer da jeste, to bi značilo da samo jedan može da pobedi. A da li si ti spremna da ostaneš sama?

***

Osećam njegove ruke kako me grle i stežu, dok se pospano vrti po krevetu. Toliko je lep da ne znam kako neko može da zamisli svoj život bez njega. Guste trepavice krase mu lice, dok njegove pune usne zovu da ih ljubim. Nikada mi se nije desilo da zbog nekog ovoliko gorim čak i u trenucima kada ne radi ništa, kada samo spava. Ali njegovo prisustvo bilo je dovoljan razlog da moje srce kuca brže nego inače i da ova noć bude razlog moje večne nesanice.

Imam utisak da ću svake noći, kada budem legla u krevet, maštati o ovome što sam večeras doživela. Po prvi put ne plašim se ničije reakcije, ne plašim se mogućnosti da je ovo poslednji put da ga vidim, jer šta ako sutra kada se probudi shvati da je neka druga ono što želi? Nadam se da neće, no ko bi mogao da mu odoli, svaka ga želi, a ja negde u dubini duše se potajno nadam da je moj.

"Ne spavaš?"

"Kako da spavam kad ti tako lep ležiš pored mene?"

"Da, oduvek sam bio umetničko delo", polako se budi i pribija uz mene, "koliko je uopšte sati?"

"Mislim da je oko 6 ujutru."

"Celu noć nisi spavala?"

"Kako to misliš - celu noć? Pre dva sata smo došli ovde."

"A dok nisam došao po tebe, čekala si moju poruku, tako da mislim ispravno, nisi spavala celu noć."

"Kako ti to znaš?"

"Posmatrao sam te, princezo", zagleda se u zid i vidim kako mu se obrazi crvene dok ovo izgovara, "bila si baš nestrpljiva, videlo se, i ubeđen sam da si me psovala sve te sate. Ali s obzirom da sam sedeo na drvetu, imao sam poprilično slab signal."

"Na drvetu?"

"Aha", pribije svoje vrele usne uz moj vrat i ja zadrhtim, "satima sam gledao kako ti tvoji prstići klize po ekranu i kako ti se okice pune suzama, mislila si da neću odgovoriti?"

"Mislila sam da si s njom", tiho kažem, a on me zbunjeno pogleda.

"Sa kim?"

"Sa Tinom, znaš. Mislila sam da ste se pomirili i da zbog toga ne možeš da mi odgovoriš, da jednostavno ne želiš. Ubeđivala sam sebe da si zaspao, ali u dubini duše sam se plašila da je ona razlog što si tek tako nestao."

Svojim prstima dohvati moje obraze, malo se uzdigne i gledam ga pravo u oči, dok mi pogled na trenutke leti na njegove usne. Osećam da gorim, jer se stvara ogroman plamen na mojoj koži dok me on dodiruje. Divan je osećaj, a opet tako neadekvatan. Misli li nešto loše o meni zato što sam ovoliko stidljiva? Da li je očekivao da će se među nama desiti nešto drugo večeras?

"Slušaj me sad dobro, lepotice. Nije bitno sa kim provodiš vreme, već na koga misliš tada. A moje misli odavno su prestale da pripadaju njoj. Istina, mnogo sam je voleo, tolika ljubav nije mogla tek tako da izbledi i ostale su mrvice sreće koja je nastala kada sam bio kraj nje. Izmami mi osmeh razmišljanje o svemu što smo doživeli, ali tome je došao kraj. Ja se ne vezujem lako i ne zaljubljujem se, to je moje pravilo, jednostavno, teram ljude kako bih sačuvao sebe. Osećanja mi nikad ništa dobro nisu donela, samo bol. Ali sa tobom je drugačije. Znam te tako kratko, a opet, imam utisak da bismo mogli zajedno i na Mesec, ništa mi drugo ne bi trebalo, samo tvoje oči da me posmatraju, jedino sam tada siguran. Zato zapamti, princezo, kada bih morao da biram između tebe i celog sveta, izabrao bih tebe."