She changed me

» Bićeš srećna, jednom

Uvek ću voleti ono što sam nekada voleo, čak i kada ga više ne budem imao.

Andre Breton

***

Pre šest godina

Tina

Nisam ja bila hladna prema ljudima, oni su bili hladni prema meni. Ali vremenom, prestalo je da me boli i nisam tragala za lepim rečima, toplim zagrljajima i iskrenim ljubavima. Jedino što mi je bilo potrebno bilo je bekstvo od svega. Od svih. Da se sklonim na nekoliko dana negde gde ću biti sama sa svojim mislima, jer su mi i one dovoljno problematične, ne treba mi još neko pored njih. Sve sam uvek i mogla da uradim sama, da se upletem u neku glupost i da se sama izvlačim iz nje.

Nisam imala nikog. Nikog zbog koga bih poželela da izađem iz zatvorske ćelije i napustim ugao tame kojim sam zavladala.

Bila sam sama.

Sada

Zayn

Četiri mračna zida obavijala su ovaj uzani prostor u kom sam se krio dok je napolju vejala najveća mećava ikada. Ali moje misli bile su daleko izvan. Uperene ka njoj, i komore i pretkomore mog srca skladištile su samo njene poljupce u sebi. Padne mi na pamet kako je ona ovde provela mnogo vremena zbog mene i svih naših ludorija, previše hrabrosti, a premalo straha, zato se naša priča tako i završila.

Naizgled završila.

Čuo sam da se udala, da je našla sreću kraj nekog muškarca koji joj je skinuo zvezde sa neba, da je moju ćerku nazvao svojom.

Čuo sam i da nikad ne pita za mene, da me je izbrisala iz svog života nakon onog dana kada sam je pronašao kraj istog onog svetionika u koji sam ulagao sve svoje nade da se pojavi.

Čuo sam da se udala i da me je u potpunosti zaboravila nakon što sam je spasio, ubivši onog koji nas je toliko razdvajao.

Čuo sam da je oplakivala Nialla i da ga je na grobu molila da joj oprosti za sve, da je proklinjala sebe i mene što sam mu uskratio mogućnost da diše i oseća se živim.

Čuo sam sve to.

Ali ni u šta nisam verovao.

Jer... danas izlazim odavde, a još otkako je svanulo čujem njen glas, čujem je kako viče i doziva me, čujem je kako se kune da nas ništa neće razdvojiti i izvija se osmeh na mog licu jer shvatam jednu razliku između između doba kada je ona bila ovde zatvorena i sada kada sam ja.

Ja imam ogromnu želju da izađem. Imam želju da odem odavde što pre. Jer mene je neko čekao.

Nisam bio sam.

Znao sam da mi je oprostila što sam zavio njen život u crnu, osudivši je da me čeka svake subote u predelu za posete, bez ijednog poljupca godinama, bez ruku koje će je grliti i grejati noću. Znao sam da mi je oprostila što je ceo život na nešto osuđujem i upravljam njom svojim ponekad nepromišljenim postupcima. Ali šta biste vi uradili kada bi vam neko bio na sekund od odluke da ubije devojku koju volite?

Niall je bio. Da li ju je voleo? Ne znam. Ne vidim kako može biti ljubav prislanjanje pištolja na nečiju glavu. I taj incident završio se dosta nejasno. Metak iz mog pištolja sam je izleteo, jer je bilo ili ona ili on. A ja bih za nju učinio sve. I nisam bio ponosan na to što sam postao ubica, jer mi nikada nismo ubijali, ali radije bih osudio sebe na nekoliko godina zatvora, nego nju na smrt.

Pre šest godina

Tina

Bilo me je strah da priznam, moja gordost nestajala je svaki put kada bih osetila Zaynov parfem; kada samo primetim kako gricka usnu, dostizala sam vrhunac svoje strasti, i nikada mu nisam to rekla, ali bila sam njegova. Nije to bila klasična ljubav gde loš momak uvodi devojku u svet droge i kriminala. Ovo je više bilo pripadanje, obostrana predaja. Ali uvek je bilo previše opreza, i ne znam da li mi je to smetalo ili ne, znam samo da sam u njegovim rukama bila drugačija.