She changed me

Četvrti deo

Tina's P.O.V

Nisam osećala strah, bilo mi je sve tako poznato, jedino što je činilo da budem uznemirena bio je on. Nisam znala ni kako je, ni šta radi, šta mu se mota po glavi, jedino što sam znala bilo je da je jak i da će izdržati, možda i bolje nego ja. Ali ne može dugo da bude zatvoren, jer njegova duša nije slobodna kao moja, mene ne zanimaju činjenice, gledam stvari iz ugla koji se meni dopada, a on je uvek sve shvatao za ozbiljno i rešetke ne bi zatvorile njegovo telo, zarobile bi njegovu dušu i odnele je daleko, na put bez povratka. Iako sam znala to, nisam odustajala od ideje da je jak i da će izdržati sve, moje šesto čulo govorilo mi je da baš isto to on sada misli za mene. Ali ja ne posustajem, neka ne brine, ni veće stvari u životu me nisu slomile.

Vrata se otvaraju i obuzme me neka jeza koju baš i ne mogu da opišem. Nepoznat mi je ovaj osećaj, kao da se bliži opasnost koju ne mogu da predvidim, nešto što mi blokira um i tera moje telo da se zapita kome pripadam. Moje misli u trenutku nestaju, nestaje baš sve o čemu sam dosad razmišljala i moj pogled se susretne sa njegovim. On polako ulazi i neprestano me gleda, a ja shvatam da mi nikada nije bilo tako neprijatno dok me neko posmatra.

"Kako je Zayn? Još koliko ostajemo ovde?"

"Možemo da se dogovorimo nešto, imam priliku da vas oboje spasim, samo moraš da mi veruješ."

"Buraz, da ja tebi ne verujem, ne bih uopšte komunicirala s tobom, znaš?"

On se samo nasmeje i ne kaže ništa. U suštini on i Zayn su slični, obojica su tako tajanstveni, a s obzirom na to da sam navikla da iz dana u dan sve više upoznajem Zayna, ovo sa Niallom mi nije ništa novo. Vidim jednog nezadovoljnog muškarca, jednu zarobljenu dušu koja nikada nije ostvarila ono što je želela. Pitam se, kakav je njegov život? Da li ima nekog za koga bi dao sve?

"Postoji snimak na kom se tačno vidi šta se desilo. Ali vidi se samo Zayn, tvoje lice ne. Možeš da odeš u svakom trenutku, ali on bi morao da ostane. S obzirom na to da znam da nećeš otići bez njega, možemo li da se dogovorimo kako da oboje odete odavde?"

Klimnem glavom i sva se ježim na samu pomisao da bi Zayn mogao da ostane ovde zbog mene, ne želim to. Ne plašim se razdvajanja, samo ne želim da njegov život prestane da bude život samo zbog mene. On ne zaslužuje robiju, baš ništa, on je samo jedna neshvaćena duša u moru istih, on je poseban, a ljudi ne znaju to da cene.

"Šta treba da uradim?"

"Pustićemo vas odavde, uz obećanje da nikada više nećete opljačkati ništa."

Bilo je teško obećati to, skoro nemoguće. Jer to je bio naš život, u neku ruku i zabava, ali to nas je zbližilo i kada bismo digli ruke od toga, nestalo bi sve što smo gradili godinama; poverenje koje smo stekli, ljubav koja je nastala na najčudniji mogući način, nestali bi naši ugledi i grad se više ne bi tresao na spomen naših imena. I mnogo bi mi nedostajalo da budem iznad oblaka i da živim od tuđih slabosti, ali rizik bi bio ogroman, još samo jednom da se nešto ovakvo desi i naši životi bili bi samo prošlost. A na to nisam bila spremna.

"U redu, pristajem."

"Tako lako?"

On podigne obrvu ne verujući da sam ispljunula to kao iz topa, gušilo me je, ali morala sam da se žrtvujem, svi moji snovi možda se baš ovog trenutka potapaju kao morske lađe, ali spremna sam na to zarad snova koje možemo da sanjamo jedno kraj drugog, bez straha, bez bola. 

"Kada voliš nekog, daješ sve za njega, znaš? I ne zanima te ništa tvoje, ništa što bi te zanimalo da si sam. Ali poenta je da nađeš nekog u čijem prisustvu ćeš se osećati ispunjeno i potpuno. JA taj osećaj imam samo kraj njega."