She changed me

Osamnaesti deo

Ugledamo Zayna na kraju ulice kojom smo krenuli, te oboje potrčimo, želeći da ga spasimo, ako je u nevolji. Iako smo, kada smo se približili, shvatili da je zapravo on onaj koji je nekom zadavao nevolje. Ulica je bila toliko mračna da me je na trenutak podsetila na sve ono što se dešavalo ranije, na tamu koja nas je obavijala i udaljavala od sreće. Nakon mnogo vremena ponovo vidim onu mržnju u Zaynovim očima, nije čak ni praznina, ni ravnodušnost, to sam mnogo više volela, ali sada doslovno vidim mržnju i bes. Napet je i žile na vratu mu se ističu više nego obično, jedva dolazi do daha i na rukama ima ostatke krvi.

A onda primetim devojku kako se krije u njegovom naručju i pokušava da se obuzda i prestane da plače, ali ne ide joj. On je čvrsto drži i pribija je uz sebe, te pokuša da uspori svoje disanje i ponaša se kao da se nije potresao, kako bi nju ohrabrio. Obriše joj suze sa lica i vidim da je sada mnogo nežniji, onaj pogled koji je do malopre izazivao smrt sada je nestao, on nju grli i pogledom joj daje doznanja da je sve u redu i da je kraj njega sigurna. Pogledam malo bolje i shvatim da se opet radi o Fernandi. Naravno da je ona ta zbog koje se tuče na sred ulice, ona je prouzrokovala povratak onog hladnog Zayna koji bi ubio kada mu povrede onog koga voli. Da li je on nju voleo? Ili mu je samo bila draga? Nisam znala, ali sam bila sigurna da ono što se desilo nije bila slučajnost. Šta se uopšte desilo?

Vidim kako se momak koji je u potpunosti bio pretučen i krvav polako povlači i kako ga drugovi vuku, te odjednom svi ubrzaju i pobegnu. Niall i ja još uvek gledamo u njihovom pravcu, zbunjeni i nesvesni šta je uzrok ovoga čemu smo prisustvovali. Vidim da Niall izbegava da me pogleda u oči i da mu nije svejedno što se ovo desilo, te da bi više voleo da nije morao sve ovo da vidi, ali ja ga uhvatim za ruku čime sam htela bar malo da ga ohrabrim. Uostalom, ovo nije bila neuobičajena situacija, Zayn je ranije uvek bio ovakav. Šta je razlog ponovnom dolasku tame u njegovo srce?

"Sve je u redu? Šta se uopšte desilo?"

Ali on mi ne odgovori, već je pomazi i poljubi u kosu, šapne joj da je sve prošlo i da je sada na sigurnom.

"Zayn, pitala sam te nešto. Odgovori mi, jebote!"

"Ne viči bre!" Odjednom digne glas i ja se naježim, nikada nije bio ovakav; jeste se tukao, svađao, jeste bio glavni na ulici, ali nikada nije viknuo ni na jednu devojku, pogotovo ne na mene.

"Ja vičem? Ja vičem? Jesi li ti pri sebi? Jesi li svestan šta radiš? Sad se još dereš na mene zbog nje? Jebi se, Zayn", mahnem rukom i okrenem se, želeći da odem odavde, ali vidim da Niall još uvek stoji i samo gleda u njega, "a šta ti buljiš u njega? Nije heroj godine. Polazi, idemo!"

"Ali Tina, vidi mu ruku, potrebna mu je pomoć, zar želiš da mu se desi nešto? Ne možemo da ga ostavimo tek tako. A ti, devojko, jesi li ti dobro?" Niall se okrene prema Fernandi, a ona klimne glavom.

"Cenim tvoju pomoć, Niall, ali bolje idi s njom, vidiš da je poludela", to me još više iznervira i imam osećaj da ću ga zapaliti, tri, dva, jedan, sad.

"Koji ti je? Ja poludela?"

"Jeste, ti! Zar ne vidiš da devojka drhti od straha? Upravo su pokušali da je siluju, uplašila se, jedva sam je izvukao. Pokaži malo saosećanja, žensko si, uostalom, ti bi trebalo najbolje da znaš kako je to kada muškarac pokuša da te iskoristi", sada govori tiše i smirenije, a ja se sva naježim i oči mi se napune suzama.

Podsetio me je na trenutak koji sam toliko mrzela, na onu noć koju sam proklinjala i muškarca zbog kojeg sam odlučila da nikada više ne budem ponižena. Da nije bilo Zayna, ko zna kako bih završila tad. Spasio me je od zla, od onog monstruma kojem je bilo samo da igre, a ja sam tada bila početnica, nisam znala da se branim kao što bih znala sada. I tada niko nije znao da sam Zaynova, čak ni ja nisam znala, sve dok se nije umešao i spasio me od sudbine koja bi mi sledila da se nije pojavio.