She changed me

» Trenutak za nas

Jer su bili povezani nečim što je moglo postojati samo između takva dva bića, dva bića koja su svoju samoću prepoznala u samoći onog drugog.

Paolo Đordano

***

Tina's P.O.V

Hladan vetar mi šiba u lice, dok mi suze naviru i pokušavam da se suzdržim, ali ne ide mi. Bio je tu. Na metar od mene, a ja ga nisam videla. Nisam uspela da spasim ono malo što je ostalo od nas. Čim je došao to znači da sam mu značila, da mu možda još značim. Ali zašto mi nije ni reč rekao? Ako mu je toliko bitno bilo, kako je mogao da ode bez reči?

Kako si ti mogla da spališ stvari i odeš zauvek, a volela si ga?

Da, valjda povređujemo one koje volimo, iz straha da bi, vezavši se za nas, mogli da pate još više. No i da sam ostala, ne bismo uspeli, mi se pola života nismo razumeli. Toliku ljubav prepustili smo vetru, prepustili smo drugim ljudima da nam kroje sudbinu, a bili smo pristalice teorije da život treba uzeti u svoje ruke i ne planirati budućnost, već uživati u sadašnjosti. A otkako su se drugi upetljali u naš odnos, nikada više nismo mogli da uživamo. Nikada više to nismo bili mi.

Sada ulazim u zgradu, naježena do bola, tražeći luku u kojoj bih mogla malo da se odmorim. Njegova duša bila je moje pristanište. Koliko god ja to želela da priznam ili ne, tri godine glumim sreću, tri godine sam ono što nisam. Samo sa njim svet je u boji i moja duša se nije plašila ničega. Sada živim, ali nisam živa bez njega.

Kada ostaviš za sobom nekog koga mnogo voliš, učiniš to iz dva razloga. Ili zato što njemu želiš najbolje, ili zato što si shvatio da vrediš i da zaslužuješ bolje. Kod mene je bilo ovo prvo, jer ja bolje nisam mogla da pronađem. Koliko god bola mi naneo, uvek će biti moj broj jedan. I osećam se odvratno što to govorim dok me Niall čeka kod kuće, ali Zayn je nešto što mi se neće desiti više nikada i nešto što će moja duša, ovako ranjena kakva jeste, pamtiti do kraja života.

Sam si se rodio, sam živiš.

Da, ali ovog puta želela sam njega pored sebe. Želela sam da mi to govori dok me grli, da psihički budem jaka i spremna na gubitak te ljubavi, ali da u dubini duše budem posvećena njemu i da tu teoriju gazim dok dobijam komadiće njegove ljubavi. Te oči bile su jedino što mi je potrebno, a samo njih nije bilo, jer samo dok me je on gledao, osećala sam se živom.

„Jesi li dobro?"

„Da", odgovorim nemo kada uđem u stan, „zašto?"

„Hteo sam da ti kažem nešto", uhvati me za ruku, te oboje sednemo na kauč.

„Plašiš me, Niall. Šta nije u redu?"

„Ljubavi", skloni mi pramen kose sa lica, pa promrmlja, „mi se selimo."

Kako se selimo? Šta? Zar sada kada je Zayn ovde? Ko se to igra mojim životom? Šta je ovo više?

„Kako to misliš...selimo se?"

„Da, razmišljao sam kada si otišla. Ovaj grad nas oboje mnogo guši, zar ne? Toliko je loših uspomena, toliko loših ljudi na koje smo naleteli. Ovde je sve prljavo, a to nije ono što želimo za naš brak i decu. Želim da budem sa tobom, Tina, želim da se venčamo i osnujemo ogromnu porodicu. Krajem nedelje idemo u Madrid."

„Ti mora da se šališ?!"

„Ne sviđa ti se ideja?"

Ne, ne sviđa. Odlučio si da mi glumiš nežnost sada, nakon toliko vremena? Proveli smo tri godine zajedno i sve vreme sam bivala sama i jedina se trudila oko ove veze, sve to vreme nisi nikada pomislio kako se ja osećam i sada ponovo idemo zato što ti tako želiš. Da li si možda osetio da ti je jedan muškarac iz moje prošlosti pretnja, pošto je očigledno odlučio da se vrati u moj život? Strepiš li da bih mogla otići, Niall? Sve ovo vreme nije te bilo briga. A sada kada gubiš vlast nada mnom, sada je sve drugačije. Zaista? Zar i ti?