She changed me

» Tragovi u snegu

Svaka veza ima svoj kraj, osim one prve. Ona traje celog života, iako toga nismo svesni, ona je naša motivacija i razlog svega što nam se dešava. Ona je naš početak i kraj. Jedina ljubav.

***

Tina's P.O.V

Odvučem se do mesta na kom sam stalno provodila vreme sa Zaynom. Bilo je to mesto na kom me je naučio da pucam, mesto gde sam došla nakon što sam izašla iz zatvora. Svaki milimetar tla mirisao je na nas i, želela ja to da priznam ili ne, samo ovde bila sam sigurna u sebe i osećala da konačno negde pripadam. Zamišljala sam ga bukvalno svuda, kako stoji sa cigaretom i gleda u daljinu, dok nas obuzima dim i vodi u drugu dimenziju.

Kada sam prestala da ga viđam, nestala je i moja želja za cigaretama, pucanjem, krađama, životom. Postala sam pasivna, kao sve druge, uvažena devojka u ovom gradu, ali ovog puta na strani zakona. Miran život me nije privlačio, pa uprkos tome morala sam tako da živim. Niall je bio jedini koji mi je pružio utočište, jedini koji mi je dao ruku i vukao me svud sa sobom kada mi je to bilo naprotrebnije. Dugujem mu mnogo, mnogo više od jednog „hvala". Ali dugujem onom momku koji je nekad bio, a ne ovom nervoznom i drskom tipu koji ga je zaposeo.

Osećala sam blagu krivicu, jer sam oduvek sve radila brzo, bez razmišljanja. Da nisam onog dana izašla iz stana tek tako, da sam normalno razgovarala sa Zaynom i rekla mu da još uvek osećam nešto prema njemu, te da me boli što je sa Fernandom i da je moje ponašanje čisto iskazivanje ljubomore, možda bih danas znala gde je, možda bih baš u ovom trenutku bila u njegovom krevetu i posmatrala ga dok spava. Umesto toga, ja sam se otrgla i uputila u drugu stranu, išla sam linijom manjeg otpora i uverila se da život iz bajke nije ono što mi je bilo potrebno i da je ova princeza želela da bude vitez.

Kako je vreme prolazilo, sve sam se više vezivala za Nialla, a on kao da je baš u tom trenutku počeo da se udaljava. Osetila sam kako boli prazan krevet usred noći, kada nemaš pojma gde ti je dečko, da li je dobro i s kim provodi vreme. A onda ti ujutru dođe s izgovorom da je imao posla i bez iakkvog poljupca ode u drugu prostoriju, nezainteresovano. Nisam želela da ga upoređujem sa Zaynom, ali neki deo mene je to zahtevao. I baš taj deo bio je svestan da mi Zayn nikada ne bi nešto takvo uradio.

Sednem nasred ove livade i naslonim se, svesna da je sneg jedino što imam u tom trenutku. Sneg i sećanja na to koliko su me rizik i strah od smrti zapravo činili srećnom. Gledam u nebo i svesna sam da sam se možda predugo zadržala, te da bi trebalo da se vratim kući. Daleko od toga da me Niall čeka, ali moja savest mi ne dozvoljava da na duši nosim bilo koga osim sebe. Pridignem se, te odjednom primetim senku kako polako nestaje među drvećem. Potrčim kako bih videla o čemu se radi, svesna da me je neko očigledno posmatrao.

Ali ne, osoba je bila prebrza da bih mogla da je stignem. Nema je na vidiku i jedino što je ostalo bili su tragovi u snegu. Sagnem se, te malo bolje pogledam. Otisci su stvoreni patikom. Osmeh mi se nesvesno pojavi na licu, te poželim da ošamarim sebe zbog toga. Mada, ovo... Jedina osoba koja bi nosila patike po ovolikom snegu, jedina osoba koja bi, sem mene, uopšte izašla po ovakvom vremenu. To je morao biti on. Niko drugi. On.

Ali zašto?

Zayn's P.O.V

Nisam mogao ni da sanjam da ću je sresti danas, pogotovo ne na onom mestu. Našem mestu. Bila je tako zamišljena, kao nikada pre. Bila je izgubljena u nekom svom svetu, kao da ju je sneg vraćao u ono doba kada smo mu se kao deca radovali. Tačnije - ona mu se radovala. Ja sam čak i tada samo sedeo negde po strani, ali sam je posmatrao kako se pretvara u devojčicu, osećanja nežnijih od pahulje. I voleo sam to što sam mogao da vidim, voleo sam topliju stranu njenog srca, jer sam ga ionako previše očvrsnuo i zaledio.