She changed me

» Poslednja pilula

Ono što nazivamo razlogom za život istovremeno je i odličan razlog za umiranje. 

Alber Kami

***

Život prođe, malo moje. I ne ostane ništa više što bi trebalo da sačuvaš. Sve što je iole vredelo polako nestaje. Godine? Ma šta su godine! Sve prođe. Ono čemu se nadaš ne dođe na vreme ili ne dođe nikad. Onaj za kojim patiš ostane tvoja patnja. Onaj zbog kog se budiš ne bi umro za tebe. I to je poenta života, uvek juriš za onima koji ne bi ni usporili, a ne stali zbog tebe. 

Pa i ti produži, ne osvrći se. Ako budeš samo hodao, svi oni će početi da trče za tobom, ali nikada te neće stići. Telo je tu, ali duša daleko. Predaleko od svih njih koji su ti nekada nešto značili. Više ti vredi dim cigarete nego osoba s kojom si proveo tolike godine? Dovoljan znak da zauvek odeš. Ne vraćaj se, ne ponižavaj se pored njih. Nisu te vredni. Prljaju te svojim prisustvom. 

Mrak je nešto najbolje što može da ti se desi. Provodeći vreme tu, u ćošku neke zabačene ulice, daleko od sveta, dobro raspoznaješ svetlost i kada se ono pravo, ono vredno pojavi, znaćeš da prepoznaš svoj dijamant, onaj koji treba da uzmeš i ne daš nikom do kraja života. Obasja ti dušu u kojoj nije bilo mesta za trun svetlost. 

Ali. Uvek postoji to "ali" koje često uništi sve. No biću iskren. I pored te svetlosti, uvek postoji želja za mrakom. Neizbrisiva potreba da provedeš bar nekoliko minuta sam, sabereš i oduzmeš sve i u svojoj glavi razlučiš šta zaista želiš od svog života. Ma koliko dobra ta svetlost bila, možda ipak nije ono što ti je potrebno. Ne zaleći se. Krila brzo pucaju. A kada padneš, niko te neće spasiti, pobeći će svi od tebe, a onima koji su se trudili da te spase govoriće:"Rekao sam ti! Od njega nema vajde! Sa njim možeš samo na dno!"

Zato nađeš nekog ko je tebi sličan. Ostaviš po strani onu teoriju da se suprotnosti privlače. Umesto da ti oduzima cigarete, traži načine da se odvikneš od pušenja i pronalazi režime za zdravu ishranu, pronađi nekoga ko će sedeti sa tobom na asfaltu dok sve gori oko vas od života, a vama je baš ta jedna cigareta sasvim dovoljna da preživite. 

Ovo nije ono što bih poželeo svojoj ćerki. Ja nisam muškarac kakav bi trebalo da bude njen dečko, ali opet, da neko Eminu voli onako kako ja umem da volim, bilo bi mi dovoljno. I na ulici, i u dvorcu, duša je ono što treba da se ceni. A da li su to ljudi cenili kod mene? Ne. Mada koga briga. Još uvek se ovaj kraj trese kada prošetam, pa čak i nakon toliko godina. I uvek će, jer ime zbog kog je nekad kamenje pucalo nikad neće biti melem za ranu. 

Nisam se ni trudio da bilo koga spasim. Ljudi dođu i odu. Jedino je ona tu godinama, jedino su me njene oči gledale i kada sam padao i kada sam bio najviša tačka na planeti. Kakav Mont Everest, ja sam za nju bio više od toga! I uvek je mislila da ne može da me dotakne, da sam toliko nedodirljiv i nedostižan. A nije znala da je ovoj lutalici srce kucalo samo za nju. 

Zašto pričati o prošlosti? I sada je tako. Ništa, ali baš ništa se nije promenilo. Osim što sam tu svoju tamu malo sklonio u stranu da bih detetu omogućio normalan život. Ali ko kaže da se ne iskradem iz kuće noću, da ne odem da pucam tek iz zabave, da ne pušim na krovu i da ne maštam o ponovnom divljem životu, kao nekada?

Moja priča nije ovde gotova. Zapravo, tek je počela. 

Mislim da ste svi shvatili ko te narator i da nema potrebe to da objašnjavam. A zašto je ovo objavljeno... o tome ćemo neki drugi put! ;) Srećni praznici!