She changed me

Osmi deo

Tina's P.O.V

Bilo mi je potrebno da pobegnem odavde, da odem daleko, tamo gde me niko neće pronaći. Potrebno mi je mesto gde, čak i kada bi me pronašli, ne bi mogli da dođu do moje duše. Dosta mi je svega: Zaynove filozofije o lepšem životu i sreći koju zaslužujem, stalnih susreta sa Niallom i ovog glupog života u kom nemam nikakvu ulogu. Kao da sam samo tako sletela odozgo, kao da moju sudbine niko nije isplanirao, nego su me tek onako bacili među vukove da se sama snađem. Hladna sam zato što moram, ne zato što želim. Da sam bila nežna i dobra curica, ne bih opstala.

U mojim očima, ja sam bila jedini krivac za sve. Stalno sam žudela za životom suprotnim od normalnog, palili su me momci sa druge strane zakona i želela sam da se upetljam u sve to, a dobila sam samo grižu savesti kad god vidim zamišljenog i ćutljivog Zayna. Glumim neko ludilo, samo da mu ne bih pokazala koliko mi zapravo klecaju kolena kada mi se približi i koliko mi se srce cepalo dok mi je pre nekoliko minuta govorio kako je najbolje da odem daleko od nas. Nas koji ne postojimo više.

Zato i idem. Tamo gde će me razumeti vetar, gde ću biti bliže zvezdama i ostvarenju svojih snova. Idem tamo gde će svaku moju želju čuti nebo i gde će sve moje brine nestati zajedno sa maglom. Idem na krov. Na vrh sveta. Tamo gde sam sama sa svojim mislima. Kad god mi je bilo teško ili sam bila neodlučna, išla sam tamo i vraćala sam se kao preporođena, sa novim idejama i mnogo više želje da nastavim sve ovo. Mogu da prekinem u svakom trenutku i da se vratim svom prethodnom životu, ali ne bi bilo isto. Nikada više ne bih bila ona od pre. Jer oni koji jednom odu, kada se vrate više nisu isti.

...

Zapalim cigaretu i pustim da me dim opija, dok se moje telo ježi zbog hladnoće. Odavno nisam bila ovde. Gledam okolo i sve mi izgleda tako malo i nebitno. To su ljudski životi, beznadežni. Dok ne napraviš sranje, niko te neće primetiti, uvek je tako. Ne isplati se biti dobar prema monstrumima koje nekim čudom nazivamo ljudima. Svaka žena može da ima ceo svet pod nogama, samo ako postane ravnopravna sa muškarcima i izbori se za svoj položaj u ovom prljavom svetu laži i prevara.

"Zar ti nije hladno?"

Čujem njegov glas. Kako me je našao? Niko ne zna za ovo mesto, baš niko. Nije mogla da bude slučajnost, zar on mene uhodi?

"Šta hoćeš, Niall?"

"Mislio sam da ti treba društvo, pa sam došao."

"Loše si mislio, idi sad."

"Neću", usprotivi se, ali tako staloženo, bez galame, i sedne kraj mene, pa na moja leđa prisloni svoju jaknu i obgrli me kako mi ne bi bilo hladno, "sad je bolje."

"Rekla sam ti da ideš."

"Uvek teraš ljude od sebe kada ti je teško, zar ne?"

Ne odgovorim mu ništa, svesna da me je pročitao kao knjigu i da je za ovih nekoliko dana uspeo da dopre do delova moje duše za koje nisam znala ni da postoje.

"Kako si me pronašao?"

"Nije bilo teško, pratio sam te", nasmejem se kada čujem te reči od poznatog advokata koji nikada nije prekršio pravila, izgleda da zbog mene hoće.

"Zanimljivo."

"Posvađali ste se?"

"Kako ti znaš šta se dešava u mom životu? Pretvoriš se u neku bubu, pa mi uletiš u kuću i sve prisluškuješ?"

"Ne", nasmeje se, o moj Bože, kako je lep kad se smeje, "vidi se to odmah. Tužna si, a tako jaka devojka može da se rastuži samo kada izgubi onog ko ju je sve vreme činio jakom."