She changed me

Dvadeseti deo

Tina's P.O.V

Posmatram ga, a on to ne primećuje, već svoj pogled usmerava ka dubinama plavetnila koje prekriva ovo jutro kroz zrake sunca. Pokušam da doprem do njega dodirnuvši ga, ali ne ide mi, jer se on odveć prepustio svojim mislima. Pitam se, šta mu se mota po glavi? Da li sam u bilo kom trenutku to bila ja? Ili razmišlja o svom pređašnjem životu, o svemu što je imao pre nego što je upoznao mene - svoju najveću nevolju?

Teško je priznati, možda, ali ja sam nešto najgore što ga je snašlo. Njegova sam prečica do pakla. Ali sam njegova i to se jedino važi. Kad saberem sve i oduzmem, mnogo toga sam dobila otkako sam ga upoznala. Dobila sam njega i sve što ide s njim u paketu: mnogo ljubavi i plave oči u kojima ću zauvek videti sebe. Lako padam na priče o večnim ljubavima i vezama koje se ne završavaju tako lako, već sam jednom pogrešila, ali slutim da on nije moja greška.

Moj sat je stao, ali vreme ne. To što ne otkucavam svaki sekund ne znači da se on nije desio. Sve u svemu, prošlo je već mnogo vremena otkako imam Nialla kraj sebe i znam da je on nešto najbolje što je moglo sada da mi se desi, ali nedostaje mi moj stari život, stara ja. Nedostaje mi sve što sam mogla, a sada se čini tako daleko. Kao da se kroz maglu nazire ono što mi je bila svakodnevnica. Hladnoća koja je obavijala moje telo i strah koji mi je uteran u kosti bili su ono što me je činilo živom. A hteli mi to da priznamo ili ne, ljubav je ono što najviše ubija.

Ako se prepustim, gotova sam, a gotovo je i sve ono što bih mogla. Pogrešno je stvarati ideale, jer oni od ljudi stvaraju ono što nisu. Biti ono što već jesi je tajna uspeha. I nije me brinulo to što me ne voli svako, mene su voleli oni koji nisu voleli svakog. Bila sam im posebna i to mi je bilo dovoljno. Moji koraci su bili ono što je oduzimalo dah mnogima, moja pojava bila je razlog Zemljinog podrhtavanja. Ja sam bila razlog svega u ovom gradu, a sada mi se svaki njegov milimetar čini tako nepoznat.

"O čemu razmišljaš sada?"

"O sebi i svemu što sam izgubila kada sam odlučila da pređem granicu između opasnosti i spokoja. Prešla sam u tvoj region, a u mirne krajeve ne puštaju đavole."

"Daleko si ti od đavola", gleda u pod i smeška se, "ima mnogo gorih, malena. Ti si samo neshvaćena."

"Ne bih rekla da je sve baš tako jednostavno, znaš? Uvek sve gledaš s vedrije strane, a ja ne mogu, nisam tako naučila. Moj se put zasniva na bolu i suzama, svaki milimetar koji sam prešla žestoko sam isplakala. Ali sam bar znala ko sam. A sada ne poznajem sebe."

"Ja te poznajem, to je dovoljno. Vidim u tebi devojku s potencijalom, ogromnim. Vidim sve što sam ikada želeo da vidim u voljenoj ženi, a ti si to postala, jedino što me ispunjava. Ostali smo samo ti i ja, mala, biraš li mene ili samoću?"

"Biram sebe."

Pokajala sam se nakon što sam to rekla. Ugrizem se za jezik i pomislim da će me do kraja života mrzeti što sam mu uništila tu romantičnu dramu, ali nije on moj Romeo, niti ću ja ikada biti njegova Julija. Činjenica je da sam mnogo drugačija od njega, nespremna za zajednički život, ali željna novog iskustva, nove ljubavi. Potrebna je i meni nežnost, iako to pokazujem neretko. Ali potreban mi je koliko i vazduh, i iako želim to da sakrijem, imam i ja osećanja, mnogo ranjivija nego tuđa.

"Nedostajala si mi takva ti, znaš?"

"Kakva?"

"Takva...luda? Ali definitivno devojka sa stavom."

"Ne bih rekla da ti baš ide u prilog to što sam svadljive prirode, sigurno bi ti više prijala neka njanjavica koja bi ti sve odobravala, slagala se sa tobom i tvojim mišljenjima u svakom trenutku i doživljavala te kao kralja."