J.A.

True story.

Ovo je jedna od mojih omiljenih anegdota, koje su se desile u ovoj ćaknutoj porodici.

Ima tome jedno pet godina i uvek crkavam od smeha kad je se setim.

Imate sreće što pišem umesto da vam pričam jel pola mog izlaganja umirem od smeha, a drugu polovinu dočaravam mojom iznadvrednom glumom i imitiranjem zvukova.

Pa da krenemo.

******

Zamisli scenu :

Kompjuter, dve fotelje ispred njega, u prvoj je Slađana (moja majka), u drugoj David ; i ja u njegovim krilu.

Iza nas, na trosedu, moja sestra leži na stomaku ispred televizora gledajući Disney Channel mašući nogama usput u vazduhu.

Negde izvan te prostorije, u kuhinji tačnije, rerna greje li greje nesrećne žu-žu pogačice.

Zamislili?

Može dalje?

---

Razlog zbog kojeg smo nas troje zbijeni pred ekranom je jedan posebno zajeban nivo najnovije (verovatno ne ) 'hidden objects' igre.

Moja mama , koja je 'glavna' ima veliku čast i odgovornost pomeranja i kliktanja mišem, a koja sa engleskim barata jednako vešto kao i sa , recimo, zmajem već pizdi jer ne može da nađe 'prokleti valet' (novčanik, jelte).

Moj tadašnji momak (sadašnji muž) uporno joj skače *obožava i dalje to da radi* po živcima pokazujući na jedno te isto mesto, na koje ona povremeno ludački klikće (ali, 'bem ga ,ništa se ne dešava).

Ja, sa druge strane, pokušavam da preko njegovog ramena vidim bar deo crtanog koji je trenutno na programu a da ne ispadne kao da gledam crtani koji je upravo na programu.
----
Oke, mislim da je scena sad u potpunosti spremna. Sada sledi komplikovani deo.

1.
Ja se konačno pridružujem traženju valeta (reklame na tv-eu), i onako nezainteresovano pitam svoju sestru sledeće :

"Šta bi sa onim žu-žu -om?"

2.
Saška skače i otrčava u kuhinju vrišteći.

Mama klikće ko manijak na gomilu knjiga.

David dobacuje kako mora bolje da ih potrefi ili tako nešto, naginjuci se preko mene da bude bliže kad keva izvuče mačetu, valjda.

A ja , dame i gospodo, pronalazim novčanik.

3.
Urlajući kao manijak, onako kako ja to najbolje znam upirem prstom u ekran , derući se Davidu na uvo podrazumeva se.

U tom trenutku, dok se David okreće ka meni, iz kuhinje se čuje sestrin glas.

-Malo je crno!-

4.
Mama viče nešto o smeću, valjda da ih baci a David meni govori sledeće.

-Ne deri se.Znaš da me tako bojiš.-

Mislim da je pokušao da kaže 'plašiš', ali se previše bojao xD

5.
Ja ondak, logika, počnem da urlam od smeha.

-Mama? Mogu li ja ovo i dalje da jedem?-dobacuje sestra.

David tad shvata šta je rekao, pa i on počne da se smeje.

6.
Moja majka ustaje, vičući na nas dvoje kako nije smešno (misleći da se smejemo mojoj sestri), vrišteći o tome kako je mogla kuću upaliti dok odlazi u kuhinju.

7.
David i ja se sad bukvalno gušimo od smeha, jer se moja Saška opušteno vraća na svoje mesto ispred televizora ostavljajući mamu da sređuje zagorele pogačice (a i taman se reklame završile) dok ona (mama) besni i psuje i bljuje vatru u susednoj sobi.

8.
Ne prođe pola minuta, mi se i dalje smejemo, Sale se hipnotisala zureći u tv, kad keva uleće u sobu i domaršira do nje.

9.
Upire prst u nju, onako kako to samo mame znaju (svedok sam, iako sam se klela da to neću raditi jer je retardirano), i vikne iz sveg glasa na nju.

-AMAN DETE , KOJI TI JEZIK NE RAZUMEŠ!?-

10.
Zavlada tišina, muk, u kojoj se čuje samo sleganje žu-žu-a na dnu kante za smeće.

Pokušavam, ali zaista pokušavam, da se ne nasmejem.

Niko ne mrda. Niko ne diše.

A onda David, onako veoma tiho, šapuće sam sebi u bradu.

-'Koji ti jezik ne razumeš', keke-

Imao je mnogo sreće zaista, jer mačeta ne može završiti u tri osobe odjednom.

Rabezali smo se svo troje kud koji mili moji u narednih nekoliko stotinki plačući od smeha.

Slađana naravno vršti za nama, kako će nas baciti kroz prozor, onda dodaje :

-Jelena! Dolazi da mi pokažeš valet!-

*Ne mogu sad, upravo sam umrla.*

-------

Znači, i sad plačem.

******

Ljubim, volim. Specijalna.