J.A.

Ponekad...

A/n - ništa od ovoga nije lično moje,sve sam pokupila negde usput,ono što sam ja uradila sa tim je da sam sklopila u jednu malu pričicu,videćete već i sami, i nadam se da će vam se svideti poruka koju želim da prenesem. Hvala na pažnji.

PONEKAD...

M

islim da se plašimo biti srećni,jer kad smo zaista srećni nešto loše uvek mora da se desi.
Ne možemo biti pripremljeni ga stvari za koje potajno verujemo da se neće desiti. Iako se uvek dese.

Dajemo sve od sebe,ali ponekad to nije dovoljno dobro. Pokušavamo biti bezbedni,da zaštitimo sebe ali to ništa ne menja jer kad loše stvari dođu one dođu niotkuda,one dođu iznenada i bez najave.

Ponekad ne znamo vrednost trenutka dok ne postane sećanje... Ponekad pratiti svoje srce znači izgubiti svoj um. .. Ponekad se osećamo kao da čekamo nešto što nikada neće doći...Ponekad je najgore -biti tužan a nemoguće objasniti zašto....Ponekad...

Možemo zatvoriti oči pred stvarima koje ne želimo da vidimo ali ne možemo zatvoriti srce pred stvarima koje ne želimo da osetimo .

Uvek je malo istine iza svakog "šalim se",
malo znanja iza svakog "ne znam ",
malo osećanja iza svakog "nije me briga",
malo bola iza svakog  " dobro je".

Možda ne pokazujemo i nam je stalo,
možda ne plačemo ali boli,
možda ne kažemo ali osetimo.

Ponekad je sve što možemo uraditi je da se nasmejemo,nastavimo dalje ,zaustavimo suze i pretvaramo se da je sve u redu.

Možda nam jednostavno nije suđeno da imamo srećan život ,možda su bol i tuga sce što ćemo ikad poznavati.

I,sve postaje gore,ne znamo šta da radimo ,gde da odemo ,kome da kažemo,jer nikog stvarno nije briga,zar ne?

Ponekad zadržavamo naša osećanja za sebe zato što znamo da ih niko neće razumeti....

Teško je odgovoriti na pitanje "Da li nešto nije u redu? "  kada ništa nije u redu.

*
"Šta nije u redu?"

Ništa nije u redu. Ceo svet nije u redu,a mi smo zaglavljeni u njemu i više ne znamo ni šta osećamo. Sve je samo ogromna praznina koja nikad neće biti ispunjena. Ne osećamo se potrebnima,niti željenima. Samo smo tu,kopajući veliku crnu rupu bez ikakve svrhe.Izgubljeni smo i nikada nećemo biti pronađeni. Nešto nam nedostaje-- sve nam nedostaje.Svet nas je sjebao toliko da više ne znamo ko smo.

"Samo smo umorni."

Umorni od toga da nismo dovoljno dobri.

Umorni od pokušavanja.

Umorni od nesigurnosti,manjka samopouzdanja,od nas samih.

Umorni od toga što smo umorni.

"Samo... Umorni ..."

*

Najgori deo tuge je što više ni ne znamo šta nas čini srećnima

~Što opseda naše umove,kontroliše naše živote .~

Previše razmišljanja nas uništava. Uništava situaciju,izvrce stvari,tera nas da brinemo i čini sve gorim nego što ustvari jeste.

Ponekad je najgore mesto na kojem možemo biti u našim sopstvenim glavama ...

Ponekad ... Ponekad samo želimo da možemo ubrzati vreme ,samo da vidimo da li je ,na kraju,sve ovo vredelo...

Ma koliko snažne osobe bili ,svima nam je potrebno sa vremena na vreme da nas neko uzme za ruku i kaže nam da će sve biti u redu. Da samo neko bude tu. Ne da popravlja ili radi išta posebno,samo da nam svojim prisustvom pokaže da smo podržani i da je nekome stalo.

Jer padamo prebrzo,udaramo prejako,opraštamo prebrzo i stalo nam je previše.

A ništa nas ne drži u mestu više od naših nesigurnosti.

Ponekad je samo nastaviti dalje nadljudsko dostignuće.
I,ponekad,uprkos svim mogućnostima,uprkos svoj logici -mi se nadamo.

Ne postoji količina krivice koja može poništiti prošlost ,ne postoji količina brige kojim bi promenili budućnost

Reči naših života su IZBOR, ŠANSA,PROMENA : moramo doneti izbor ,da iskoristimo šansu ukoliko želimo da nam se u životu nešto promeni .

Ponekad previše patnje nas ne učini jačima,ono uništava ko smo bili,ko smo želeli biti i učini nas onim što smo danas....

Ponekad je najmanji korak u dobrom pravcu najveći korak u našim životima...

JER ...

-Ako ne ideš za onim što želiš nećeš ga ni imati
- Ukoliko ne pitaš odgovor je uvek "ne"
- Ako ne korakneš unapred uvek ćeš biti na istom mestu.

Ponekad moramo patiti da bi sazreli,pogrešili da bi znali,izgubili da bi dobili...

Ne možemo promeniti naše situacije,jedina stvar koju možemo promeniti je kako odlučimo da se nosimo sa njima.

Ponekad našim srcima treba više vremena da prihvate ono što naše glave već znaju...

Ne mislimo šta se može desiti za mesec dana . Ne mislimo šta može biti za godinu. Fokusirajmo se na 24 sata ispred nas i uradimo sve što možemo da se približimo onom gde želimo biti.

Ponekad nas pogrešni izbori dovedu na pravo mesto.

Krenemo sad. Krenimo sa strahom. Krenimo u patnji,krenimo sa sumnjom. Krenimo drhtavih ruku,ali krenimo. Krenimo i ne zaustavljajmo se. Krenimo odande gde smo ,sa onim što imamo.

Da dobre stvari traju večno,da li bismo cenili koliko vrede?

Biće potrebno vremena,
zahteva posvećenost, odlučnost
I žrtvu .
Biće izazova.
Ali,kad stignemo tamo, vredece.

Ponekad loše stvari koje su nam se desile dovedu nas tačno na putu ka najboljim stvarima koje će nam se desiti....

💞