Odrastanje sa sestrom

97 13 62
                                    

Ovaj nastavak posvećujem (gle čuda) svojoj sestri - saki995

Oduvek sam želela brata, i to starijeg, ali budući da sam ja prva rođena onda bi mogao da prođe i mlađi

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

Oduvek sam želela brata, i to starijeg, ali budući da sam ja prva rođena onda bi mogao da prođe i mlađi. Nažalost, uopšte nemam rođenog brata, i kad sam imala dve godine 'dobila'  sam mlađu sestru (*jeza*)

Ajde nije sve bilo baš toliko loše odrastajući sa njom,iako se (realno)  ne sećam najasnije tih prvih godinu/ dve.

Ali rečeno mi je da je to dete (moja sestra) od najranijeg perioda bilo prava gnjavaža.

Mene si,na primer ,mogao ostaviti na krevetu (sa nekom zanimacijom) sa kojeg ne bi mrdnula dok me ne bi postavio na neko drugo mesto (sa nekom drugom zanimacijom) .Ja sam bila mirno pametno poslušno dete.

Moju sestru, sa druge strane, nisi smeo da ispustiš iz vida ma ni za sekundu. Inače bi pala sa kreveta (sa DVA meseca je gmizala do ivice kreveta i ljosnula na pod),ili bi iščupala mačku brkove (long story ) ili se cela izmazala viksom (ono crno govno za cipele)  koju niko (osim nje) nije znao kako da otvori. Spisak njenih 'vragolija' je poduži a što je najveći fazon nikad ali nikad ne bi upala u nevolju zbog njih.

Ja bih uvek bila ona koja bi nadrljala kao 'starija sestra koja treba da pazi/ popušta/ bude pametnija itd'.

Tako me je jednom izazvala (sestra: 7 god,ja :9) da se popnem na vrh ogromnog oraha ispred naše kuće. Na šta sam ja pristala pod uslovom da ona uradi isto ;plus da se 'trkamo' do tamo.  I tako sam je ostavila daleko ispod sebe,ali ona tvrdoglava koliko ta mala magarica jeste nije odustajala i ubrzo mi se pridružila gore iako sam ja već 'pobedila' .

I tu je nastao onda problem. Ja sam sišla dole,a moja magarica od sestre nije smela. Uplašila se i počela da se dere kao da je kolju, sve dok mama nije izletela napolje a onda se još i popela gore po nju. Saška je sve vreme plakala i govorila kako sam ja kriva za sve. Mama naravno nije ni htela da čuje šta ja imam da kažem u svoju odbranu i naredna dva dana sam spavala na stomaku i jela stojeći.

Da...

A tu je i ona cela stvar sa istovetnom  odećom ; što sam morala da je branim ;i vučem svuda za sobom.

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
J.A.Where stories live. Discover now