J.A.

Pripreme

Kada si mlađi svako posebno okupljanje i slavlje jedva se dočeka. Pa kad se ispred tebe postave sve ona đakonije, pa se raspametiš još pre nego što stigneš do dezerta. 

Eh,to su bila vremena. Onda kada nisam na svaki pojedeni zalogaj razmišljala koliko sam ja vremena provela pripremajući sve to. A ono nestaje, samo tako. Šmrc.

*

U mojoj kući, slava se slavila oduvek u krugu porodice i bližih (geografski) rođaka. Nikada ne bi bilo više od dvadesetoro ljudi.

Međutim ,ove godine moja sestra izjavljuje kako bi ona pozvala neke svoje leve prijatelje, koji nam nikad u kući bili nisu ,pa sam ja narogušeno zahtevala da i ja pozovem onu jadnu malu skupinu svojih.

Dogovor je pao. Ali to je značilo mnooogo više pripreme za taj posebni dan.

I tako ti se moja porodica uzvrti krajem prošle nedelje- vreme je za pripremu slave.

Naravno, ništa što baš ne mora ne sme da se ostavi za poslednji dan.

Moja sestra, koja je obećala udovoljiti maminoj želji i praviti joj doboš tortu ima naravno vremena i nema potrebe da razmišlja previše o svom zadatku. Njeno je da se pojavi i sve lepo zbucka te pobednosno odšeta.

Moj zadatak je da uradim sve drugo kako bih pomogla da se njeno (i moje ali prvenstveno njeno) društvo dočeka kako slavski red nalaže .

Ajde još se nekako provucem lako jer sam zajedno sa mamom obavila kupovinu . Ili sam bar tako mislila.

Jer se neko na svakih pet minuta seti da nešto nije kupljeno, a pogodite ko je glavni i odgovorni za šetkanje i vukljanje ?

Ajde to još i nije tako strašno, ići u prodavnicu. Međutim, svaki put kad krenem babi treba neki recept, lek,da se plati neki račun, da se uplati neki bingo i sve tako odreda.

A onda me sestra juče zamoli da joj pomognem da sredi njenu sobu, a baba dobacuje kako se i njena i dnevna trebaju usisati. Ne znam da li verujete ali ta jadna naša dnevna soba se usisava dva puta dnevno, i opet je non stop nešto namrvljeno u njoj.

Hajde, pomoćiću joj,nije problem, samo da usisam i sredim svoju. A onda usledi saznanje da se neka prokletinja zaglavila u usisivaču pa ja naravno moram vući moj odozgo da bih usisala dole (baba :"Usisaj usput i stepenište")  ,pa nazad gore da svoju usisam.

Dok Jelena pomera fotelju dole da usisa iza nje,Voja ti gore prosipa sve jednu do poslednje i najmanje igračke na spratu ,prosipa i Natinu 'pepejaju za jezanje ' po sobi i iscepa celu rolnu vc papira.

Sredim ja i to i odlazim da pomognem sestri. Pomažem joj tako što slažem odeću, i to jednu ogromnu gomilu vezanu u Čvor koja  ,da padne na nekog  slučajno, može ubiti odraslog čoveka.

Moja sestra šetka okolo brišući ogledalo i povremeno isprobava ovu ili onu majicu koju skoro nije videla pri tome me moleći da joj samo još i opajem paučinu (budući da se ona plaši paukova) na šta ja pristanem.

Tu negde je bilo vreme da krenem po Nataliju a baba me ,pa naravno, dočeka na vratima sa računima u rukama koje je zaboravila da mi da ujutru kad sam vodila dete a sutra je isplata socijalne pomoći pa će biti gužva a mamin račun za telefon se mora platiti pre dvadesetog.  . .itd itd.

Dobro. U redu. Nema problema.

I odem po dete ,i platim račune, i opajem glupu paučinu i uradim još gomilu sitnica da legnem u jedanaest kao da spavam.

Kad ono- nestade struje.

Silazim dole ,a ono tamo sve lepo radi =iskočio osigurač.  Mama me zamoli da ja izađem napolje i promenim ga jer je ona već u pidžami.