Room Number 78 》[h.s.]

20.

Umirem od gladi, ova pizza ko da sama dolazi... cekam vec pola sata -_- Sta sam tila rec... a, da, sta je vama s ovom pricom?! Hahaha, bas ste mi zapeli za Helodie ;) Stalno dobivam od vas zahtjeve da pisem ovu haha, ali i meni je najdraza ;) Drama i romance, samo za vas u ovom nastavku! Enjoy! :)x

Chapter 20 - "Falling Into Tomlinson's Arms"

Elodie's POV

"Jesi li?" Harryjev glas je odzvonio dok sam polako vrškom četkice tuša potegnula tanku crnu liniju poviše trepavica.

"Idemo u restoran sa Sophie i dečkima, očekuješ da se tek tako spremim?" pitala sam ga, a onda još i dodala, "A uostalom, ne pričam s tobom." ton kojim sam rekla poslijednju rečenicu bio je malčice preoštar, no ipak, ni on nije bio blaži prema meni u sinoćnjoj svađi.

"Trebao sam znati da ćeš se ovako ponašati." rekao je. Čula sam kako je uzdahnuo.

"Ja ću se ponašati?" nasmijala sam se, "Kaže onaj ko svaki put nađe novi način kako da me povrijedi."

"Govorio sam istinu." rekao je.

"Ne." odgovorila sam, "Govorio si ono što ti misliš da je istina."

"Ne moraš me mantat, znam ja sve."

"Ne znaš ti ništa, samo umišljaš stvari i preokrećeš ih kako bi ja ispala kao negativac u čitavoj priči."

"Mi nemamo nikakvu priču, Elodie." odbrusio mi je hladno.

"Imaš pravo." rekla sam, "No još me zanima čime si me smatrao u prošlosti."

"Upravo time što jesi i sad." rekao je.

"Čime?"

Zastao je par trenutaka, a tada me prostrijelio njegov hladan glas.

"Prošlošću."

Oboje smo ostali u tišini. Bar smo to riješili, i tako me ne zanima čime me smatra. Samo nek... ugh, samo neka me pusti na miru.

Izašla sam polako iz kupaonice, vršcima prstiju pridržavajući vrhove svoje crvene haljine.

Susrela sam Harryjev pogled, u očima mu se jasno moglo pročitati da on mari samo za ono što je ispod haljine koju sam nosila. Ali me iskreno nije briga. Može biti sretan što me onu noć imao, iako i tu intimnost s njim žalim. Gorko žalim.