Room Number 78 》[h.s.]

22.

Evo je, evo vam je ;) Vi ste fandom za ovu priču, sobači. Sobarice 😂😂😂😂😂 Uglavnom, svi ćete umrijet kad pročitate ovo, dvije su osobe već gotove kojima sam dala hint ali nisu uspjele skužit o čemu se u poglavlju radi... nisu se sjetile jedne plavušice... ;) Enjoy! :)x

Chapter 22 - "New Family Member"

Elodie's POV

"Harry, dobro šta je tebi?!" vrisnula sam kad je momak pao na pod.

"Meni?! Šta je tebi?! Šta da su fanovi ovo vidjeli?! Da se ljubiš s drugim?!" Harry se zaderao da je cijela dvorana odzvonila.

"Zar te nije briga za nikoga osim sebe?! I nisam se ljubila, to je za koreografiju! Trent i ja plešemo duet, idiote!" vrisnula se i sagnula do jadnog Trenta koji je polako dolazio svijesti.

"Šta ti uopće radiš tu?! I ti Niall?!" pogledala sam ih oboje na što je Niall slegnuo ramenima i nakon kraće stanke rekao.

"Pa, ja sam glavni labud."

"Molim?!" pogledala sam ga. Koji labud?

"Šta je ovo bilo...?" Trent je protrljao oči. Njegova je glava bila na mojim koljenima. Pomogla sam mu da se ustane te je nekako oteturao do WC-a da počisti krv sa sebe.

"Sigurno ćeš moći sam?" pitala sam ga opet.

"Da, da..." rekao je. Dobro da i on nije mlatnuo Harryja. Nije ni Trent baš slab. Okrenula sam se prema Harryju i poželjela mu zavrnuti vrat.

"Šta je tebi?! Evo reci mi šta ti je?!"

"Meni nije ništa, za tebe nisam siguran, Elodie!" vrisnuo je. Njegove oči su izgubile onu zelenu boju, bile su svjetlije. Svaki put kad se naljuti je tako.

"Ma jesi ti normalan?! Pa ne možeš mlatiti ljude okolo!"

"Učinio sam to radi tebe!"

"Mene?!" nasmijala sam se, "Radi mene?! Šta ako se ozlijedio?! Mogu se pozdravit sa solom kojeg sam dobila!"
počela sam nervozno lamatati rukama u zraku.

"Pa šta te briga?! Kao da se protiv nekog natječeš?!"

Nema on pojma... Talia. S njom se natječem. Ali on to nebi razumio. A i uz to bi odmah to preokrenuo da se natežemo oko njega. A to mi se stvarno ne da slušat.

"Ne natječem se..." rekla sam tiho.

"Eto! Znam! Jebeno znam da ima nešto što tajiš! Stalno ideš negdje, ne govoriš ništa, ne jedeš, zatvaraš se u WC i sobu... Zato i jesmo došli ovdje!"

"Pratili ste me?! Vi niste normalni, pa koji je vama vrag?!"

"Koji je tebi vrag, jebemu sve?!"

"Da mi idemo doma dok još ne dođu stražari...?" Niall nas je pogledao.

"Ja ne idem doma s njim! Daj mi ključ od moje sobe!" viknula sam i ispružila ruku, no on me potpuno ignorirao. Kao i uvijek. Ma nek se nosi...

"Doma je, ideš sa mnom večeras."

"Neću kod tebe spavat! Nema šanse! Uzet ću ključ i ić doma!"

"Nećeš!" viknuo je i uhvatio za ruku te povukao za sobom.

- - -

"Halo?" prislonim mobitel na uho, a zatim začujem mamim glas.

"Ej, El. Kako si?"

Da, kako sam. To je dobro pitanje.

"Dobro." slažem, "Kako si ti?"

"Pa... ne baš dobro." odgovori a ja skupim obrve, "Zašto? Što je?"

"Ja... rastavili smo se. Ja i tata."

Tišina.

"M-molim?"

"Moraš razumjeti..." odgovori mama, a ja već grcam od suza i gledam kako mi se čitav svijet raspada pred očima.

"A-ali, zašto...?"

"Tata ima drugu. No meni ne smeta." odgovori ona, a ja znam da nije tako, "No ne boj se. I ona ima kćer. Sve je okej, tvojih je godina."

"Tko je ona?" pitam, a majka nakon kraće stanke odgovori.

"Talia." kaže, "Talia Bearns."