Room Number 78 》[h.s.]

42.

Idemo dalje ☺ Da se malo odmorite, neće bit drame. Ujedno je i malo kraći nastavak jer najbolje dolazi na kraju 😏 Enjoy! :)x

Chaptet 42 - "Breaking News"

Elodie's POV

"Imaš čokolade oko usta." nasmijem se dok Jack i ja sjedimo pokraj njegova auta i jedemo neke kolače koje je, kako kaže, sam napravio, no vidjela sam etiketu i ime prodavaonice u kojoj su kupljeni. Nisam mu ništa htjela govoriti jer mi je baš slatko to što me pokušava impresionirati.

"Oh..." kaže s osmjehom i obriše kut usana, a onda podigne obrve i pogleda me, "Još?"

"Lijevo." odgovorim, a on obriše desni kut na što se nasmijem.

"Daj." kažem i umočim prst u čašu vode te obrišem kut njegove donje usne. Zastanem. Bile su tako mekane na dodir. Odmah se sjetim Harryjevih. I odmah se zapitam zašto ih još imam u glavi kad sam otišla od njega?

"Hvala." kaže, a ja odmah odmaknem prst i sramežljivo pogledam prema tlu. Oboje smo bili naslonjeni na njegov auto uz cestu, a obala mora je bila vidljiva s druge strane. Stvari smo ostavili kod kuće. Raspakirat ćemo se kad se vratimo. Jack mi je stvarno želio pokazati svoj rodni grad pa smo odmah otišli van. Los Angeles je uistinu predivan. Baš za nekoga poput Jacka.

"Onda... razmišljala si kako ćeš je nazvati?" pogleda me Jack, "Ili njega?"

Slegnem ramenima. Uistinu nisam razmišljala o tome koje bih ime trebala dati djetetu. Njemu ili njoj, odnosno.

"Iskreno, nisam.'' odgovorim.

''Mogu li pomoći?'' pita me, ''Mislim, volio bih.''

''Naravno.'' nasmiješim se, ''Za dečka nek bude nešto moćno. Kraljevski, ne znam...''

''Harold!'' kaže veselo, a ja progutam knedlu u grlu.

''Ne, ovaj, ne bih Harold...''

''A Edward?''

''Uhm, ne... ne bih.'' šapnem. Zar je baš morao kazati ta dva imena i uništiti čitavu atmosferu?