Kada mu je bilo trinaest njegov život se okrenuo naopako u samo jednom danu. Sada četiri godine kasnije sudbina ga opet stavlja na test. Da li će uspeti da održi obećanje koje je dao?Da li će uspeti da zaštiti? Ovaj put u igru sudbine uključeni su n...
Boruto POV Occucuki klan se hrani ljudskom čakrom ili krvlju. Nakon što se rodi ili postane jedan od njihove vrste u roku od pet dana mora da se nahrani i to kompletno(da ubije jedmog celog čoveka ili drugog Occucukija). Moja sestra se nahranila nakon dva dana njenog preobražaja sa jednom staricom. Nakon toga je imala problem, nije mogla da prestane da se hrani na taj način. Uspeo sam da joj pomognem i sada je dobro. Ja se za četiri godine( vreme od kada sam se preobrazio) nisam nahranio ni jednom. Zbog toga me je Tonari smatrao pravim naslednikom Hamurinog prestola. Međutim, meni je drago što je sada sve to iza mene. *** Kod Šikadae sam. Pomažem mu da se pripremi za misiju. Nakon toga igramo igrice. ,,Dolaziš li večeras na žurku?"- pita me. Jurui je pravio žurku, zbog useljenja u novu kuću. ,,Naravno. Ne bi to propustio ni za šta." U jednom trenutku sam osetio mučninu. ,,Oprosti, moram na trenutak da odem do kupatila." KUpatilo u Šikadainoj kući bilo je iste veličine kao moje, samo je boja pločica bila drugačija. Nagnuo sam se nad WC šoljom i ispljuno lokvu krvi! ,,Šta je ovo?"-zapitao sam se. Nastavio sam da pljujem krv, nekontrolisano. Kada sam se nakon nekog vremena osvrnuo oko sebe, shvatio sam da je celo kupatilo krvavo. Uzeo sam neki prljavi čaršav i njime sve pobrisao. ,,Da li si dobro?"- čuo sam glas mog druga. Nisam znao šta mi se dešava i odlučio da ćutim o tome, dokle god ne saznamšta mi je. ,,Moram kući."- rekao sam kada sam izašao iz kupatila. ,,Zašto? Jel sve u redu?" ,,Muka mi je."- slagao sam. ,,Verovatno neću doći večeras, ali javi ću ti." ,,Izgleda da smo te urekli." ,,Nekako me opravdaj, ok?" ,,Naravno. Ostaviću telefon uključen, tako da možeš da me zoveš, ako ti nešto treba." ,,Uživaj! Dobro sam."- Nadao sam se da sam ubedljiv. *** Došao sam kući i na moju sreću nikoga nije bilo u njoj. Popeo sam se na sprat i zaključao vrata od sobe. Legao sam i zatvorio oči, kako bi jasnije razmišljao. Počelo je da mi se vrti. Uhvatio sam se za pokrivač, jer sam imao osećaj da padam. Jeza mi je prošla telom. Setio sam se osobe koja bi mogla da mi pomogne. Tonari. Iz fioke sam izvadio ogrlicu pomoću koje sam mogao da ga kontaktiram. ,,Da li je sve u redu?"- pitao je. ,,Ne znam." Nakon što sam mu rekao šta se tog jutra dogodilo, pogledao me je oštro. ,,Ti se ni jednom nisi nahranio u protekle četiri godine?"- pitao me je. Odmahnuo sam glavom. ,, Zaista si dugo izdržao. Duže nego iko ikada, ali moraš to da uradiš i to najkasnije do sutra. Mrak je pogodan za to, tako da ćemo to uraditi večeras." Nisam bio siguran da ću moći toliko da izdržim. Nikada se nisam osetio ovako, ali znao sam da je Tonari u pravu. Bilo bi suviše opasno raditi to po danu. Ovo je bio jedan od retkih momenata kada sam bio srećan što će otac ceo dan biti u kancelariji. Što se tiče majke i sestre one su u poseti majčinog klana i dolaze tek sutra uveče. Tonari je ostao sa mnom i pomagao mi onoliko koliko je to bilo moguće. Bio sam presrećan kada sam video da se smrkava. *** Noć. Most ,,Velikog Naruta". Odabrao sam to mesto jer je dovoljno daleko od centra sela, retko se posećuje noću, ali ipak uvek neki radoznalac dođe. Zauzeo sam svoju ,,poziciju".Seo sam na drvene daske mosta i stavio glavu među kolena. Jedna devojka, mojih godina mi je prišla. ,,Da li si dobro?"- pitala je. Koristeći svetlosnu brzinu, sposobnost koju je imao svaki Occucuki našao sam se na nogama i zario svoje očnjake u njen mekan, nežan vrat.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
,,Sada sam odlično"- promrmljao sam opijen slatkim ukusom krvi, dok je njeno mrtvo telo padalo na pod. ,,Kako se osećaš?" Tonari mi je prišao iza leđa. ,,Želim još."- rekao sam. Nasmejao se. ,,Dosta ti je." *** Bio sam u krevetu Sve što sam večeras uradio činio mi se kao košmar. Mišići su mi bili prenapeti, a moje telo mi je govorilo:,,Pojedi čakru repate zveri." Nisam se mogao odupreti. Ušao sam u očevu sobu i uzeo njegovu levu ruku. On je glasno hrkao. Jedna strana, verovatno zdrav razum govorio mi je;..Nemoj. Otac ti je. Ne možeš to.", dok je druga, ona koja je bila žedna ove slasne čakre govorila:,,Opusti se. Prekini bolove. On služi da bi se njime hranio" Krenuo sam da ga ugrizem. Tonari se pojavio, odvojio moju ruku od očeve i pribio uz orman. ,,Prestani!"-rekao je. Od udarca u orman otac se probudio. ,,Šta se dešava?" Tonari ga je hipnotisao. ,,U redu je. Zaboravi šta se upravo desilo i vrati se na spavanje. Odveo me je u neku kuću. ,,Šta sam to uradio?" ,,Sve je u redu."- uveravao me je. Oećao sam kao da imam višak vazduha u plućima. Vrisnuo sam i od mog vriska, sva stakla u toj prostoriji su se polomila. Otišao sam do kupatila. Nisam kontrolisao mišiće. Razbio sam ogledalo, pesnicom. Pogledao sam se u ogledalo. Oči su mi bile skroz crne, bez zenica i beonjača, a umesto zuba sam imao odvratne očnjake. ,,Pogledaj me! Pogledaj mi lice! Mrzim ovo!" Tonari me je uhvatio za ramena. ,, Pogledaj u moje lice." Na njegovom licu je sve normalno. ,,Vidiš?"- pitao me je. Primetio sam da plačem, iako nisam osećao nikakvu tugu. ,,Zašto plačem? Nervira me to! Ja nisam slabić!" ,,Emocije su ti rastrzane. To je normalno nakon prvog hranjenja." ,Da li ćeš mi pomoći?"- pitao sam. ,,Naravno.Uvek ću biti tu da ti pomognem."
