Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Spašen

Boruto POV
Probudio sam se u šumi. Kako sam dospeo ovamo? Pogledao sam u ruke. Oko zglobova je bila usečena crvena linija. Od okova. Mišići su me strahovito boleli. Otrov u telu me je slabio, ali sam znao da moram da nastavim da se krećem. Korak po korak. Svaki neverovatno bolan. Nisam imao snage da mislim kako sam preživeo. Noge su mi klecale. Pao sam. Nastavio sam da pužem bradom. Nedaleko od mene primstio sam telo. Uspeo sam da se dignem. Video sam Učiha grb na leđima, nepomičnog nindže.
,,Ne.''- pomislio sam. Okrenuo sam telo i video lice. Saradino lice!
,,Ne, molim te. Moraš da se probudiš.'' Pokušao sam da je izlečim, probudim. Nije vredelo. Odmakao sam se i skupio snagu da potrčim. Osećao sam mučninu i vrtoglavicu. Pogledao sam u ruke koje su bile prekrivene njenom krvlju. Klekao sam.
,,Ovo je previše. Gotov sam.'' Zatvaram oči.
***
Bio sam kući. Otac me je besno gledao.
,,Upozorio sam te. Neću tolerisati da ljudi zbog tebe stradaju. Ti si monstrum!''
,,Ja sam tvoj sin.'' Nisam mogao da verujem da otac tako razgovara sa mnom.
,,Ti mi nisi ništa. Ne više. Izlazi iz moje kuće.'' Nikada nije bio ovako grub. Šta se ovo dešava.
,,Majko, molim Vas.'' Ona je samo odmahnula glavom.
,,Ti ne pripadaš više ovde.'' U Narutovim očima nije postojalo ni trunke popuštanja. Bile su ledene.
***
Trgao sam se. To je samo san. Primetio sam da mi je jastuk mokar.Odakle mi jastuk? Osvrnuo sam se. Bio sam pokriven smeđim ćebetom. Ležao sam na kauču, pored kamina u kome je plamtela vatra.
,,Kako se osećaš?'' Žena crne kratke kose, crnih očiju u crvenoj odori je sedela na klimavoj stolici pored mene.
,,Da li me se sećaš?''- pitala je ponovo. Bila mi je poznata, ali...
,,Oprostite, ali stvarno se ne sećam.''
,,Setićeš se vremenom.'' Promenila mi je oblog.
,,Uspela sam da izvučem otrov iz tela, ali, još uvek imaš temperaturu. Kako si uspeo tako da nastradaš?''
,,Morao sam da spasim oca.''
,,Kladim se da je ponosan zato što ima tako požrtvovanog sina.'' Odmahnuo sam glavom i okrenuo se na stranu.
,,Dakle, nećeš da pričaš sa mnom.''- zaključila je žena.
Donela je neki čaj.
,,Vratiće ti snagu.'' Uzeo sam šolju i lagano pio.
,,Bio sam zatvoren u Crnom zamku od 21.februara''
,,Mislila sam da je to samo legenda.''
,,Ne. Kagei znaju za to, ali po zakonu, ne smeju da mu priđu.''
,,Možda i oni misle da je to samo legeda.'
,,Oni su kukavice! Stalno se pokazuju kao heroji, a kada opasnost dođe, zakopaju se u zemlju.''
,,Zašto si tako ogorčen na kagee?''
,,Moj otac je jedan.''
,,Znam. Hokage. Zašto ti to smeta?''
,,Nikada nije tu kada ga trebam. Uvek nađe nešto bitnije.''
,,Ali, ipak si rizokovao život da bi ga spasio. To mora da znači nešto, zar ne?''
,,Komplikovano je.''
,,Želiš li da pojedeš nešto?'' U sebi sam joj zahvalio što je promenila temu.
Pokazala mi je da je pratim do kuhinje. Na stolu je stajao suši, kompeito i sok od pomorandže.
Seo sam za sto.
Sklopio sam ruke:,,Hvala za hranu.''- rekao sam. Suza mi je skliznula niz obraz.
,,Šta nije u redu?''- pitala je žena.
,,Ja... samo... nisam jeo ništa tako dugo.''
,,Jedi koliko god poželiš.'' Pomilovala mi je kosu. Nakon jela sam rasklonio i krenuo da perem suđe.
,,Zašto to radiš? Idi odmori se.''
Nasmejao sam se.
,,Ovo je najmanje što mogu. Hvala Vam što ste me spasili. Gde ste me pronašli?''- pitao sam.
,,U šumi. Ali, nećemo sada o tome.''
Stavila je moju traku na sto.
,,Ovo je tvoje.''
Stegao sam je.
,,Hvala Vam. Veoma mi je bitna.''
,,Želiš li nešto da radimo?''- pitala me je.
,,Znate li da igrate karte?''- pitao sam. Klimnula je glavom.
Uporno sam pobeđivao. U jednom trenutku pogled mi pao na kalendar. Bio je 25 februar.
,,Šta je bilo?''- upitala me je žena.
,,Obećao sam porodici da ću se, ako preživim javiti pre mog devetnaestog rođendana. Rođendan mi je sutra.''
Pokazala mi je na telefon koji se nalazio na drvenom stočiću. ,,Posluži se.''
Okrenuo sam sestrin broj. Iznenadio sam se kako ga do sada nisam zaboravio.
***
Himawari POV
Šikadai je upravo otišao. Došao je da me pita da li bi išla sa njim na žurku. Nisam raspoložena. Brat se još nije vratio. Onaj ubod od juče me strahovito plašio. Ako se sutra ne vrati moram da obrišem roditeljima sećanja na njega. Nema šanse da se vrati do sutra. Ali, neću da živim bez njega. Ne mogu!
Telefon mi je zazvonio. Nevoljno sam ga uzela. Nepoznat broj.
,,Halo.''- rekla sam zbunjeno.
,,Hima,Boruto je.''
,,Bato.''- nisam mogla da verujem. ,,Kako si?'' Bilo je toliko puno pitanja da mu postavim, ali...
,,Dobro. Uspeo sam da se oslobodim Kawakia. Međutim, još uvek nisam spreman da se vratim.''
,,Zašto?'' Zar ne želi da se vrati.
,,Treba mi još malo vremena da se oporavim. Kako je majka? Da li je otac nešto posumljao o vašim lažima?''
,,Ne. Što se njega tiče ti si na misiji na Mesecu. Majka će biti bolje čim čuje da si živ.Nedostaješ mi.''- rekla sam.
,,I ti meni. Moram da idem. Vidimo se uskoro. ''
Nakon što sam završila razgovor, počela sam da skačem od sreće.
,,Himawari, pobogu. Odzvanja cela kuhinja.'' Majka je stajala na vratima moje sobe. Povukla sam i počela ludački da plešem sa njom.
,,Javio se.'' Gledala me je u čudu.
,,Ko se javio?''
,,Brat. Preživeo je!''
,,Kako je? Da li je dobro?'' Hinatino disanje se ubrzalo.
,,Jeste, ali kaže da još nije spreman da se vrati. Treba mu još malo vremena.''
Majka je ustala i otišla u svoju sobu. Gledala sam je. Uzela je sliku na kojoj je grlila Boruta dok je bio beba. Legla je, pritiskajući sliku na grudi.
***
Boruto POV
,,Šta se nalazi unutra?''- pitala me je žena, pokazujući na moj medaljon.
,,Slika.''
,,Čija, ako smem da pitam?''
,,Moje drugarice.''
,,Ona ti je devojka, zar ne?'' Osećao sam ženin vragolast pogled.
,,Bila je.'' Osećao sam bol u grudima kada sam ovo izgovorio.
,,Žao mi je.'' U ovoj rečenici sam osetio iskrenost.
Video sam oca, sa istim onim ledenim pogledom iz koga se čitala mržnja.
Zatvorio sam oči. Ponovo ih otvorio.
,,Da li je sve u redu?''
,,Da, samo sam umoran. Mogu li da idem da legnem? Klimnula je glavom.
,,Šta ako sam halucinirao Saradinu smrt, isto kao što sam je halucinirao u Crnom zamku? Šta je sa ocem?'' Bio sam premoren da razmišljam o tome.