Kada mu je bilo trinaest njegov život se okrenuo naopako u samo jednom danu. Sada četiri godine kasnije sudbina ga opet stavlja na test. Da li će uspeti da održi obećanje koje je dao?Da li će uspeti da zaštiti? Ovaj put u igru sudbine uključeni su n...
Kawaki POV Shvatio sam nešto u vezi onog balavog plavušana iz Konohe. Njegova porodica mu daje snagu. Ako u nju unesem mržnju, neće moći da me pobedi. *** Boruto POV Šetam se sa Saradom. ,,Boruto, šta ako ja umrem u ovom ratu?''- pita me. ,,Nećeš. Ne brini.''- šapućem i jače je stežem uza sebe. ,,Šta ako ti umreš? Kako ću onda ja postati Hokage, bez tvoje podrške?'' ,,Šta sam ti obećao?'' Pravim se da sam ljut. ,,Znam. Da ćeš ostati uz mene, dokle god ne postanem Hokage...'' Suze su joj izvirala iz očiju. ,,Ali, sada ne možeš to da tvrdiš! Onaj Kawaki je moćan i... Stavljam joj prst preko usta. ,,Neću mu dozvoliti da te povredi.'' Brišem joj suze. ,,Boruto, obećaj mi nešto!''- rekla je glasno. Zastao sam. ,,Obećaj mi da se nećeš isključiti. Da nećeš odbaciti svoje emocije.'' ,,Zašto to sada pitaš?'' ,,Ako se ti predaš niko više neće hteti da se bori!'' ,,Kako to misliš?'' ,,Ne pravi se blesav, idiote. Ti si jedini razlog zašto se odabrana četvorka bori!'' ,,Ne mogu to da ti obećam, ali ti meni moraš nešto da obećaš!'' ,,Zašto?'' ,,Ne znam šta će se sve dogoditi u ovom ratu i ne znam koliko ću toga izdržati. Ako se isključiš, želim da me ti uključiš.'' Poljubila me je u znak da pristaje. Nešto sam čuo. Upotrebio sam tensegan da vidim u daljini. Kawaki je napao kancelariju mog oca. ,,Sarada, moramo da idemo do kancelarije moga oca. Kawaki ga je napao.'' Klimnula je glavom. Iskoristio sam Occucuki brzinu. Kada smo stigli, tamo su stajala tri Occucukija, Šikamaru i moj otac. ,,Šta vi radite tu? Sklanjaj te se!'' Otac me je besno pogledao. ,,Nema šanse. Želim da ga naučim pameti. Nindža nikada ne beži od svoje dužnosti.'' ,,Plavušane, da li si svestan koliko si patetičan?'' Kawaki mi se smejao. Zabio sam mač u njegov stomak. Izvadio ga je, a rana se brzo zacelila zbog Occucuki sposobnosti. Stvorio je bombu repatih zveri, od koje se nebo smračilo. Otac je krenuo da odbrani Šikamarua, Rock Leea i njegovog sina koji su se tamo nalazili. ,,Gospodaru, molim Vas pustite mene da rešim to.'' Zatvorio sam oči, u sebi se moleći da neću pogrešiti. Podigao sam ruku i prizvao munju koja je raspršila bombu. ,,Snažan si, ali to nije dovoljno!'' Pucnuo je prstima i jedan od njegovih ratnika nam je prišao, držeći moju majku pod ruku. ,,Majko!'' Bio sam zaprepašćen. ,,Hokage! Donesi odluku!''- uzviknuo je Kawaki. ,,Ubi sve ovde prisutne i poštedi svoju ženu, ili je ubi i poštedi svoje prijatelje i sina!'' Ko on misli da je, da tako priča sa mojim ocem? ,,Ubiću te!''- dreknuo sam. ,,Doći i pokušaj.''- izazivao je. Krenuo sam prema njemu, ali je otac postavio ruku da me zaustavi. ,,Mili, u redu je. Uradi to. Ubi me!'' ,,Oče! Ne. Ubi mene. Bez mene, on ne može da pokrene i dobije rat.'' Naruto mi je dao znak da ćutim, klekao preko puta moje majke i pomilovao joj lice. Video sam suze. Borio se sa osećanjima. Odjednom, nisam više video oca. Ispred mene je stajala neka zver!
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
,,Tako je! Uništi sve!'' ,,Mili, molim te, prestani!'' Majka je plakala. Kawakijev znak je zasvetleo. ,,Ubi ljude oko sebe. Šikamaru i Lee su pokušavali da ga obuzdaju. Ja nisam znao šta treba da uradim. Osećao sam se paralizovano. Otac je krenuo prema Metal Leeu i udarao ga. On je vrištao. Ovo mora da je košmar! Probudiću se i sve će biti kako treba! Sarada se zaletela da spasi Leea. ,,Ne! Vrati se nazad!''- viknuo sam, ali prekasno. Ta stvar ju je odbacila. Nije se pomerala. Slika nje kako leži na betonu i ne pomera se, naterala me je da se pokrenem. Stao sam ispred mog oca i iskoristio svoje moći da bi proizveo grčeve u njegovom telu. Zaustavio se, pao i počeo da stenje. ,,Sine...molim te... stani.'' ,,Konačno si tu gde treba da budeš! Na kolenima prekljinjući za milost! Sada nisi toliko moćan, zar ne?'' Majka se otrgla iz stiska Kawakijevog sluge. ,,Prestani! Ne možeš to da uradiš! Otac ti je!'' ,,Povredio je Saradu!'' ,,Sada ti povređuješ njega. Dokaži mu da si bolji od toga!'' Uspeo sam da savladam moći i ogroman bes. ,,Da li si u redu?''- pitala me je majka. ,,Ne. Nisam. Moj otac je povredio moju devojku i prijatelja, a ja sam ga zamalo ubio! Ništa od ovoga nije u redu!'' Uzeo sam Saradino telo i otišao kući. Smestio sam je na krevet i pogledao ranu. Bila je inficirana. Nikada ranije nisam video ništa slično. Proverio sam joj puls. Slabio je. Poljubio sam joj ruku. ,,Molim te, izdrži!'' Nisam uspeo da shvatim šta se dešava sa ocem, iako sam to pokušavao. Moja majka, Sakura i Saske koji je nosio oca na rukama su ušli u kuću. Sakura se prvo pobrinula za oca. ,,Povrede su mu iste, kao i svaki put kada je izgubio kontrolu. Koža mu je u ranama, spavaće nekoliko dana. Boruto, ti znaš medicinske tehnike, zar ne?'' Potvrdio sam. ,,Ako primetiš neke promene na koži ili povišenu temperaturu lečićeš ga.'' Zatim je prešla na Saradu. Gledala ju je. ,,Za sada je rana u lošem stanju. Lečiću je večeras, a zatim ćemo videti.'' ,,Mogu li ja da se pobrinem za nju, a Vi za oca?''- pitao sam. Klimnula je. ,,Šta je najgore što može da se desi sa Saradom?'' Himawari je postavila pitanje kojeg sam se najviše plašio. Sakura je pogledala u zemlju. ,,Može da umre!'' Srce mi je stalo. Zemlja je prestala da se okreće! To ne sme da se desi! Obećali smo jedno drugom da ćemo ostati živi. Uzeo sam je i iz dnevne sobe premestio je u moju. Pokrio sam je. Stavio sam oblog oko njene rane. Čak ni moje suze ne mogu ovo da izleče! Sestra je ušla. Stavila mi je ruku na rame. Stegao sam je. ,,Mrzim oca, Hima. On je čudovište.'' ,,Biće sve u redu. Videćeš!'' ,,Zašto? Zašto je ovo moralo njoj da se desi?'' ,,To je njena sudbina.'' ,,Šta je sa Leejem?''-pitao sam. ,,Isto kao sa njom. Videćemo to tek ujutro.'' *** Veče je bilo u punom jeku. Nisam sklanjao pogled sa Sarade. Čekao sam i molio da se probudi. ,,Znaš li da nisam znao da mi toliko trebaš?''- šapnuo sam. Majka je ušla. ,,Sine, hajde. Otspavaj. Ponoć je prošla.'' ,,Zašto bi mi otac ovo radio? Zna koliko je volim.'' ,,Nije do tebe. Bes u njemu je bio prevelik da bi ga obuzdao.'' ,,To se desilo i sa Painom, zar ne? Izgleda da si ti njegov okidač za bes, baš kao što je Sarada moj.'' ,,Biće sve u redu.'' ,,Mama, kunem se! Ako ona umre, ubiću oca!'' Sve što sam rekao mislio sam ozbiljnije nego ikada. Ona se trgla. ,,Smiri se,sine.'' ,,Kako da se smirim kada je Sarada u ovakvom stanju?! Pogledaj je!'' ,,Sutra će biti bolje. Videćeš!'' ,,Izlazi iz sobe.'' Nisam više mogao da podnesem da me ljudi teše. Dosta mi je svega! Hinata je poslušno ustala i izašla. U mom srcu čuli su se vrisci, želja za udaranjem, ubijanjem. Počeo sam da plačem kao nikada u životu! *** Bio sam na grobu sela Lišća. Stao sam ispred spomenika na kome je pisalo: Sarada Učiha Savestan saborac i fantastičan prijatelj. Prelazio sam prstima preko isklesanog imena. ,,To sam trebao da budem ja! Ti si trebala da budeš Hokage! Obećala si to!'' *** Trgao sam se. Saradini roditelji, Hinata i Himawari su stajali oko mog kreveta. ,,Mogu li?''- pitala je Sakura. Ustao sam i ustupio joj mesto. Gledala je, prevrtala joj ruku, glavu. Lečila je. ,,Mrtva je!''- ciknula je. ,,Ne. Probudiće se. Samo je umorna, zar ne?''- pitao sam. Svi su spustili pogled. Sakura je obrisala suze. ,,Ne diše,Boruto. Mrtva je.'' ,,Ne. Prestani. To što pričaš, nema smisla.'' ,,Moja predivna ćerka. Neka počiva u miru.'' Saske se predao. ,,Pozvaću Meri da je pripremi za sahranu.''- nastavila je Sakura. ,,Rekao sam, prestani!'' Pribio sam je uz vrata sobe. ,,Svi glumite pametnjakoviće! Gde vam je bila pamet kada ste Jinčurikija postavili za Hokagea! Ne dam da bude mrtva!'' Tonari se pojavio u sobi. ,,Postoji način da je spasimo.'' ,,Reci šta moram da uradim!'' ,,Rizično je.'' Kleknuo sam pred njega. ,,Znam da nindže ne saginju glavu lako, ali... ja nemam šta da izgubim. Molim te, reci mi,šta da uradim!'' ,,Iskoristi moći svojih sećanja da je vratiš u život. Ako to ne uspe, umrećeš zajedno sa njom.'' Koji je rizik? Život bez nje mi ništa ne znači. Seo sam pored nje i uhvatio joj ruku. Ušao sam u njen um i preko naših zajedničkih sećanja: misija,poljubca, obećanja, slao čakru. Otvorila je oči! *** Da bi ste dočarali čitanje poslušaj te gornju pesmu.
