Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Košmar počinje

Boruto POV
,,Ali,Boruto, ne smeš!" Majka je prestrašena onim što je čula.
,,Nemam izbora. Moja obaveza je da štitim oca i to ću uraditi ne bitno šta je potrebno."
,,Kawaki će te ubiti!"-vrisnula je sestra.
,,Ne može da uradi ono što je naumio bez mene. Cilj mu je samo da me preplaši i tako primora da okrenem leđa ocu. Nikada to neću uraditi!'' Hinata je plakala i zagrlila me.
,,Majko, molim Vas. Nemojte da plačete. Izdržaću i biću dobro. Međutim, moram da zatražim jednu uslogu."
,,Bilo šta."-rekla je glasom koji je bio promukao od plača.
,,Recite ocu da sam na misiji na Mesecu."
,,To nije u redu."-umešala se Himawari.
,,Otac je nakon dugo vremena ok. Posao mu je opet krenuo dobro, srećan je. Ne želim to da mu oduzmem."
Ovog puta, Himawari je bila ta koja mi je uputila zagrljaj.
,,Ne bitno,šta da uradiš, uvek ću te voleti."
,, Moram da i tebe zamolim za jednu uslugu. Smisli nešto Saradi i Šikadai što me nema."
,,Oni moraju da znaju istinu. Ako počneš da se čudno ponašaš... Razmišljao sam o tome. U pravu je.
,,Hteo bi da idem da spavam. Sutra rano odlazim." Pošao sam na sprat i zavukao se ispod pokrivača. Čuo sam škripu i otvaranje vrata.
Mama. Sela je na ivicu kreveta i milovala mi kosu.
,,Mogu li da te pitam za još jednu slugu?"-promrmljao sam.
,,Naravno."
,,Pevaj onu uspavanku." Hinata je imala predivan glas. Voleo sam da je slušam kako peva. Pevala mi je uspavanke dok nisam pošao na Akademiju. Onda je rekla da sam odrastao.
Večeras imam želju da ponovo podetinjim. Voleo bi da negde mogu da zapamtim ovaj osećaj topline, ljubavi i nežnosti.
                        ***
Užasna vizija me je probudila. Bio sam znojav i drhtao sam. Mama je spavala pored mog kreveta! Ne mogu da verujem da je ostala budna celu noć. Opet sam želeo onaj zagrljaj. Polako sam je prodrmao.
,,Mama."Otvorila je oči.
,,Šta je bilo, dušo? Treba li ti nešto?"
Jedan od razloga zašto je moja majka savršena je to što je uvek nežna, ne bitno koje je doba dana ili noći.
,,Imao sam užasan košmar."
Pomilovala me je.
,,Biće sve u redu. Šta god da ti se desi tamo, znaj, ja sam uvek tu."
,,Da li bi me otac zamrzeo,da zna šta ću uraditi?"
,,Mislim da bi bio ponosan na tebe."
,,Znaš uvek sam mislio da sam ,uprljao' ugled naše porodice.''
,,Zašto misliš tako?'' Majka se začudila.
,,Otac me kritikuje, mnogo više nego što me hvali. Zato sam uvek mislio da nisam dovoljno dobar.''
Uzdahnula je. Nije znala šta da kaže na ovo.
Brzo je svanulo. Spremao sam se da krenem kada sam ugledao Himawari.
,,Zašto ne spavaš?''- pitao sam je.
,,Zabrinuta sam za tebe.''- odgovorila je. Povukao sam je u sobu.
,,Moraš da se brineš o našim roditeljima, ok?''- naredio sam.
,,Šta je sa tobom.''- pitala je.
,,Preživeću. Nekako.'' Počela je da plače. Uvukao sam je u zagrljaj, kako bi je smirio.
Želeo sam da ostanem kući. Svim delićima moje duše, ali sam znao svoje dužnosti. Moram da spasim oca.
Izašao sam na hladan, sveži jutarnji vazduh. Uspeo sam da odglumim hrabrost pred majkom i sestrom, ali bio sam uplašen kao nikada ranije.
Stegao sam medaljon sa Saradinom slikom i osetio se sigurnije. Ne mnogo, ali dovoljno da me natera da se pokrenem.
Kapija Sela Lišća. Oči mi se pune suzama.
Ovo je moj dom! Ne želim da odem!
Kawaki se pojavio. Dok je prilazio gledao sam mu oči i opet primetio onu silnu mržnju.
Ošamario me je i stavio konopac oko ruku. Usecao se u kožu.
Transportovali smo se. Pogledao sam okolo i shvatio da smo u selu Kamena. Vukao me je, trudeći se da me što više cima. Sapleo sam se o kamen i raskrvario koleno.
,,Ustaj!''- dreknuo je. Počelo je da me steže u grlu. Bio sam žedan.
,,Reci mi,Boruto. Koliko je Raikage brz?''- pitao je.
,,Ne znam.''- šapnuo sam.
,,Tako je. Ne znaš! Ne znaš i ne treba ništa da znaš!'' Vukao me je dalje do jedne vile. Bila je žute boje. Znao sam da će unutra živeti samo Kawaki. Ne bi me sigurno smestio u nešto poput ovoga. Ušli smo. Bilo je pet raskošnih soba i jedna prostorija sa bazenom.
,,Izgleda kao za kraljeve.'' Pogledao me je.
,,Hajde, kreći!''- nastavio je.
Nekoliko metara dalje nalazila se jedna koliba. Pod je bio trošan. Krov je izgledao kao da će svakog trenutka da se sruši. Od prostorija bilo je malog kupatila, kuhinje i spavaće sobe.
,,Sredi ranu i onda krećemo dalje.''- rekao je. Nisam smeo da pitam gde me vodi. Ušao sam u kupatilo i shvatio da nema vode. Bacio sam pogled kroz prozor. Tamo je stajao jedan bunar. Nakon što sam se pobrinuo za koleno, krenuo sam iz kuće za Kawakijem. Bili smo u ulici Rei 24. Užasno je smrdelo. Kawaki je stao iza jednog ugla. Video sam da nam se primiču dve devojke. Izgledale su potpuno isto, što je značilo da su sestre.
,,Ćao.'' Široko su nam se osmehnule. On je pomazio vrat jedne, pa druge devojke. Zatim sam primetio da ih hipnotiše.
,,Ne pomerajte se.'' Zagrzio je vrat jedne devojke. Hranio se njenom čakrom dok joj nije ispio sve. Njeno mrtvo telo palo je na pod. Bio sam užasnut. Kawaki me je pogledao.
,,Šta ti čekaš?''- pitao je, gurnuvši drugu devojku ispred mene.
,,Neću to da radim!''- odbio sam oštro. Mora da sam poludeo, kada sam pomislio da se ja nešto pitam. Iskoristio je znak kletve. Imao sam utisak kao da mi se koža cepa, a glava puca.
,,Ti ne odlučuješ o tome!'' Grčio sam se u nadi da će tako bolovi prestati, ali nije vredelo.
,,Jedi.''- naredio je i najzad učinio da znak kletve prestane da deluje.
Zario sam zube u telo nesrećne devojke. On se zadovoljno smejao. ,,To je duh.''
                            ***
Vratio sam se u kolibu. Kawaki mi je dao da mu sređujem neke prepiske i rekao da do sutra moraju da budu gotove. Zbog toga sam bio primoran da popijem pilule,,24h''. To je bio Orochimaruov izum. Tablete koje povećavaju budnost i koncentraciju. Čak i pored toga nisam bio skoncentrisan. Ponovna želja za krvlju postajala je sve jača. Na kraju nisam mogao da mislim ni o čemu, osim o tome. Ruke su mi drhtale. Kada sam napokon uspeo da završim sve krenuo sam u sobu. Vrata su bila toliko niska, da sam morao da ulazim četvoronoške. Dok sam ležao imao sam osećaj kao da spavam na ekserima. U sobi je bilo ledeno. Osetio sam kako mi se prsti lede. Prozori su bili zatvoreni, ali kao da je i dalje odnekud duvalo. Sa bunara sam doneo vode, presuo je u flaše i zagrejao pomoću svojih moći. Zatim sam flaše stavio u krevet, kako bi se bar malo zgrejao.
,,Šta sam ja uradio da zaslužim ovo?''- pitao sam se.