Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Prošlost

Boruto POV
Danas je Metal Leeova sahrana. Nije uspeo da se spasi od silnih udaraca one zveri. Rock Leeu i Šikamaru sam izbrisao sećanje. Što se njih tiče Metal Lee je poginuo pri padu sa Hokageiskog krova, dok je trenirao.
Ne mogu da verujem. Izgubio sam dva prijatelja za mesec dana. To je previše! Sahrana, ako i svaka druga. Da li je uopšte bitno da li je neko sahranjen počasno ili ne? Sve jedno je mrtav! Tenten, Leeva majka je skroz zarozana. Kako je rekla ona i njen muž će se odmah posle sahrane preseliti u selo Magle, jer ovde ima previše uspomena na njihovog sina. Ne mogu da ih krivim, ali, ne mogu ni potpuno da ih razumem! Jako je teško gledati u sve ono što te potseća na osobu koju voliš.
Međutim, u sred smo rata. Biće nam potreban svaki mogući šinobi.
,,Idemo kući.''- rekla je mama.
,,Idite vas dve. Stićiću vas ja.'' Pogledao sam u nju i sestru. Klimnule su glavom.
Otišao sam do Kišimotovog groba.
,,Sada, barem delimično znam protiv čega se borim.''- rekao sam. Obećavam ti da ću sve ubrzo saznati.'' Ostavljam jedan karanfil na pločnik groba.
U Ulici boraca sam. Ulazim u kuću. Sarada nije tu. Mali pas dotrčava i umiljava mi se. Milujem ga.
,,Izvini, ali nisam nešto raspoložen.'' Seo sam na pod. Zašto sam od svih ljudi baš ja izabran? Nije samo ono što se dogodilo u prošlosti sa majkom, ocem i Tonarijem. Ima tu nešto što Tonari zna, a ja ne znam. Osećam to.
Otvaranje vrata. Neko mi miluje ruku.
Sarada.
,,Šta je bilo?''- pita.
,,Budi ozbiljna i iskrena sa mnom, ok?''
Klimnula je, sela preko puta mene i napravila ozbiljan izraz lica.
,,Izdajica sam, zar ne?''
Izraz lica joj je govorio ,,Ne pričaj gluposti.''. Umesto toga upitala me je: ,,Zašto tako misliš?''
,,Obećao sam da ću sve zaštiti sve, a svo ovo vreme sam samo stajao i gledao ne radići ništa.''
Video sam blaženi osmeh na njenom licu.
,,Ono što se dogodilo Kišimotou nije bilo u tvojim rukama. Nisi mogao to da sprečiš. Ne zavaravaj sebe, misleći da si mogao.''
,,A sa Leem? Da sam ostao sa tobom u šumi taj dan, Kawaki ne bi imao sa čime da ucenjuje oca, on se ne bi izgubio i sve bi bilo ok. Koji sam ja idiot! Izigravam heroja kada to nikome ne treba. Kada treba ja sam kao plašljivi lav.''
Povukla me je u zagrljaj.
,,Nisam mislio da mu dozvolim da te povredi.''- šapnuo sam.
,,Znam.''
,,Molim te, oprosti mi.'' Ne mogu da živim sa tim da me ona ceo život mrzi.
,,Naravno da ti opraštam.''
Ispružio sam se na kauč.
,,Želiš li da odremaš u mom toplom krilu?'' Pustio sam je da sedne i položio glavu na njena kolena.
,,Ti stvarno jesi bodljikavo prase.'' Nežno me je pomilovala po kosi.
***
Stajao sam ispred nekog zida.
U njemu je bila uklesana slika. Dve bebe su bezbrižno spavale