Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Bolnica

Here i am,again. Dokaz da ja ne mogu puno bez ovog sajta. Prosto mi nedostaje pisanje. Nadam se da sam i ja vama nedostajala i da ćete uživati u novom delu
                           ***
Boruto POV
Ponovo sam u Crnom Zamku. Okovan, čujem otkucaje štoperice, gledam u slike moje majke, sestre i Sarade. Štoperica odzvanja poslednju sekundu. Padam.
***
Pošto mi je ovo već četvrti panični napad za pet dana, mama je odlučila da me odvede kod psihologa. Ne znam zašto, ali nije htela da me vodi u bolnicu u našem selu, već u selu Munje. Transportovao sam nas tamo. Nakon što smo se našli na trgu sela sakrivenog u Munjama, ponovo stičem utisak da je Konoha najrazvijenije selo. Primetio sam da nas ljudi čudno gledaju. Osećam neki čvor u stomaku. Stojimo pred okružnom bolnicom.
,,Hajde sine.'' Pozvala me je majka. Bolnica je prazna. Visoka doktorka, crne kose vezane u punđu u bolničkoj uniformi pozvala nas je da uđemo.
,,Moje ime je Melisa.'' Rukovali smo se. ,,Dakle, reci mi, zašto si ovde? Ne izgledaš kao da te nešto muči.''- nastavila je. Nasmejao sam se, a u sebi sam pomislio:,,Doktori očigledno ne znaju za lažni osmeh.''
,,Imam panične napade, loše snove, halucinacije...''
,,Znaš li možda šta je razlog?" Uzdahnuo sam. ,,Bio sam u selu Kamena. U Crnom zamku,godinu dana.'' Izgleda da su čak i ovde čuli za to, zato što je Melisino lice promenilo boju.
,,Mislim da bi za tebe bilo najbolje da... ideš u 'Lost mind."
,,Šta je to?"- pitala je moja majka.
,,Mentalna bolnica u našem selu, gospođo.''- odgovorila je Melisa dok je nešto zapisivala. Hinata je ćutala, iako sam se očajnički nadao da će mi reći da tamo ne moram da idem. Ona se, međutim, u potpunosti složila sa ovim predlogom.
Pre nego što ćemo krenuti u bolnicu, sedeli smo u klupu u parku.
,,Nikada nisam mislio da će me moja majka poslati u ludnicu. Ali dobro, sada bar znam šta misliš o meni."
,,Sine, nije tako..." Pomilovala mi je kosu rukom,ali sam je hitro sklonio.
,,Samo ćuti."- pomislio sam. ,,Uvek sam mislio da bi se ti borila za mene. Izgleda da sam pogrešio.''- rekao sam ustajući s klupe.
Odlučio sam da do te bolnice idem peške, zato što mi treba još vazduha, da sve složim u glavi. Hinata je išla iza mene i kao da se plašila da mi priđe.
Bolnica ,,Lost mind.''- bila je petospratna, bela zgrada, koja je imala jako uređeno dvorište, u kome, međutim, nikoga nije bilo. Melisa je bila tamo, sa još dve sestre. Predali smo im papir koji nam je ona dala u okružnoj  bolnici. Zatim nam se obratila.
,,Idite po Borutove stvari. Ovde ljudi ostaju na duže "- rekla je.
,,Koliko dugo?"- pitao sam. ,,Koliko komisija odredi da je potrebno.''
Komisija? Majka je otišla, a Melisa me je povela u neku čekaonicu.
,,Dok komisija ne dođe sedećeš  tu.''- naredila je. Umoran sam. Prošle noći nisam spavao. Kada bi sklopio oči sve što bi video su seđanja na zamak.
Miris bolnice mi je smetao i želeo sam da se što pre zavučem negde gde se neće toliko osetiti. Sve vreme mi je neki čudan osećaj govorio da je ovo Kawaki smislio kako bi mogao lakše da napadne Konohu. Video sam Himawari u daljini. Držala je  dve  velike torbe. Zatim je zajedno sa Melisom otišla negde da ostavi stvari. Nakon toga je došla do klupe na kojoj sam sedeo.
,,Pričaću sa ocem. Probađemo da te izvučemo odavde što je pre moguće."
,,Ne brini. To je samo par meseci. Uostalom, mama kaže da je to najbolje mesto za... znaš... takve kao što sam ja."
Himawari me je besno  pogledala,sa suzama u očima, ali kada je progovorila shvatio sam da bes nije uperen na mene.
,,Ljude kao što si ti? Šta ona zna? Samo da svima kaže da, tako je, u pravu ste.''
,,Nemoj tako. Majka nam je.''
,,Pa šta? Ono kroz šta ti prolaziš nije mentalni poremećaj, nego kletva! Tonari pokušava da nađe način da ti pomogne. A šta ona uradi? Strpa te u prvu ludnicu na koju naiđe!''- napravila je pauzu pa je nastavila.,,Znam koliko si kul. Nije ti mesto ovde." Sarkastično sam se nasmejao. ,,Bio sam kul. Kawaki planira da ti smesti nešto. Čuvaj se.''- upozorio sam je.
,,Šta to?''
,,Pre četiri noći sam bio na Mesecu i čuo sam ga kako planira da razjedini našu grupu, tako da mu je prvi korak bio da opčini Sakuru, koja je posavetovala majku da me pošalju ovde, predpostavljam.''
,,Vreme je za saslušanje.'' Melisa nam je prišla. Pozdravio sam se sa sestrom i krenuo za Melisom. Mesto u kome se održavalo saslušanje bio je zapravo dnevni boravak, gde su se bolesnici družili. Na zidu je stajao spisak ljudi koji su smešteni u ovoj bolnici u čije ću  redove posle saslušanja upasti i ja. Na spisku ih je 780. Tri medicinske sestre, među kojima je Melisa su sele preko puta mene za okrugli sto.
,,Izvini što si čekao. Moje ime je Korina, a ovo je Uri.''- predstavile su mi se druge dve sestre.
,,Dakle, da li bi hteo da nam kažeš šta te muči?''- pitala je Uri.
Kao da imam nekog izbora.
,,Pokušao sam da spasim oca, tako da sam otišao kod Occucukija da zatražim protiv-otrov koji sam dobio, ali, morao sam da platim. Cena je bila ta, da čoveku koji mi je dao taj lek budem rob, da mu dozvolim da na mene stavi pečat prokletstva i da me pošalje u Crni zamak."
,,Kako si pobegao?"
,,Oprostite, ovo može biti vrlo zamarajuće, ali ovde su ljudi koji imaju ozbiljne probleme."
,,Kao ti."-rekla je Korina.
,,Da, baš kao ja."- priznao sam. ,,Na tom mestu me je naterao da biram između članova moje porodice i tima. Nisam mogao da izaberem. Sledeće jutro sam bio u šumi. Stvarno ne znam kako sam pobegao."
,,Nešto si prećutao, zar ne?"- primetila je Melisa.
,,Kada sam se probudio u toj šumi rekao sam sebi "Okej, preživeo si. Ako je to poslednje što si video, možeš da podneseš to. Ali, to nije bilo poslednje što sam video. Nastavio sam da koračam i video telo." Zaustavio sam se kako bi obrisao suze sa lica.
,,Telo je pripadalo članu mog tima. Kasnije sam shvatio da je to samo iluzija."
Korina mi se obratila.
,,Hajde, vreme je da ideš u sobu. Doneću ti ručak tamo." Uzela je telefon i rekla:,, Jedan ručak u sobu 230." Izašli smo iz boravka i pošli drvenim stepeništem na sprat. Moja soba se nalazila na 5. spratu. Jedina na tom spratu. Otključala je vrata.
,,Da li svako ima zasebnu sobu?"-pitao sam, iako sam znao da je to ne moguće.
,,Ne. Ponekada je u sobi i šest pacijenata, ali pošto si ti poseban imaš posebnu sobu."
,,Ima li neka soba gde se ne osećaš kao u ludnici?"
,,Naviknućeš se. Sada moram da ti objašnjavam pravila.
Na zidu imaš raspored aktivnosti. Kada želiš da izađeš u dvorište, moraš da pitaš nekoga od sestara za dozvolu. Dozvaćeš nas pomoću tog dugmeta tu." Pokazala mi je crveno dugme na stolu.
,,Svetla se gase u 21 h i tada svi moraju da budu u sobama. Posete su od 15-16h. Ključevi od vaših soba su kod nas, sigurna sam da razumeš zašto. Nešto ne jasno?"- pitala je.
,,Sve je savršeno jasno." Ležao sam pokušavajući da shvatim šta Kawaki sada namerava. Šta je naumio sa Himawari.
                           ***                              Himawari POV
,,Ti si uradila ovo bratu!" Nikada nisam osećala veću ljutnju. ,,Ti si ga poslala tamo."
,,Mila, nisam mislila...''- pokušala je da me zagrli, ali sam odbila zagrljaj. ,,Nemoj. Ništa što budeš rekla neće izmeniti ovu sitiuaciju. Ti si kriva za ovo!" Izašla .sam iz kuće, trčeći. Zazvonila sam na vrata Šikadaine kuće.
,,Da li su ti roditelji kući.''
,,Nisu, izašli su. Hajde, uđi." Ušla sam u prostranu dnevnu sobu porodice Nara i sela na kauč. ,,Šta se desilo?" Seo je pored mene i pomilovao mi kosu, kao što odrasli miluju uplašeno dete.
,,Kawaki je opčinio Sakuru da netera Hinatu da pošalje brata u bolnicu sela Munje, kod psihologa, a oni su ga odmah premestili u ,,Lost mind.", neku ludnicu. Kawaki je sve to lepo sredio...''Nisam mogla da pričam normalno od besa.
,,Čekaj, i šta je sada sa Borutom?''- pitao je Šikadai.
,,Pa, u toj bolnici je. Tonari pokušava da nađe način da mu pomogne, a sledeća Kawakieva meta smo ti i ja.''
,,Ti i ja?''
,,Pa da. Kawaki želi da razdvoji našu grupu. Boruta je poslao tamo, tako da on više nije vođa. Sledeći potez mu je ili da udalji nekog od nas dvoje ili da nas posvađa."
,,To se neće desiti. Ne postoji ni jedan normalan razlog zašto bi smo se ti i ja razdvojili. Veruj mi."
,,Moje šesto čulo i dalje divlja."- priznala sam.
Nasmejao se i poljubio me. ,,Da li je sada bolje.''
,,Gladna sam."- požalila sam se. ,,Brzo se vraćam.''- uveravao me je. Nakon nekoliko sekundi nosio je picu ispod ruke. ,,Prijatno.''- rekao je.
,,Ne želim da se vratim kući posle ovoga sa mamom.''
,,Moji roditelji se neće vratiti do sutra uveče. Možeš da spavaš u njihovoj sobi. Ne brini, neću ulaziti. Možeš da se zaključaš, ukoliko hoćeš.''
                              ***
Nakon što sam iščetkala kosu ušla sam u sobu Šikadainih roditelja. Sela sam na ivicu kreveta i razmišljala. Šikadai je došao za mnom.
,,Imam nešto za tebe.'' Pružio mi je poklon umotan žutim ukrasnim papirom. Odmotala sam ga. Unutra je stajala pamučna žuta spavaćica.
,,Da te bar malo oraspoložim.''- rekao je.
,,Hvala ti.''
Izašao je i sobe kako bi se presvukla i posle nekoliko trenutaka ponovo ušao.
,,Videla sam te da viriš.''- rekla sam.
,,Hej. Pa nisi rekla da ne smem.'' Nasmjala sam se.
,,Šikadai, ne želim da spavam sama noćas.''