Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Gubljenje kontrole

Boruto POV
Nisam spavao celu noć. Tonari je obećao da će mi pomoći da ponovo povratim kontrolu, tako da smo jutros počeli sa treningom.
Digao sam se u dva, kada sam uvideo da ne mogu da zaspim. Sat vremena kasnije javio sam Tonariju da želim da treniram.
Trening je bio isti kao i prvog dana na Mesecu.
,,Možeš li nešto da mi obećaš?''-pitao sam ga.
,,Kaži.''
,,Pa, da ćeš biti tu, da me zaustaviš, ako pokušam da napadnem još nekoga.''
,,Moraš sam da povratiš kontrolu, kao što si i ranije. Trudi se da budeš što bliže svom ocu, a svaki put kada poželiš da pojedeš njegovu čakru razmišljaj o tome šta ti on znači.''
,,Šta ako ne uspem?'' Bio sam suviše zabrinut zbog posledica.
,,Neko će te već zaustaviti. Ako ne tvoja majka i sestra, onda ja.''
,,Obećaš?''
,,Sigurno.''
***
,,Da li misliš da ću uspeti da zaštitim sve koje mogu, čak i ovako...''
,,Slušaj. Ti ćeš uspeti da prestaneš. Ako tvoja sestra jeste onda ćeš i ti.''
,,Koliko će mi vremena trebati?''
,,Ne znam. Pošto si poprilično tvrdoglav možda samo tri dana.''
***
Kući sam. Vreme je za ručak.
,,Gde si bio sve vreme?''- pitao je otac.
,,Trenirao sam.''- odgovorio sam.
,,Gde?''
,,Šuma smrti.''
,,Zašto?Zašto nisi trenirao sa svojim timom ispred akademije?''
Njegova pitanja su me nervirala.
,,Želeo sam sàm. Zašto je to problem?''
,,Timski rad je najvažniji! To bi trebalo da znaš!''
Jedanaest godina mi priča istu priču. Dosta mi ga je!
Zgrabio sam ga za vrat i pribio uza zid, pokazavši svoje očnjake.
,,Ti si mi uradio ovo! Ovo je tvoja krivica! Postao sam ovo zbog tvoje sporosti i slabosti!''
Sestra me je povukla.
,,Prekini!''
,,Pusti me! Hoću da ga naučim pameti!''
Ova rečenica mi je nekontrolisano izašla iz usta.
Himawari me je odvela u sobu.
,,Nahranio si se?!''
,,Morao sam.'' Glas mi je bio tih.
U sobu je ušla mama.
,,Želiš da joj kažemo?''- pitala me je sestra pogledom.
,,Treba da zna.'' Znao sam da će to razumeti.
Nakon što je čula celu priču lice joj je dobilo uplašen izgled, ali joj glas ostao smiren.
,,Koliko će ti trebati da prestaneš?''- pitala je.
,,Ne znam. Za to ne postoji određeno vreme.''
,,Moram da obavestim vašeg oca o ovome.''
,,Ne!''- rekli smo Himawari i ja u isto vreme.
,,Zašto deco?''
Himawari je prevrnula očima.
,,Bato, ti si pametan. Objasnio joj.''
,,Vidi, mama. Naš otac je naš otac i oboje znamo da nas voli najviše na svetu. Ali, ako bi on saznao za ovo, možda bi počeo da nas gleda drugačije.''
,,Zašto bi?''
,,Niko ne voli da ima decu monstrume. Ubice!'' Himawari je bila ljuta.
,,Čak i ako nije tako kako mislimo da jeste, šta ako ta informacija procuri do seljana? On bi bio u gadnom problemu. I sama to znaš! Moraš da se zakuneš da nećeš ništa reći. Molim te!'' Nadao sam se da je ovo što sam rekao shvatio ozbiljno.
,,Kunem se!''
                                ***
Himawari POV
Šetam se sa Šikadaiom po ,,Šumi Smrti''
,,Znači, to se dogodilo sa njim juče.'' Šikadain izraz lica je postao mračan.
,,Znam da će uspeti da se kontroliše.''- rekla sam.
,,Šta misliš, kakav bi ja bio kao Occucuki?'' Pogledala sam ga ozbiljno.
,,Samo se šalim.''- rekao je sklanjajući mi list sa kose.
,,Mislim da bi smo ti i ja bili savršeni Occucuki par.'' Nasmejala sam se i naslonila se na njegova ramena.