Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Šikadai

Šikadai POV
Sinoć sam sanjao kako idem i ubijam sve ljude na koje naiđem. Još uvek sam ošamućen od tog sna. Čujem kucanje, a zatim škripu i otvaranje vrata moje sobe. Himawari.
,,Šta ti radiš ovde?!"- zarežao sam.
,,Dakle, neko je loše raspoložen. Šta se desilo? Istrošila ti se baterija na telefonu u nezgodnom trenutku."
,,Znam šta si mi uradila, a sigurno znaš i ti!"
Približavala mi se, sporo, budući da je mogla u sekundi da se pojavi na drugom kraju sobe.
Nisam ni sačekao da sedne pored mene. Zgrabio sam je za vrat i pribio uza zid. ,,Zašto si mi uradila ovo?" Okrenula me je, tako da sam sada ja stajao uza zid.
,,Duže sam vremena Occucuki od tebe, što znači da sam u njihovim godinama starija, što znači da sam jača!" Zatim me je pustila.
,,Ne želim da te povredim. Nikada ti ne bi ovo napravila da sam imala izbora, ali ti si umirao. Da tako nisam postupila sada bi pomagala tvojim roditeljima oko tvoje sahrane, umesto sedela ovde sa tobom."
Stvarno sam bio grub.
,,Izvini."- rekao sam.
,,Nemaš potrebe to da izgovaraš. Tvoje telo se kreće prebrzo da bi mogao to da propratiš. Hajde! Idemo!''
***
Himawari POV
Budući da je Šikadai sada jedan od ,,nas" moram da ga naučim kako da žvi sa tim. Odvela sam ga u Šumu Smrti, kako bi mu tamo sve objasnila, jer je opasnost da nas neko vidi kako radimo natprirodne stvari ovde minimalna. Sada nije vreme Čunin ispita, tako da niko ni ne dolazi.
,,Znaš li čime se Occucukiji hrane?"
,,Čakrom, valjda."
,,I krvlju. Kada si pretvoren moraš kompletno da se nahraniš sa ljudskom krvlju, a nakon toga bi trebalo da se navikneš samo na životinjsku. To bi bilo kao da si vegan."
,,Da li postoji neko ko je uspeo da prestane sa kompletnim unosom?"
,,Niko osim Boruta!"
,,Uvau! Stvarno je snažan.Mene mišići bole do smrti.Kako izdržava?"
,,Ne znam. Moj brat je poseban!Jak je!"
Zatim sam odlučila da promenim temu. ,,Večeras ćeš se prvi put nahraniti ljudskom krvlju. Zatim ćeš trenirati sa bratom ili sa mnom, zavisi kako kada budemo imali vremena."
,,Ja sam se već nahranio!" Znala sam da se šok prikazao na mom licu.
,,K...Kada?"- počela sam da mucam iako nisam bila osoba kojoj je to navika.
,,Pa, još tu noć u bolnici i već sam imao iskustvo sa moći hipnoze."
Nakon što sam se malo pribrala od svih ovih informacija, malo sam se odaljila.
,,Šta radiš?"- pitao me je. Jednom rukom sam odlomila debelu granu.
,,Kako si to uradila?"- pitao je.
,,Svaki Occucuki to može. Kada pojede čakru može čak i više."
,,Dakle, Boruto je najslabiji među vama?"
,,Ne. On je jedan od najjačih."
,,Mislio sam da on ne jede čakru."
,,Pa, i ne jede. Ne znam. Tu je puno misterije. "
***
Boruto POV
Danas sam nešto ranije završio sa treningom, tako da sam sada slobodan. Pišem devnik. Da, znam. Muškarci to obično ne radi, ali u mom životu se svašta izdešavalo i, budući da je Šikadai Occucuki, mislim da će se tek izdešavati! Iz nekog razloga, okrenuo sam prvu stranicu mog starog dnevnika. Počeo sam sa pisanjem dva dana pre nego što ću upoznati Tonarija. Na prvoj strani sam napisao:
Ja sam Boruto Uzumaki. Moje prezime govori mnogo više od mog imena. Moj otac je Naruto Uzumaki. Međutim, on nije kao ostali. On je najjači i najpoštovaniji nindža u celom selu. On je Hokage. Međutim, to mu ne daje za pravo da majku, sestru ili mene zapostavlja.
Zašto moram da se osećam kao da jedina stvar koja vredi u meni jeste zapravo to ko je moj otac. Zašto moram da se suočavam sa pogledima ljudi koji se smeju, ali iz osmeha vidiš da je lažan, a iz pogleda vidiš da te mrze ili da to stavljaju doznanja da moraš da prevaziđeš svog oca i postaneš Hokage. Ko sam ja? Ne mogu da prihvatim da nemam ništa u sebi što je vredno i da jedino zašto ljudi pričaju i druže se sa mnom je zbog pozicije moga oca. Kada ću konačno biti u mogućnosti da krenem svojim putem i dokažem ko sam i koliko vredim?

Gledajući to kako sam pisao tada i kako pišem sada znam da sam dosta odrastao na Mesecu.
Imam utisak kao da je Tonari čuo moje misli dok sam ovo pisao i došao po mene.
Neko je kucao. Sakrio sam svesku iza jednog velikog plišanog mede.
,,Napred!''
,,Bila sam kod Šikadae."
,,Kako je?"
,,On se već nahranio sa ljudskom čakrom, bato!"
,,Veruj mi da je tako bolje. Što se pre suoči sa tim, pre ćemo moći da ga naučimo da se kontroliše."
,,Ne verujem da će moći da se kontroliše. Mislim, to moćeš ti. On može samo kao i ostatak nas da se sa lljudske prebaci na životinjsku čakru. Međutim, neko mora da ga nauči tome. Dok ne bude naučen može da povredi mnogo ljudi!"
,,Rizik uvek postoji." Zamislio sam se i došao do rešenja.
,,Reci mu da dođe čim bude mogao."
,, Šta imaš u planu?"- pitala me je.
,,Prvo da ga odvedem kod Tonarija, da posavetuje Šikadiu, a zatim da ga treniram kako bi savladao te porive."
***
Te večeri je Šikadai došao.
,,Mislim da bi bilo pametno da kažemo tvojim roditeljima za ovo. Ne mogu te samo kidnapovati i odvesti na Mesec, zar ne?"
,,Ok. Da.Oni će to razumeti, nadam se!''
***
Nadao sam se da će mi Šikadai javiti bilo šta o tome kako je prošao razgovor sa njegovim roditeljima, ali nije.
Oko jedanaest sati se čulo zvono.
Ko bi to mogao da bude ovako kasno?
Otvorio sam vrata i ugledao Šikadainog oca, Šikamarua.
,,Dobro veče.''- rekao sam. ,,Otac nije tu.''
,,Ne želim da pričam s njim, nego sa tobom.''
,,O čemu?''- pitao sam nakon što je ušao u kuću.
-Šikadai mi je rekao da je on novi Occucuki. Kako je to moguće?
-Sestra mu je dala njenu krv da ga zaleči. Međutim, onaj ko proba našu čakru postaje jedan od nas.
-Postoji li nešto što bi trebalo da znam?
- Često će menjati raspoloženja, možda biti razdražljiv, osećaće glad i želju da mnogo više jede, da spava...
-Šta je sa tim hranjenjem čakrom?
-Pokušavam da ga naučim da kontroliše to. Da pređe na životinjsku. Međutim, to ne mogu sasvim sam i zbog toga mi treba Vaša dozvola da ga odvedem na Mesec.
-Koliko planirate da se zadržite tamo?
-Ne znam, gospodine. Koliko bude potrebno.
- U redu. Samo pazi na njega.
- Naravno.
***
Šikadai POV
Boruto mi je dao knjigu ,,Istorija svetlih ljudi.''
U njoj se zapravo govori o tome kako je klan Occucuki nastao, zašto je njihova krv posebna, koja je veza između njih i repatih zveri...
Nisam imao snage da je čitam. Ostavio sam je pored kreveta. Uzeo sam telefon. Pustio sam muziku. Ubrzo sam ugasio telefon i bacio ga na pod. Iako je bio isključen činilo mi se da zuji tako da sam stavio jaknu preko njega. Zavukao sam se u krevet.
Kako i kuda će se kretati moj život posle ovoga?