Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

ispovest

Boruto POV
Budilnik je zazvonio u 8. Glava me boli,pošto sam samo dva sata ranije zaspao. Jučerašnji dan je bio iscrpljujući, ali, znam da će ovaj biti još teži. Umio sam se i nazvao Micukija. On,Sarada,Himawari i ja idemo da gledamo čunin ispit, ali i da motrimo na napad Occucukija.
,,Da li si dobro?''- pitao sam Micukija. Znam da je juče bio užasno uznemiren.
,,Nikad bolje. Ti?'' Primetio sam sarkazam u njegovom glasu.
,,Plašem se da kagei prilikom Kawakijevog napada ne otktiju ko sam zaista. To bi moglo da ugrozi očeve veze s njima.''
,,Ti se boriš više nego svi oni zajedno da sačuvaš selo, a sad se brineš šta će da misle? Oni sada čavrljaju o čunin ispitima,a nemaju pojma šta bi moglo da se desi. Kao da je njih briga!'' Bio je iznenađujuće napet.
,,Oni su očevi prijatelji. Osim toga, potpisali su sporazum po kome su svi kagei obavezni da se međusobno pomažemo.''- podsetio sam ga.
,,Kada zagusti svako se brine samo za sebe. To su tvoje reči!'' U pravu je. Sporazum može da bude prekršen. To se mnogo puta dešavalo u nindža istoriji. Ništa ih stvarno ne obavezuje da pomognu selu Lišća,a pogotovo ne balavom nindži( kakvog me pamte sa čunin ispita).
,,Možda si upravu, ali znam da mogu da računam na tebe,Saradu i sestru.''
,,Uvek!''- potvrdio je.
,,Vidimo se na tribinama.'' Završivši razgovor sa njim,otišao sam do moje stare sobe. One u kojoj me je Kawaki mučio. Zatvorio sam oči. Stavio sam ruke na kvaku. Počele su da drhte. Stegao sam kvaku.
Kawaki je odabrao da ubijem 160 ljudi sela Kamena. To je bio moj novi izazov. Odbio sam. Stavio mi je ruke na glavu i pokazao mi smrt moje cele porodice. Nakon toga, uzeo je nož i odcepio mi deo kože. Ne podnošljiv bol. Vrištim. Rana se brzo zacelila. Naglo sam otvorio oči, sklonio ruke sa kvake i strčao u kuhinju. Još uvek ne mogu da uđem u tu sobu. Ne mogu da zaboravim. Telefon je zazvonio. Podigao sam slušalicu.
,,Halo'' Sa druge strane slušalice se čulo šuštanje. ,,Da li je ovo šala?''- pitao sam. Kawakijev glas je odgovorio:,,Da li sam ti nedostajao?'' Ispustio sam telefon iz drhtavih ruku. Skrenuo sam pogled ka prozoru. Video sam ga. Zagrizao sam usnu da ne vrisnem. Zatvorio sam oči i uzdahnuo kako bi se smirio. Krenuo sam ka tribinama. Ispred arene sam se sastao sa društvom.
,,Za sada sve izgleda mirno.''-primetio je Micuki.
,,Oni neće napasti, dok borba ne počne.''
,,Misliš li da će Šikadai biti s njima?'' Sestrino lice je naglo promenilo boju.
,,Verovatno,Hima, ti ne moraš da se boriš, ako ne možeš.'' Znam koliko je to teško za nju.
,,Ako se boriš ti, borim se i ja.'' Ponovo me je iznenadila pomisao koliko je sestra jaka.
,,Vratićemo Šikadaiu nazad. Obećavam.'' Ponovio sam obećanje od sinoć. Klimnula je glavom. ,,Znam da hoćemo.''
,,Izvinite što se mešam,ali Boruto, znak kletve na svojim grudima...'' Sarada me je zabrinuto gledala. Nasmejao sam se.
,,To je pod kontrolom.'' Tonari mi je dao neku tečnost. Veoma je retka,ali zadržava znak pod kontrolom na par sati i to samo ako mi je volja dovoljno jaka, ali nisam hteo da se ona brine zbog toga.
,,Bilo bi mnogo zgodnije kada bi pitali Kagee da nam ustupe njihova mesta na vrhovnim tribinama.'' Znao sam da misli na hipnozu. ,,Nema šanse. Nećemo koristiti hipnozu ni u kom slučaju!''
Ušli smo u ogromnu arenu i zauzeli mesta u poslednjem redu. Bacio sam pogled ka mestu za Kagee. Moj otac, peti kazekage Garra,šesti mizukage Čodžiro, peti Raikage Darui,četvrta Cučikage Kurocuči sedeli su jedno pored drugog,stavili su njihove kagee kape na sto i zavalili se u stolice. Pored njih su stajali njihovi pratioci i zaštitnici:Šikamaru,Kankuro, Misuno,Omoi,Akacuči.
Upotrebio sam tensegan da im izbliza vidim lica. Svi su imali velike osmehe, bezbrižne poglede,što mi je govorilo da je Micuki bio u pravu kada je rekao da nemaju pojma šta može da se desi.
,,Još uvek ne mogu da zaboravim onu blamažu za vreme našeg ispita."-šapnuo sam Micukiju. ,,Jer još uvek delimično kriviš oca?"-pitao je.
,,I dalje mislim da je trebalo da priča sa mnom, a ne da mi pametuje..."
,,A pola krivice je moje."- Sarada je prekinula moju rečenicu. Pogledala me je.
,,Znam da sam sa svojim stavom i rečenicom da ti neću dozvoliti da mi uništiš san stvorils pritisak. Žao mi je." Namignuo sam joj. ,,Nemoj da se mučiš s tim. Bilo i prošlo. "
Pažljivo sam osmotrio prvi meč. Borci su izgledali samouvereno, ali, opet, možda su samo tako izgledali.
***
Peti meč. Pažljivo sam posmatrao borbu, kada mi je čudna jeza prošla telom. Prodrmao sam Micukija. ,,Mislim da je ovde. Biću iza. Ako ovde nešto počne da se dešava, evakuiši sve, onda dođi da mi pomogneš, probaj da držiš Kagee podalje."
On je prvo namestio izraz lica kao da kaže ,,Tražiš previše" a zatim ga promenio u ,,Ne brini."Nestao sam. ***
Kawakijeva čakra dopirala je iz zabačenog dela arene. Oprezno sam mu prišao. Sa njim su dvojica sluga.
,,Nije vam mesto ovde!"Zakoračio sam ka njemu.On se brzo okrenuo.
,,Vidiš, ja ipak mislim da si ti taj koji ne bi trebalo da bude ovde." Dao je znak dvojici sluga i oni su se raštrkali.Verovatno su otišli da napadnu tribine."
,,Ovog puta smo samo ti i ja. Nikoga neće biti da te spasi. Nema tvojih dragocenih prijatelja." Njegov ton imao je nameru da me uplaši, ali to nije učinio. Zavrnuo sam desni rukav, kakobi pokazao znak.
,,Ne trebaju mi"- odgovorio sam.
Kawaki je pokazao svoj znak. Izvadili smo mačeve. ,,Znaš šta kažu. Kada su nindže dovoljno moćne mogu da čitaju jedan drugom misli samo razmenom udaraca." Setio sam se3 kada mi je otac to rekao. ,,Zbog čega misliš da smo ti i ja na istom nivou. Do pre samo dva meseca bio si moj rob. Zašto misliš da ne mogu da te vratim u Crni zamak?" ,,Zahvačjujući tom mestu postao sam dovoljno snažan da mogu da te pobedim." Zlokobno se nasmejao. Mačevi su nam se ukrstili.
,,Da li ovo mora ovako da se završi?Ti i ja smo dve strane istog novčića. Tako nas je sudbina spojila onog dana kada smo oteti iz naručija naših majki.Sudbina nam je da umremo zajedno."
,,Pričaj u svoje ime. Ja još nemam nameru da umrem. Sve dok ne počistim ovo selo i tebe sa njim."Pokušao je da me ubode vrhom mača, ali sam se spretno odbranio, tako da je Kawaki ostao bez oružija.
,,A kada se osvetiš ovom selu za smrt tvojih roditelja, da li će te bes proći, ili ćeš ga usmeriti na Mesec ili ostale nindža nacije?"
,,Ne govori o mojim roditeljima!"-zarežao je. Napravio je veliku repatu bombu sa kojom je žele da uništi arenu. Kagei su se pojavili, zajedno sa Micukijem, Saradom i Himawari.Napravio sam kaveze, povukao sam svo osmoro unutra i zatvorio vrata.
,,Boruto, pusti nas odavde!"- čuo sam očev urlik.
,,Ovo je moja borba." Morao sam da se uverim da sam postao jači.
,,Ne budi glup!"
,,Srećno, bato." Sestrina rečenica naterala je oca da ućuti.
,,Ti imaš sve, a ništa ne zaslužuješ." Ponovo je pokušao da me ubode, ali sam se izmakao.
,,Možda si u pravu, ali ti neću dozvoliti da povrediš bilo koga.Ako si ti ti poslat ovde sa misijom da uništiš šinobi svet, onda sam ja onaj koji treba da ga zaštiti i pomogne da se obnovi. "
,,Da bi to uradio, moraš da zaštitiš Hokagea. To će bii teško, budući da te mrzi. Ona priviđenja su pokazala njegovo pravo lice. Ostavi selo Lišća. Pridruži mi se. Nećeš više morati da se boriš protiv svakodnevnog poriva za čakrom.'' Zatvorio sam oči i pošao prema njemu.
,,Tako je. Pridruži mi se.'' Zabio sam mu mač u stomak.
,,Š...Šta?''-prostenjao je u neverici.
,,Nikada neću okrenuti leđa ocu ili selu. Upamti to. Odmakao sam se dajući Kawakiju vremena da izvuče mač. Podigao sam desnu ruku ka nebu. Znak na njoj je iznenađujuće blesnuo.
,,Boruto, ako uradiš to iscpićeš se.''-čuo sam sestrin uspaničen glas.
,,Nikada neću zaboviti bol koji je naneo ovom selu.''- odgovorio sam, a zatim počeo da izgovaram reči neophodne za ovu tehniku.
,,Es matos olimpia.'' Nebo se namunjilo. Počeo je da duva vetar. Naterao sam munju da pogodi zemlju pod Kawakijevim nogama i stvori krug plamena. Vetar ga je podigao, odnevši ga u nepoznato.
Oslobodio sam Kagee i svoje prijatelje iz kaveza. Trebalo mi je malo vremena da dođem do daha, a zatim sam se uputio ka glavnim tribinama. Kagei su gledali jedan u drugog pitajući se šta se desilo. Sve je u haosu. Samo šut i kamen.
,,Micuki,Himawari, pomozite mi da obnovim ovo.'' Sestra me je ošinula pogledom. ,,Istrošio si previše energije. Ako uradimo tehniku obnove, možda nećeš izdržati.''
,,Ne raspravljaj se nego mi pomozi!'' Vrlo dobro sam znao šta može da mi se desi, ali ovo je moje selo. Dužnost mi je da se brinem o njemu. Himawari me je uhvatila za levu,Micuki za desnu ruku. Ujedinili smo čakre i pomoću toga obnovili arenu. Osetio sam da gubim tlo pod nogama. Sestra je nešto govorila, ali, nisam čuo šta.
***
Ponovo onaj san i susret sa očevim ledenim očima.Kroz glavu su mi prošle slike čunin ispita, moje borb i obnove. Uspravio sam se i upotrebio Occucuki sluh, kako bi čuo šta se dešava u kuhinji. Kagei su razgovarali:
Darui:Hokage,možeš li da objasniš ovo?
Otac: Pokušavam da shvatim šta se dogodilo, ali sam kao i vi prilično zbunjen.
Darui: Mora da je mali nešto petljao sa tim Occucukijima.
Kurocuči: Sačekajmo da se probudi,pa ćemo ga pitati šta se dešava. Raikage, ne brzaj sa donošenjem odluka.
Kankuro: Ali, ne možemo da poreknemo da je on jedan od njih. Imao je isti znak kao i neprijatelj koji je napao danas i znali su se međusobno. Znali su imena jedno drugome i još mnogo stvari.
***
Nisam više mogao da ih slušam. Veliki čvor stvorio mi se u stomaku. Sklupčao sam se na stranu i zatvorio oči. Želim da ovo prestane. Prekorio sam sebe. Sam sam želeo ovo. Znao sam koliki može da bude rizik. Moram da se nosim s tim. Ustao sam i primakao se prozoru. Osetio sam iznenadni nalet jeze. Seo sam na prozorsku dasku. Uzdahnuo sam svež vazduh, i pustio da mi vetar duva u lice, opuštajući mi mišiće. List sa drveta mi je pao na dlan. Simbol mog sela. Stegao sam ga i osetio kao da crpim snagu iz njega.
Spustio sam se u prizemlje. Posmatrao sam vrata razmišljajući da li da svima izbrišem sećanja ili da im kažem istinu. Stavio sam ruku na kvaku i doneo odluku.
Za velikim stolom u kuhinji sedeli su kagei,Kankuro i Himawari. Znao sam da im sestra ništa nije rekla, uprkos naporima Kagea da iz nje izvuku informacije.
,,Mislim da imaš mnogo toga da nam objašnjavaš!'' Otac mi je dao doznanja da želi odgovore čim sam zakoračio u kuhinju. Imao je pravo. ,,Komplikovano je, oče.'' ,,Da li te je Tonari naterao na nešto?''-pitao je. ,,Nije u tome stvar. Nikad me ne tera da radim nešto što ne želim.''
,,Ne laži me! Misliš da ne vidim da si se promenio?'' Nikad ga nisam video ovako ljutog. Seo sam za sto.
,,Verujete li u magiju?''- pitao sam.
,,Ne igraj neke glupe igre sa nama.''- opominjao me je peti Raikage.
,,Ovo nije igra. Mislim da ste to danas videli.'' Nisam klinja kakvog me pamte i neću im dozvoliti da me smatraju glupim balavcem.
,,Posle ovog danas, ne znam u šta da verujem.''- odgovorila je Cučikage.
,,Nekada davno, pre nego što je bilo ko bio u mogućnosti da zapamti,vasiona je stvorena. Zajedno sa njom, Mesec,Zemlja i sve ostalo. Međutim,Zemlja je bila potpuna pustoš i jedino mesto na kome su postojali uslovi za život bio je Mesec. Tamo su vladali petorica duhova. Duh prirode stvorio tlo i bilje, duh vetra upravljao je vetrovima, munjama, uraganima... Duh mora upravljao je morima i okeanima, govorio sa živim bićima podvodnog sveta. Duh Sunca i Meseca je gospodario svetlosti ova dva nebeska tela. Duh mudrosti je znao odgovore na pitanja na koje niko nije znao, gledao je u budućnost, primao vizije pomoću snova. Znao je da će duh Sunca i Meseca pokušati da unese razdor među ostale duhove. Stvoritelje univerzuma. Međutim, bio je najvan. Deo njega je verovao da je duh Sunca i Meseca i dalje njegov brat. Preuzeo je ono što je bilo potrebno tek kada je bilo prekasno. Duh Sunca i Meseca je porobio sve osim duha mudrosti oduževši im moć. Moć mudrosti bila je prevelika da bi mogao da je razume. Duh mudrosti se žrtvovao da bi ga zarobio. Međutim, pre nego što će duh Sunca i Meseca biti poražen, stvorio je drvo čakre u čijoj je šupljini rasla devojčica koja će kasnije biti poznata kao Kaguja Occucuki.''
,,Kakve to veze ima sa tobom?'' Otac je i dalje imao ljutit pogled.
,,Hamura Occucuki,brat Mudraca Šest puteva i stvoritelj šinobi sveta na Mesecu je imao 2 sina. Aumu i Enza. Enzo je žudeo za moći, probao je da se udruži sa Kagujom i zbog toga ga je otac proterao iz kraljevstva.
Obojica braće su imali znakove na rukama koje Kawaki i ja danas imamo. Mi smo reinkarnacija te dvojice. Odabrana četvorka koju je Kawaki pominjao bila je grupa ljudi koja se borila uz Aumu i pomogla mu da otvori vrata spasa. Njihove reinkarnacije su Micuki, Šikadai,Himawari i Sarada.''
,,Šta je cilj reinkarnacija?''- pitao je Čodžiro.
,,Negde na Mesecu postoje vrata Spasa koja moraju da se otvore kako bi se zle duše oslobodile, a zatim uništile. Međutim, ako se ne unište Zemlji će doći kraj.
,,Ne mogu da verujem! Moja deca su postala ista kao i monstrumi protiv kojih se borim. Jedete ljudsku čakru radi više moći!'' Poželeo sam da ga udarim. Priča o stvarima o kojima nema pojma.
,,Ti ni ne znaš ko su tvoja deca!'' Himawari je naglo ustala od stola.
,,Sestro, u redu je.''- probao sam da je smirim.
,,Nije u redu. Znaš to!''
,,O čemu se radi?''- pitao je Darui. Uzdahnuo sam.
,,Svaki Occucuki mora da se nahrani ljudskom čakrom kada to postane, ali posle toga pravi izbor. Može da nastavi takav način života ili da uzima čakru samo od životinja. Svi u našoj grupi su se odlučili na životinjsku.''
,,Osim tebe.''-podsetila me je sestra. Svi su je pogledali. ,,Brat se uopše ne hrani. Obećao mi je da će mi jednom reći kako to uspeva. Mislim da je sada pravi trenutak.''
***
(sećanje)
Imam devet godina. Igram se sa svojom tri godine mlađom sestrom borbe u sobi. Ne strpljivi smo da tata dođe kući. Konačno se čuju ulazna vrata. Potrčao sam i pre sestre stigao da zagrlim oca. ,,Hajde da se igraš sa nama.''- predložio sam, srećan što je konačno kod kuće. Ovih dana je mnogo zauzet nekim misijama.
,,Prvo moram da vam kažem nešto jako bitno. Gde vam je majka?''
,,U dnevnoj.'' Pošli smo sa ocem. Majka je sređivala neke knjige.
,,Zdravo, dušo.'' Majka je poljubila oca.
,,Zdravo. Šta si radila danas?'' Otac se igrao sa majčinom kosom.
,,Sređivala kuću, igrala se s decom... Često si odsutan u poslednje vreme. Da li je sve u redu?'' Uzdahnuo je.,,Imam nešto vrlo važno da vam kažem. Izabran sam za Hokagea!'' Sestra je skočila od radosti, majka je zagrlila oca. ,,Čestitam, dragi!''- rekla je majka. Osetio sam čudnu težinu u stomaku. Istrčao sam iz kuće. ,,Šta je deci na umu?''- otac se češkao po glavi, pokušavajući da shvati razlog moje reakcije.
Trčao sam do igrališta. Uhvatio sam se za stomak. Plakao sam. Tata je hokage? To je, dakle razlog zbog koga je bio odsutan ovako dugo. Kako će se igrati sa nama?
Iznenada sam osetio kako me neko vuče za ramena. Nisam shvatio gde, ni kada, ali iznenada sam se našao u nekom zamku. Bio je plave boje i svugde po zidovima bili su nacrtani polu meseci, koje je okruživao polu mesec.
,,To je odabrani svetla, kojeg nam je vrhovni rekao da dovedemo.''
,,Gde sam? Šta želite od mene?'' Preplašen sam,i dalje jecam.
,,On je sin Džinčurikija. Zašto ga ne iskoristimo za mamac?'' Dvojica krupnih ljudi u crnim odorama i crnim maramama preko lica i glave izgledali su preteće.
,,To nisu naređenja vrhovnog!'' Mi samo treba da ga nahranimo!'' Zatim su donelo neku crvenu masu.