Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Himawari je procvetala

Himawari POV
Imala sam čudan osećaj da se neko šeta ispod mog prozora. Otvorila sam ga i pogledala prema dole. Ništa. Zatvorila sam ga, okrenula se i...Šikadai je bio u mojoj sobi. Gledala sam mu oči.Mutne, bez sjaja. Mina ga je već obuzela. Zgrabio mi je ruku, zarivši mi nokte u kožu. Našli smo se u nekoj drvenoj kući. Bacio me je na krevet.
,,Ti si me pretvorila u Occucukija i zbog toga ćeš patiti!''- dreknuo je. Seo je pored mene i zario svoje Occucuki zube u moj vrat. Pio je moju čakru, oduzimajući mi energiju. Malaksalo sam pala na krevet, nemajući snage da pomerim ni mali prst. Zatvorila sam oči. Čula sam otvaranje vrata. Čula sam ženski glas. ,,Uhvatio si je.''- govorio je taj glas.
,,Nije bilo teško.''- odgovorio je Šikadai. ,,Šta želiš da uradim,mila.''
Ženska osoba mi je lagano prišla i pomilovala me po kosi.
,,Ona,njen brat, ona mala Učiha... Svi oni su mi prouzrokovali nevolje. Želim da pate. Svi oni. '' Tada sam shvatila da ženski glas pripada Mini. Čula sam kako se ljube.
,,Mislim da znam kako ćeš napakostiti Saradi i Micikiju, ali šta je sa Borutom.'' Ponovo sam čula otvaranje vrata. Izašli su napolje, verovatno zato što su se plašili da ipak ne čujem. Nisam imala snage čak ni da mislim. Želela sam samo da plačem, ali nisam smela. Morala sam da se pravim da sam u nesvesti.
,,Plan ti je odličan. Neće te tako lako zaboraviti.''- čula sam Šikadaiu dok je ulazio. Mina je sela na krevet, pomilovala mi kosu, približila usne mom uhu i prošaputala.
,,Tvoj brat nije hteo da mi da svoju moć. Izigrao je Kawakia i uspeo da pobegne iz Crnog zamka. Izigrao nas je, ali, ja ću održati obećanje koje mu je Kawaki dao.Večnost u paklu.'' Poželela sam da je udarim, ali nisam mogla da se pomerim.
,,Da li si je ubio?'' Mina se okrenula prema Šikadai. On je odmahnuo glavom. Zaspala sam.
                         ***
Budim se. Ruke i noge su mi vezane konopcem. Naga sam. Šikadai mi prilazi, pakosno se smejući. Pokušala sam da se pomerim, ali konopac mi se urezivao u noge i ruke, osetila sam da krvarim. ,,Šikadai, šta radiš?" Prestravljena sam. I on je bio nag. Odvezao me je i legao pored mene. Silovao me je. Vrištala sam. Setila sa, se Inodžina. Privukao me je njegovom krevetu, bacio i izvadio nož.  Zašto mi se ovo stalno dešava? Izvukla sam se iz njegovog stiska, pronašla odeću i počela da se oblačim. Suze su mi lile. Uhvatila sam se za kvaku, ali mi je stegao zglob ruke. Povukao me je u kuhinju. Mina nije u kući.
,,Šikadai, molim te pusti me."- jecala sam.
,,Da li bi se ovako opirala sa Inodžinom?!" Zašto je ovakav? Šta mu je Mina uradila?
,,Šikadai, mislim da je najbolje da me pustiš da idem, jel si ti jako nervozan, a ja sam suviše izmučena."
,,Namerno si to uradila! Zavodila si me tvojim telom, kosom, očima." Klekla sam,poljubila sam mu ruke. Želela sam da vidim starog Šikadaiu. Suviše ga volim da bih tek tako odustala od njega. Podigao me je i gledao. Molila sam se da sam uspela da probudim njegovu svest. Stegao je moja ramena, bacio me je na zemlju. Pala sam na ivicu stola. Raskrvarila sam glavu. Istrčala sam na ulicu,ušla u neki park, izvadila sam maramicu i stavila je na raskrvarenu slepoočnicu. Nisam mogla da zaustavim suze.
,,Himawari!" Podigla sam pogled. Sarada me je gledala.
,,Šta ti se desilo?"Sela je pored mene i zagrlila me.                                                         ***
Ušli smo u njenu kuću. Skuvala je čaj. ,,Izvoli,smiri će te." Sela je pored mene. Pustila me je da pričam, ne prekidajući me.
,,Ta Mina. Mislila sam da nas je ostavila na miru." Sredila mi je ranu. ,,Zašto mi nisi rekla šta se desilo?''- pitala je. ,,Mina je rekla da moram da ćutim.'' Zagrlila me je.
,,Može li još nešto da krene naopako?''- pitala sam. ,,Obećale smo tvom bratu da ćemo ostati jake i da ćemo odbraniti selo.''- podsetila me je Sarada
,,On i ne zna šta se desilo.'' Nisam sigurna da li treba da mu kažem. ,,Treba da zna. Ako ideš kod njega, reci mu.'' Ova rečenica me je začudila. ,,Zar ti, ne ideš kod njega, Sarada?'' Odmahnula je glavom. ,,Kada bi ga videla tamo, mislim da ne bi izdržala da se ne rasplačim. Postoji još nešto. Imala sam šansu... da ga izvučem iz Crnog zamka... ali nisam... mogla...'' Čula sam njen jecaj, ali nisam mogla da se pomerim. Ako je imala šansu,zašto ga nije spasila? ,,Kawaki je tražio da spava sa mnom... ali... nisam mogla...''
Tišina nakon ovoga, potrajala je oko 5 minuta i počela je da me nervira.
,,Možda je bolje tako.''- rekla sam. Sarada me je pogledala. ,,Setila sam se kada si ostavila brata i otišla sa Micukijem. Nikada nisam videla da mu je bilo gore. Mislim da ne bi izdržao da si ga ostavila , sada kada si mu najpotrebnija.'' Zagrlila me je, a ja nisam mogla da obuzdam tužan osmeh. ,,Ti i ja kao prave plačljivice. Samo jedna drugu tešimo.''
                          ***
Boruto POV
Ustao sam u 7 sat vremena sam se ubeđivao sa samim sobom, da li da ostanem u krevetu ili da izađem u dvorište. Nije bilo ničega što me je motivisalo da ustanem. U 8 Korina mi je donela doručak u sobu, zajedno sa malom belom tabletom. ,,Kada pojedeš ovo, popi tabletu.''-naredila je. Nije izašla iz sobe, jer je želela da bude sigurna da ću uraditi kako kaže. Tableta je imala gorak ukus. Nakon što je videla da sam poslušno uradio sve što je tražila, izašla je. Čuo sam lupanje sandala po hodniku. Osetio sam suze kako mi klize niz lice. Neobjašnjivu težinu na grudima.
Ustao sam i javio se Korini da bi hteo da prošetam. Dok sam se spuštao iz moje sobe do prizemlja, čuo sam vriske, deranje drugih bolesnika, i pomislio:,,Kako je moguće da sam dospeo ovde? Zar to stvarno zaslužujem?'' Bašta ispred bolnice, ograđena visokom ogradom, podsećala me je na zatvor. Šetao sam do ograde i pogledao u daljinu. Samo šuma. Želeo sam da idem kući.
,,Boruto. Vreme je da se vratiš u sobu.'' Korina mi je prišla i uhvatila me je za ramena. Samo je mali broj ljudi mogao da mi se približe tako blizu. Ljudima koji su mi stvarno značili. Odbio sam doktorkinu ruku i pošao do sobe. Legao sam u krevet. Osetio sam peckanje na grudima. Mišići su me zatezali. Nisam mogao da se pomerim. Glava mi je pucala. Nisam mogao da dišem. Znoj mi je curio sa čela. Počeo sam da kašljem. Iskašljao sam krv. Vrisnuo sam od bola.
Čuo sam Kawakijev glas u glavi.
,,Neće prestati dokle god se ne nahraniš.''- čuo sa Kawakijev glas u glavi. Mislio sam da ću da ću da se ugušim. Hteo sam da ustanem, kako bih popio vode, međutim, nisam mogao da stojim. Čim sam ustao, pao sam. Dopuzao sam do kreveta i nekako smogao snage da se dignem i ponovo legnem. Kletva mi se širila po telu, stvarala mi je visoku temperaturu. Onesvestio sam se.
                           ***
,,Bato! Bato!'' Čuo sam sestrin glas, ali je nisam video. Vid mi je zamagljen. Osetio sam kako mi neko stavlja nešto hladno na čelu. Pomoglo mi je. Video sam Korinu i Himawari.
,,Šta se desilo?''- pitala me je.
,,Opčini je da izađe.''- rekao sam. Himawari se okrenula prema Uri, upotrebila tensegan i doktorka je izašla.
,,Šta ti je to na slepoočnici?'' Video sam flaster. Ćutala je. ,,Himawari, reci mi.'' Ispričala mi je šta joj je Mina uradila i šta se posle toga desilo Šikadai.
,,Moraš da ga se kloniš, Himawari.'' Odmahnula je glavom. ,,Suviše ga volim da bi ga zamrzela. Ne mogu tek tako da ga ostavim.  Moram da mu pomognem da se oslobodi Mine.'' ,,Zaista sam užasan brat. Oprosti mi. Ne mogu... čak ni da te zaštitim.'' Osećam da je sve ovo moja krivica. ,,Nije tačno. Spasao si oca. Šta misliš, kroz šta bi prolazili, da ti nisi doneo odluku da se žrtvuješ.''
,,Želim da idem kući. Ovde je katastrofa. Daju mi neke tablete, koje samo čine da se osećam gore, ne mogu da jedem, šta god da pojedem, sve mi se vraća, ne spavam... Kod kuće se bar nisam osećao tako usamljeno...''
Sestra mi je stegla ruku. ,,Tonari će te izbaviti što pre može.''- rekla je.
,,Baš ne verujem u to.''- pomislio sam,ali sam napravio lažni osmeh.
,,Zašto si se onesvestio?'' Glas joj je poprimio zabrinuti ton.
,,Znak kletve.'' Skinuo sam majcu i pokazao joj znak.
,,Zašto mi nisi rekao?''- pitala je. ,,Nisam hteo da se brineš.'' Čudno me je pogledala. ,,Nije mi ništa.''- želeo sam da je smirim. Ustala je i krenula prema vratima. ,,Oprosti mi,bato. Uvek sam te gledala, divila ti se... Bio si moj anđeo čuvar... Bila sam samo smetalo u borbi sa Kawakijem. Znam to, ali ti obećavam da sledeći put neće biti tako.''
                      ***
Himawari POV
Išla sam prema Oročimarovoj jazbini. Tamo žive bivši članovi grupe Taka. Grupe koje je Saske osmislio kako bi ubio Itačija. Otvorila sam vrata.Sujgecu od Magle mi ih je otvorio. ,,Ko si ti?''- pitao je. ,,Moje poštovanje.''- rekla sam. ,,Moje ime je Himawari Uzumaki. Treba mi Karin Uzumaki.''Moja baka i njena majka su rođene sestre. Međutim, otac nikada nije saznao da mu je Karin rođaka.
,,Karin!''- dozvao ju je.
,,Šta se dereš, Suigecu?!'' Visoka,crvenokosa žena stajala je ispred mene. ,,Devojka te traži.''- odgovorio je. Karin mu je pokazala rukom da ode. Uvela me je u jazbinu. ,,Šta želiš?'' Spustila je naočare i pogledala me je preko okvira. ,,Želim da me trenirate.''- odgovaram. Karin se trgla od iznenađenja.
,,Pa,Vi znate sve tajne medicinske tehnike našeg klana. Želim da me naučite.''
,,Zašto bi te trenirala?'' Uzdahnula sam.
,,Ceo život sam se krila iza brata ili roditelja. Ponašala sam se kao princeza. Balavica. Moje ime znači suncokret. Mislim da je vreme da ovaj suncokret počne da cveta i okreće se suncu.'' Karin mi je dala jednu debelu knjigu. ,,Istorija Uzumaki klana.''
,,Pročitaj ovo dokle možeš. Dođi sutra ovde u 6 i nemoj da kasniš. Ne tolerišem kada su ljudi ne tačni.'' Klimnula sam glavom. Vreme je da uzmem sudbinu u svoje ruke.