Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Stariji brat

Čitajte pažljivo! U ovom poglavlju se otkrivaju velike tajne.
Boruto POV
Otvaram oči i gledam na sat. 6 ujutro. Počelo je da sviće. Ovaj put košmar nije nije bio toliko strašan, zato što znam da me Sarada još uvek voli i koliko god smešno i ne cool to zvučalo, to saznanje mi daje snagu. Otišao sam do prozora. Prijao mi je svež vazduh. Razbudio me je. Pogledao sam levo. Prozor druge sobe zurio je u mene. Himawarine, prazne sobe. Kako je? Šta je Šikadai spreman da joj uradi sada kada je pod Mininom kontrolom? Kako bi trebalo da mu pomognem?
Zamislio sam Akademiju i igralište koje se nalazilo nedaleko od nje. Šikadai,Micuki, Kišimoto,ja i svo naše društvo igralo se tamo. Nas četvorica smo jednom rešili da pobegnemo sa časova. Kada sam došao kući, Hinata me je besno gledala i čak je zauzela stav šezdeset trigrama. Sledećeg dana u školi, Šikadai je došao sa crvenim tragom preko celog desnog obraza. Temari je stroga majka. Šino me je optužio da je to moje delo i pozvao majku na razgovor. Naravno, prizvao sam klona senke i tako uspeo da pobegnem od tog dosadnog razgovora. Od nas četvorice, Micuki je prošao najbolje, jer on nije imao roditelje. Tada smo svi mislili kako je to super. Nemati nikoga da te kazni i viče na tebe. Sad shvatam koliko je to prokletstvo. Da nije bilo njih, moje porodice, ne bi izašao iz Crnog zamka.
,,Ali, u njega ne bi ni dospeo.''- šapnuo je neki glas.
,,Tačno, i ne bi uspeo da ojačam dovoljno da pobedim Kawakija da to nisam uradio.'' Pogledao sam u znak na ruci i prvi put nakon dugo vremena, gledao sam ga na način na koji sam ga gledao prvih dana. Na kao nešto što sam dobio kao nagradu, zato što sam pustio da jedan od mojih najboljih drugova bude ubijen. Onda mi kroz glavu prođe još jedna misao:,,Više od godinu dana nisam bio na Kišimotovom grobu. Kakav sam ja to prijatelj?'' Već 2 godine je prošlo od njegove smrti. Za šest meseci( u septembru) će treća. Stresoh se. Voleo bih da mogu da se utešim da je to od hladnoće, ali od crnog zamka postao sam imun na hladnoću. Sva ta priča o smrti, podsetila me je na jučerašnji razgovor s ocem. Izvadio sam iz fioke sat koji sam juče dobio. Seo sam na prozorsku dasku i otvorio ga. Gledao sam kako se kazaljska za sekunde okreće. Postoji li neki sat koji ti može pokazati vreme u napred. Koliko ti je vremena još preostalo sa onima koje najviše voliš? Čuo sam graktanje ptice. Postajalo je sve glasnije i shvatio sam da ptica leti pored mene. To je ona po kojoj sam pre dva dana poslao pismo Tonariju. Nosila je svitak. Uzeo sam ga i odmotao. Poruka je bila kratka.
Dođi,odmah! Moramo da razgovaramo!
                                            Tonari
Nešto nije u redu. Osetim to po načinu na koji je poruka pisana. Presvlačim se i transportujem se na Mesec. Nekada sam mogao da se krećem hodnicima, sobama, pa čak i nekim tajnim prostorijama, bez problema i jedini uslov koji sam morao da ispuštujem bio je da obučem kimono Occucuki klana. Sada je to bilo mnogo komplikovanije. Celi Mesec, svako kraljestvo se spremalo da objavi rat Zemlji. Na čijoj je Tonari strani? Sećam se, rekao mi je:,,Dokle god je moje kraljevstvo bezbedno, stitiću tebe i tvoju sestru kao da ste moja deca.!'' Sada kada se i njegovo kraljevstvo nalazi u sred rata, da li kogu da mu verujem? Da li je to i dalje onaj čovek koji mi je bio poput drugog oca? I, zašto se plaši Radijusa? Tonari je jači i bogatiji od njega, zašto mu se onda sklanja i radi po njegovim naređenjima? Kretao sam se oprezno i bešumnuo kao mačka, ali sam znao da ništa nije bešumno ili nevidljivo za zidove ovog dvorca. Stao sam pred vrata velike dvorane. Nisam mogao da čujem da li je neko unutra. Svaka vrata palate bila su zaštićena tehnikama koja su sprečavala Occucuki sluh da ima efekta. Stavio sam ruku na vrata. Otvorila su se, naglo. Za okruglim stolom je stajao Tonari. Nikada nisam uspeo da ga pročitam, tako da nisam znao da li je zabrinut, smiren ili besan.
,,Mislio sam da je neko unutra. Zbog toga nisam hteo da kucam.'' ,,Sedi.''
,,Reci mi, koje je prvo pravilo koje san te naučio kada si stigao ovde?''
,,Dve osobe iz različitog plemena mogu da čuvaju tajnu samo ako je jedna od njih mrtva. Tajne su opasno oružije koje čuvamo samo za sebe.'' Tonari je klimnuo glavom. ,,Dobar učenik, u teoriji.''- rekao je.
,,Molim?'' Ne razumem šta to znači.
,,Kada si došao ovde, davao sam ti testove kako bi ojačao tvoj karakter. Pokazalo se da je to bilo gubljenje vremena.''
,,Tonari,ja...''
,,Spasio si ljude sa čunin ispita, što je trebalo da uradiš... ali onda si sve što je trebalo, zapravo, moralo da bude tajna ispričao Kageima, najvećim neprijateljima Meseca.'' Ustao je i udario mi šamar. Obraz me užasno peče. ,,Kako se usuđuješ?! Nakon svega što sam ti dao i učinio za tebe! Ti si me izdao. Džinčurikino kopile!''
,,Tonari, hteo sam da sve objasnim ocu. Nisam mogao da podnesem tajne među nama.''
,,Svaki nindža mora da je sposoban da čuva tajne. Posebno ako je špijun! Da li shvataš koliko može da nas košta ono što si uradio?''
,,Na čijoj si ti strani? Da li se i ti plašiš Radijusa kao i svi ostali?''
Uhvatio me je za vrat. ,,Nisi više dobrodošao u ovaj zamak. Od danas me nije briga šta će ti se dogoditi. Ne poznajem te, a svaki put kad se usudiš da kročiš na Mesec lično ću te zatvoriti u tamnicu! Nemaš pravo na moje nasledstvo, kao ni na prestolonaslednički medaljon!''
,,Ali, dao si mi ga kako bi me štitio. Spasio si me, kada sam imao samo 10 dana i dao si mi ga da me štiti.''
,,Od danas ne želim da te štitim. Želim te mrtvog!''
Osećao sam neobičnu težinu. Onaj osećaj koji sam imao na dan kada je otac otrovan, javio se opet. Kao da ništa više nije sigurno. Uhvatio mi je zglobove ruku. Osetio sam se slabim. Tonari je pokušavao da mi izvuče moć. Nije uspeo. ,,Hamura.''- izgovorio je. Osećao sam kao da me neka čudna sila vuče iz dvorca.
                              ***
Nešto lebdi iznad mene. Osećam to, ali, ne mogu da otvorim oči. Unutar ove tame je sigurnije. Pripadam ovde.
,,Moraš da nastaviš da se boriš. Tvoje oči će promeniti sudbinu šinobija.''
,,Ja sam izdajnik. Izdao sam Tonarija, izdao sam Vas. Obećao sam da ću ujediniti Mesec i Zemlju, ali...''
,,Znači, ostavićeš mlađu sestru bez zaštite? Pustićeš Šikadaiu da je ubije?'' Nisam znao odakle, ali, uspeo sam da izvučem dovoljno energije da otvorim oči i da se dignem. Bio sam u klečećem položaju.
,,Tonari ti nije oduzeo moći. Samo je učinio da se osećaš slabo. Nisi me izdao,isto kao što nisi ni Tonarija. Međutim,on je uvek bio bezbojno platno. Lako ga možeš obojiti različitim bojama. Pokazaću ti nešto što moraš da znaš." Video sam Himawari u kući Hjuga. Plakala je dok su joj na čelo stavljali simbol ptice zapečaćene u kavezu. Ako to urade oduzeće joj sve. Živeće tamo i biće oterana u nižu porodicu.Biće sluga višoj porodici,upravljaće njenim životom.Izgubiće prijatelje. Nikada neće moći da uradi ništa što želi, nikada neće moći da se vrati kući. Ne smem da je izgubim.                                                                      ***
Stojim ispred kuće na čijoj velikoj, drvenoj pločici piše Hjuga. Kucam o drvenu letvu vrata. Hanabi mi otvara vrata.
,,Boruto!" Uvek je imala taj iritantan običaj da me grli. ,,Hitno moram da razgovaram sa gospodarom Hijašijem. Ako ima neke obaveze, recite mu da ih prekine." Tetka je shvatila da se ne šalim. Krenula je prema glavnom holu. Pratio sam je u stopu. Himawari je otvorila je vrata glavnog hola. Unutra su sedela petorica koji su pripadali glavnoj porodici i bili Hijašina armija, ,,desna ruka". Sestra je sedela na podu i plakala. 
,,Šta se dešava?"- gledao sam u dedu i nisam dopuštao da pročita bilo kakvu emociju sa mog lica ili očiju. 
,,Nešto što je moralo da se desi pre dvanaest godina. Međutim,Hinata je to tvrdoglavo branila. Postavljamo ,,ukletu pticu" na Himawarino čelo. 
,,Zar nije u pravilima klana da se tokom ovih obreda pozove Hokage?"- pitao sam i dalje glumeći da sam okej sa svim ovim.
,,Procedura može da se preskoči ponekad."-ubeđivao me je. Klimnuo sam glavom. ,,Počnite sa procedurom stavljanja znaka." Kada je to rekao, stvorio sam se ispred njega i udario ga u lice svim besom kojim sam imao. ,,Boruto!"- vrisnule su Hanabi i Himawari u glas. Hanabi je potrčala prema ocu, ali sam joj preprečio put. ,,Ako si pametna, ostaćeš tamo gde si." ,,Hjuga Hijaši! Žrtvovao si svog brata blizanca, da bi spasio svoj jadni,mali život!"
,,Ti, kopile! Kako se usuđuješ da pričaš tako sa gospodarem Hijašijem?!"- pitala je njegova armija.
Kopile? Kopile! Ta reč mi je zujala u ušima. Krenuo sam na armiju i za nekoliko sekundi svi su se grčali, stenjući.
,,Klan ovo! Klan ono! Mislite da sve držite u rukama i ne shvatate da ste samo pijuni u igri koju vodi klan mnogo veći od vas. Precenili ste svoje mogućnosti i podcenili moje. Vaša vladavina se ne bazira ni načemu drugom, nego na strahu. Ljudi u nižim porodicama, drhte u struhu da im ne uništite mozak i tako lako manipulišete njima. Zbog toga što posedujete tako razotnu moć, ne shvatate da ste samo pijuni jednog mnogo većeg klana. Moja majka je pobegla na vreme.''
,,Kako to misliš, pobegla?''- upitao je Hijaši.
,,Deda, ti si tako naivan. To je razlog zašto je tvoj brat mrtav. Zbog tvoje naivnosti. Majka se zaljubila u oca kada je imala 3 godine. Kako je odrastala, svaki dan je odlazila da gleda njegove treninge. Znala je da će doći dan kada će se boriti sa pet godina mlađom sestrom i znala je da ako pobedi, biće prisiljena da ostane u klanu. Znala je da nikada više neće videti Naruta Uzumakija. Takođe je znala koliko njenoj sestri znači da bude budući vođa. Moja majka je izabrala ljubav iznad moći. To je izbor koji ovaj klan nikada neće moći da razume.'' Uzeo sam kunai i zabo ga u jedan od mnogobrojnih grbova. ,,Muka mi je od ovog patetičnog klana. Spremni ste da žrtvujete rođenu decu zarad moći i reputacije.'' Izašao sam sa Himawari na svež vazduh.
,,Hvala ti što si me spasio.''- prošaputala je. Poljubio sam je u čelo. ,,Ja sam stariji brat. Oprosti mi što nisam bio bolju u tome do sada. Neću dozvoliti nikome da te povredi.'' Nasmejala se. ,,Šta treba da uradim da te uverim da si dobar brat?''
Stigli smo kući. ,,Ja moram da se vratim. Šikadai...''
,,Moram svima da vam kažem nešto jako važno.'' Nisam siguran da imam snage za to. Ulazimo u kuću.
,,Kući sam.''
,,Gde si od jutros. Premrli smo od straha.''
,,Morao sam da odem na Mesec. Ostaće na večeri.''- rekao sam pokazujući na Himawari.
,,Kako je bilo na Mesecu?''- pitao je otac. Seo sam za kuhinjski sto.
,,Oče, obećao sam ti da ću ti od sad sve govoriti. Neke jako bitne stvari su se dogodile danas.''
,,Osećam tvoju čakru. Jako je uzburkana, uznemirena... Boruto, rekao sam ti juče. Možeš sve da mi kažeš.''
,,Tonari me je oterao.''-šapnuo sam.
,,Molim? Kako to misliš, oterao?''- pitao je besno. Sestra je ostavila otvorena usta.
,,Rekao je da sam ga izdao, okrenuo mu leđa. Oduzeo mi je obeležije Occucukija, nazvao me je kopiletom, zapretio je da će me ubiti, ako se ikada više pojavim na Mesecu, probao je da mi oduzme moći.''
,,Zašto? Šta si uradio?''- pitao je otac.
,,Zato što sam vam ispričao šta mi se desilo u Crnom zamku.''
,,Kaznio te je, jer ne veruje nama. Kako okrutno.'' To je Kazekage.
,,Sada ne mogu ništa da uradim da zaustavim rat. Ponovo sam sàm. Ponovo ne znam ko sam.''
,,Slušaj me. Još uvek imaš svoje moći,imaš četvorku, imaš mene.''
,,Moje moći su prava slast za Occucukije koji su tako zaluđene sa snagom, vlašću. Imam metu na svojim leđima, ali sada nemam nikoga da me štiti. Četvorka se raspada, a sa Tonarijem na njegovoj strani, Radijus će je rasturiti kao beba zvečku. Što se tiče tebe, oče, nakon što čuješ ovo, nećeš poželeti da zoveš sebe mojim ocem.''
,,Probaj me.''- izazivao je. Uzdahnuo sam.
,,Nakon što me je Tonari oterao iz zamka, probudio sam se pored kipa Hamure Occucukija. Osetivši moje prisustvo,Hamurin duh se pojavio i pokazao mi istinu... Znate, uvek sam se pitao kada je sve počelo. Cela ta stvar sa ovim znakom, četvorkom... Znao sam da je to sve krenulo od dana kada sam rođen, ali sam mislio da se sve nastavilo onog dana kada je došao po mene ili kada je Kišimoto umro. To je bila greška. Sve je počelo za vreme mog čunin ispita.'' Raikage se zakašljao, majka je naćulila uši da bi se uverila da je dobro čula, ocu su se proširile oči, Cučikage se trgla, Kazekage i Kankuro su se gledali. Pošto niko ništa nije progovarao, nastavio sam.
,,Svi znate kako se čunin ispit završio za mene. Pokušao sam da impresioniram oca i curu koja mi se sviđala, pa sam tako upao u zamku trgovca oružijem, bio diskvalifikovan i tako to. Čak smo imali prilike da vidimo kako izgleda kada imate sina idiota koji vas bruka, jel tako, Cučikage?'' Ona se trgla. ,,Kako...'' ,,Kako znam? Sve što kažete ili uradite, ne bitno koliko vremena od tada prošlo, može da se sazna. Ne bitno. Nakon ovoga se desio napad Momušikija. Kidnapovao je oca, povredio majku, uništio selo... I onda sam pomoću Saskea i vas(pogledaom sam obuhvatio Raikagea, Mizukagea, Kazekagea i Cučikagea) uspeo da odem u drugu dimenziju. Da bi mi digao samopouzdanje i dokazao mi da sam dobar nindža,oče, napravio si mega rasengan i pustio me da njime ubijem Momošikija. Međutim, u momentu kada sam ustao i stao na granu čakra drveta, nešto čudno se desilo. Sve je stalo. Saske, svi vi, stajali ste ukočeni,nepomični. Iznad mene se podigao Momošikijev duh i rekao. ,Te tvoje oči će oduzeti sve od tebe. Odabrani.' Nakon toga je prošao kroz mene, ili bar mislim da jeste. Nakon toga sve se vratilo u normalu. Vi ste se pokrenuli i niste primetili da je vreme stalo.''
,,Zašto si to čuvao tako dugo?''- pitao je Mizukage. Ošinuo sam ga pogledom. ,,Da li vi slušate uopšte šta pričam?!'' ,,Boruto, smiri se! Ne pričaj tako sa Kageima.''
,,Rekao sam istinu, i završio sam odbačen od strane osobe koju sam smatrao za... za drugog oca.''- konačno sam priznao. ,,I bio sam uplašen.''
,,Od čega?''- pitao je otac.
,,Od tebe.''
,,Ali, zašto?''
,,Ti stvarno ne vidiš. Postao sam isti kao Momošiki.''
,,Sumnjam da bi Momošiki žrtvovao sebe da spasi nekog.''
,,Pre nego što postane monstrum, svako je pre toga bio čovek od krvi i mesa.''
,,Boruto, slušaj me. Ti nisi Kawaki.'' Stresao sam se na pomen njegovog imena. ,,To je laž. Sve što smo znali o Kawakiju... sve je laž.''
,,Kako to misliš?''- pitao je otac.
,,Mislim na to da sve što smo mislili da znamo o Kawakiju do sada, nije bilo tačno. Sve sam pogrešno protumačio.''
,,KO je Kawaki?''- pitala je Himawari.
,,Ranije si ga znala kao Kišimotoa.''- prošaputah. Ne izgovoreni uzvici iznenađenja, neverice ostavljeni su da lebde u vazduhu.
,,Kako je to moguće?''- Kankuro je prekinuo tišinu koja je trajala 5 minuta. ,,Mislio sam da je on odavno mrtav.''
,,Hamura mi je sve pokazao. Celu istinu, ali da bi vam to ispričao, morate da znate kakav je Kišimoto bio pre nego što će nastradati.
Kišimoto je odrastao u veoma bogatoj porodici Kaminarimon, koja je Konohi davala novac kako bi napredovala u tehnologiji. Kišimoto nije bio baš najbolji u tehnikama. Bio je više učenički tip. Bio je snalažljiv sa kompjuterima. Uspeo je čak da hakuje kompjuter na Akademiji, kako bi Šikadaiu ispravio ocenu, da bi maturirao. Međutim,Kišimotov otac je od svog sina želeo da postane mnogo jači, da bi mogao da nasledi bogatu imperiju Kaminarimon. Razlog iz kog se Kišimoto uvek osećao odbačenim od strane svog oca je taj što je Kišimoto zapravo usvojeno dete. Njegovi roditelju, koji su sa Meseca, su ga ostavili ispred kuće vođe klana Kaminarimon. Pošto tadašnji vođa nije imao dece, usvojio ga je... Trebalo je da znam i ranije da nešto nije u redu sa njim...''
,,On nikada nije pokazivao neku neobjašnjivu snagu. Nisi mogao da znaš.''
,,Ne. Pokazao je... Bili smo na Akademiji i trebali smo da treniramo protiv učitelja Šina. Kada je došao njegov red, Šino ga je savetovao kako da stekne samopouzdanje u borbi, pošto je uvek bio povučen. Nakon što ga je saslušao,naklonio se i krenuo na učitelja. Oborio ga je na zemlju, takvom silinom da je na mestu gde je učitelj ležao ostala velika rupa. Dok smo mu aplaudirali, izgledao je izgubljen. Kada sam prišao da mu čestitam, pitao me je:,Da li sam ja to uradio?' Ne mogu da verujem da me je moj najbolji prijatelj prevario i poslao u Crni Zamak. Nas dvojica smo uvek branili jedan drugoga. Ne mogu da verujem da me je naterao da patim. Zašto mi nije rekao...'' Osetio sam težinu u grlu i prestao sa pričom.
,,Kako sam glup!''- proderao sam se iz grla.
,,Zašto to kažeš?''- pitala me je Hinata.
,,Mama, žrtvovao sam se za ništa.''
,,Zar je moj život ništa?''- otac me je tužno gledao.
,,Ne razumeš!'' Tek kada sam to rekao, shvatio sam koliko sam glasan.
,,Onda mi objasni.''
,,Tog dana... znao sam da Kawaki ima lek i znao sam da ću taj lek platiti životom. Pošto nisam hteo da prihvatim da je to jedina mogućnost, otišao sam do Zvezdanog svetilišta, da pitam duhove za pomoć. Jedan od duhova se pojavio i poprimio tvoj izgled...''- pogledao sam oca i onda  zatvorio oči.
                          ***
(sećanje)
Ulazim u Hokageisku zgradu. U hodniku srećem Šikamarua. ,,Boruto, šta radiš ovde? Gde je Naruto?'' Pogledao sam ga pravo u oči i upotrebio hipnozu. ,,Otvori mi vrata očeve kancelarije i onda izađi odavde.'' Šikamaru je stavio ključ u bravu i ona škljocnu. Zatim je otišao. Otvorio sam vrata i prišao sam polici sa knjigama. Tu su bili imenici, istoriske knjige i knjige koje su pomagale da se nešto dešifuje. Među svim tim knjigama, na četvrtoj polici, treća knjiga sa leve strane je bila plava i imala je simbol koji je na Occucuki jeziku označavao prolaz. Znao sam da niko ne zna za tu knjigu, zato je nevidljiva običnom oku. Povukao sam je i orman se pomerio u stranu. Pogledao sam kroz prolaz. Videle su se stepenice, koje je gutala tama. Polako sam se spuštao, jer nisam znao kuda idem, niti koliko su stepenice stabilne. Osetio sam da sam stao na nešto ravno i shvatio da stojim na podu. Išao sam prostorijom i pošto nisam ništa video, nešto sam oborio. Sagnuo sam se i shvatio da je u pitanju sveća. Vratio sam je na mesto i upalio je. Prostorija je zasijala i shvatio sam da unutra ima mnogo sveća. Obasjavale su petokraku zvezu u krugu. Stao sam na nju i podvrnuo rukav desne ruke. ,, De spirituum et sanitatem, ambiens nos. Lectus quis vocat vos praestare facies omnia opera tua pro Hamura summa fortitudine et lunae terra. Cuius oculi concordiam concideret.ostende mihi.'' Reči su mi izletele iz usta, kao da ih je neko drugi izgovorio. Ispred mene se uzdigao crni dim, a zatim opet uronio u zvezdu, poprimajući ljudski oblik. Oblik mog oca.
,,Ko me to priziva?''- pitao je.
,,Jedan od odabranih.''- rekao sam i pokazao znak.
,,Zašto me uznemiravaš, mali? Znaš li da mogu da te smrvim u jednom zamahu?''  Nisam se uplašio. Neće to učiniti.
,,Ti znaš čime je Kawaki otrovao Džinčurikija, zar ne?''
,,Naravno da znam. Onim čime su se Džinčurikiji ubijali kada su nastali. Crnim paukom.''
Crni pauk je naziv za pauke koje je Enzo stvorio. Napravljeni su od njegove krvi, suza i kože.
,,Mislio sam da oni više ne postoje. Da ih je Enzo sve uništio pre nego što će umreti.''
,,Ubedio je ljude da to misle. Sakrio ih je tamo gde će ih samo njegova reinkarnacija naći.''
,,Ali, pre nego što će to uraditi, morao je da napravi protiv-otrov, zar ne?'' Duh je stegao šaku i odbacio me na drugi kraj prostorije.
,,Ne budi drzak. Polomiću ti vrat.'' Digao sam se i klekao pred duha.
,,Molim Vas,pomozite mi da spasim oca.''
,,Predpostavljam da je njegovo vreme za umiranje došlo. Priroda održava balans.''- glas mu je ravan.
,,Ovo nije balans. Ovo je kažnjavanje. Kažnjavate Džinčurikija zato što nosi demona u sebi.''
,,Enzo.''-prosikta duh i nestade.
                             ***
Otvorio sam oči i trgao se iz prošlosti.
,,Enzo?''- pitao je otac.
,,To je ustvari značilo da je Enzova tj. Kawakijeva krv lek. Međutim, nisam shvatio da je to zamka. Enzo i Auma su posedovali različite moći, ali su im moći izlečenja bile iste.'' Raikage je shvatio. ,,Mogao si da ga spasiš bez žrtvovanja. Samo si trebao da mu daš svoju krv.'' Klimnuo sam glavom. Čuo se Hinatin jecaj.
,,Žao mi je, majko.'' Pogledala me je očima koje su bile crvene pri krajevima. Da je neko bio u pitanju, naredio bi mu da prestane da plače. Imao sam suviše emocija za danas, ali, to je bila majka.
,,Ko ti je to uradio?''- pitala je, stavljajući ruku na obraz preko kojeg me je Tonari udario.
,,Tonari. Da bi me kaznio za ono što sam uradio.'' Poljubila me je u čelo. Nisam imao snage da se opirem tome.
,,Ubiću ga. Njega i celo njegovo kraljevstvo.''
,,Ne bi ti to preporučio. Mesec se sprema da objavi rat i tamo nije bezbedno.''
,,Kada me je Tonari kidnapovao, videla sam da se oni bore tehnikama koje mogu da nas raznesu. Kako treba da se borimo protiv toga?''- pitala je. ,,Postoji način. Ako se nindža vojske treniraju na drugačiji način.'' Bol mi je prerezao glavu. Imao sam osećaj da će mi eksplodirati od svih informacija kojima je napunjena.
,,Umoran si.''- rekao je otac, primetivši da se držim za glavu. ,,Idi, odmori se.''
,,Nemam snage da se penjem gore.''  Osećao sam se kao isceđen limun. Samo sam želeo da nestanem. Otac me je stavio na leđa i popeo se uza stepenice. ,,Ne mogu da verujem da još uvek možeš da me podigneš.''- prošaputao sam.
,,Koncentracija čakre.'' Otvorio je vrata i položio me na krevet. To me je podsetilo na vreme kada sam bio mali i imao groznicu. Kada bi tada došao s posla, Naruto bi me podigao i rekao da su bolesti neprijatelji koji moraju da se pobede, da bi ojačao svoje telo. ,,Lakše je pobediti neprijatelja nego prijatelja.''
,,Ti si dovoljno jak da pobediš svakog koga želiš.'' Ne verujem u to. Otac je izašao iz sobe. Ostali smo samo ja i senke koje su plesale po zidovima. Kišimoto ih se uvek plašio. Kad god bi spavao ovde, tražio je da ostavim upaljenu lampu. Smatrao sam da je to glupo i pomogao sam mu da se oslobodi tog straha. Uvek smo pomagali jedan drugom da reši probleme koje smo imali. Kako se onda ovo desilo? Lakše je pobediti neprijatelja nego prijatelja- odzvonilo mi je. Od večeras sve je teže.