Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Suočavanje sa istinom

Micuki POV
Predpostavljam da sam zaključan na ovom mestu već dva dana. Kada sam se probudio, već sam bio u mračnoj sobi sa rešetkama na prozorima. Ispred sebe ne vidim ništa, jer je tama previše gusta. Ništa nisam jeo niti pio i počeo sam da osećam bol u stomaku i mučninu u želudcu. Probao sam da razvalim zaključana vrata, ali sam uspeo samo da isčešim rame. Kada sam shvatio da su svi pokušaji da izađem bezuspešni, seo sam na pod i sklopio oči. Razmišljao sam o svom životu. Rodio sam se iz eksperimentisanja DNK jednog ludog naučnika, Oročimarua i moćnog Occucukija, Tonarija. Tonarija sam prvi put video sa deset godina. Odveo me je na Mesec da testira moju snagu. Nakon što nisam ispunio njegova očekivanja, ostavio me je kod Oročimarua, pod izgovorom da sam suviše slab da se zovem njegovim naslednikom. Odgoj pod Oročimaruovim nadzorom nije bio lak. Treniram sam da budem najjači nindža u mojoj generaciji i nakon što se on uverio da sam to u nekoj meri postao, poslao me je u selo skriveno u Lišću, rekavši mi da moram da pazim na Hokageeisko dete, Boruta Uzumakija. Da moram da budem njegova senka, kao što je Mesec senka Suncu. Tek nakon što je dobio beleg odabranog, shvatio sam zašto je to neophodno. Moja misija je bila da budem vitez- zaštitnik odabranom, ali je sa Borutom bilo ne moguće ne sprijateljiti se. To je bilo vreme kada je moj život krenuo na bolje. Upoznao sam prijatelje i imao mnoge ljude koji brinu za mene. Krenuo sam na misije i imao svrhu u životu... Sada, opet, nemam ništa. Šta se desilo sa Borutom? Živ je. Mogu da osetim da jeste, ali nešto nije u redu. Osećam da mu nije lako. Osećaj je sličan onome koji sam imao kada je otišao u Crni zamak. Patnje, bola, nedoumica. On i ja smo uvek bili specijalno povezani. Mogli smo da osetimo kada je onaj drugi u nevolji, kada mu nešto treba. Boruto je rekao da je to zbog posebne veze koji smo stvorili, prijateljstva, ali tu je bilo nečeg jačeg. Ničega što nisam mogao da objasnim. Verujem da može da pokori duhove. Da nije tako, sudbina ga ne bi izabrala, ali, opet niko pre njega to nije uspeo da uradi. Šta će se desiti ako on ne uspe? Da li će umreti? Postati isti kao Kawaki? Ne, on je jači od toga, a ja moram da verujem u njega.
***
Boruto POV
Stojim na debelom sloju leda, a ispred mene se uzdižu ledeni zidovi. Odjednom se na svakom od tih zidova pojavljuju lica i shvatio sam da su to zapravo ogledala. Petoro figura. U mojoj mašti to su bila petorica muškaraca, bez nogu, koja lebde u prostoru, ali u ogledalu se nalazilo tri muškarca i dve žene i skoro svi duhovi su imali noge. U prvom ogledalu sa desne strane se nalazila žena u zelenoj dugačoj haljini, bez rukava. Na rukama je imala ispisane neke čudne znakove. Na zglobovima je imala neke cvetove, za uglob pričvćene zelenom mašnicom. Na ramenu joj sedi vrabac. Ima šiljate uši, a lice ne vidim, jer nosi čudnu masku. Pored nje je stajao mladi muškarac u beloj odori. Bela kosa mu se ne mirno dizala uvis, a u očima mu je besnela oluja. Imao je znakove napravljen na isti način kao i ostali oko njega. Pored njega je stajala mlada devojka crne kose u kimonu, sa sa ribljim repom umesto nogu. Oko nje je gorela gomila sveća. Oči su joj menjale boju. Iz svetlo-plave, do tamno- plave, i crne. Pored nje je stajao čovek sa mišćavin telom i krivim nogama. U ruci je držao baklju u kojoj je gorela vatra. Imao je velike ogrebotine po licu, usta su mu ispucala. Iznad njegove glave treptao je plamen. Iza mene, na poslednjem zidu, nalazi se neko krupan, umotan u crnu odoru. Vidim sam giste, neuredne, sive obrve. Podiže pogled i gleda me sivim očima, bez sjaja. Kao da živahnost iz njih isparila vremenom. Siva kosa mu pada u oči.
,,Ko si ti i zašto nas budiš?''- pitao je duh sa plamenom iznad glave. ,,Nisam znao da spavate.''- tupavo sam odgovorio. ,,Ti, nezahvalni, mali, prljavi zemljanine.'' Uperio je plamen ka meni, ali sam ga izbegao, tako da je plamen goreo led, ali ga nije otopio. Dokaz da je ovo mesto magično. ,,Gospodar Hamura me šalje.'' ,,Ti si svetlosni odabrani. Znamo to. Možda smo zarobljeni ovde, ali, to ne znači da ne znamo šta se dešava u svetu koji smo stvorili.'' Glas vatrenog duha je grub, kao šmirgla.
,,Stvorili ste ga, a onda ste ga napustili. Baš mudro.''- pomislio sam. Osetio sam tako jak bol u glavi da sam morao da se sagnem.
,,Mi smo duhovi i možemo da ti čitamo misli. Mnogo si drzak za nekoga ko nema nikakve šanse ni protiv jednog od nas. Nisu te učili autoritetu. Nisi vaspitan kao dečko koji je pre tebe došao ovde. Iako nije odabrani, vrlo lako može da te ubije.'' Može da mi čita misli? To mi se ne dopada. Moraću da budem oprezan.
,,Ispruži ruku.'' Zavrnuo sam desni rukav, ispružio ruku i pokazao znak. Duh mudrosti je progovorio:,, Bio si u Crnom zamku i preživeo si. Takođe si preživeo i deo kletve koja je bačena na tebe. Znak koji je drugi odabrani stavio na tvoje grudi. Trebalo bi da ga se oslobodiš.'' ,,To će uraditi nakon što prođe prvi test. Ako je spreman.''- rekla je žena sa cvećem i vrabcem, duh prirodi. ,,Spreman sam.''
***
Himawari POV
Juče sam sebi obećala da ću se kloniti onog plavušana Džejsa, ali ne mogu. Moram da saznam zašto je ovde i zašto mi je spasio život iako njegova ,,misija'' nema nikakve veze sa mnom. Pre bi pomislila da je njegova misija nešto što je Radijus smislio. Nešto kao, ćerka glumi negativca i svi se bave time da zaustave nju, dok on glumi dobricu. Niko ne obraća pažnju na njega i onda on uništi celo selo i započne rat sa šinobi svetom. Uzdahnula sam duboko i pozvonila. Džejs je otvorio vrata. Nosio je belu majcu, iste pantalone od juče i kapljice su mu kapale sa kose. Očigledno je da se upravo istuširao. ,,Mislio sam da si se vratila svom zlom princu.'' Ton mu je podrugljiv. Stegla sam ruku u pesnicu, prešla prag i udarila ga. Zaljuljao se na petama, ali nije pao. ,,Šta kog...?''
,,Tvoja sestra je uništila Šikadain život i sada hoćeš da dokažeš kako je on loša osoba, a tvoja sestra i ti ste anđeli koji su imali težak život? Ne speva ti i ništa ti ne verujem. On je izvio leđa i lenjo me pogledao. ,,Dolaziš u moju kuću, udaraš me i vređaš? Gde ti je vaspitanje? Da sam osoba kakva moj otac jeste, odavno bi ležala onesvešćena od šamara, koji bi dobila zato što si me udarila.'' Očekivala sam da će ovo izgovoriti sa više besa, ali sve na njemu je bilo mirno, osim pulsa na slepoočnici koji je ludački tukao.
,,U pravu si. Izvini, samo. Moj brat je odlučio da se preda duhovima, a Micukija, člana naše grupe je oteo Kawaki. Nemam pojma gde ga je odveo. Ukoliko tvoj otac napadne selo, neću imati nikoga da se bori uz mene i znam da ovo nije najpametnija odluka koju sam donela i znam da se od naslednice Mikotinih moći očekuje da bude mudrija, ali mozak mi stvarno ne radi kako treba sada. Osećam da će da eksplodira.'' Uzeo me je za ruku. Želela sam da me povuče sebi, ali sam znala da posle mog jučerašnjeg ponašanja to neće učiniti. ,,Biće sve u redu. Znamo način da vratimo Šikadaiu, znam gde je Kawaki mogao da odvede tog momka i od prilike znam kroz šta tvoj brat prolazi...''
,,Znaš?'' Malo sam se smirila i sela na pod.
,,Znam legendu o duhu vode. Želiš li da popiješ nešto? Izgledaš žedno.''
,,Samo vodu.''- odgovorila sam suviše užurbana da čujem šta zna. Nakon što je doneo čašu vode, smestio se na jastuk koji je ležao na podu, preko puta mene.
,,U stara vremena.''- počeo je, a glas mu je zvučao kao da je odlutao negde veoma daleko. ,,Humiko je želela da živi među svetom koji je stvorila. Živela je sa ribarima, ljudima koji su je usvojili. Kada je postala devojka, njeni roditelji su se plašili za njenu bezbednost, jer je bila prelepa. Tako je pravila sveće kod kuće, umesto da ih prodaje na pijaci. Jednog dana, jedan bogati trgovac došao je kod njenih roditelja i ponudio im ogromno bogatsvo za dozvolu da se oženi sirenom. Pošto su bili siromašni, pristali su, ne bitno koliko ih je Humiko molila da to ne urade. Kada je došla do broda u kome se održavalo venčanje, iskoristila je svoj bes koji se pretvirio u oluju koja je potopila brod. Od tada, pomorci pale sveće pored luke, pre nego što se otisnu na pučinu kako bi ublažili njen bes i imali mirno more. Na Mesecu postoji Humikina pecina na kojoj se žene mole za sreću i ljubav u vezi.''
,,Priča ti je grozna. Stvarno, Džejse. Zar nemaš neku lepšu da mi ispričaš? Uopšte se ne osećam bolje.''
,,Zašto misliš da mi je namera da se osećaš bolje? Samo sam hteo da ti kažem da znam nešto o onome kroz šta tvoj brat prolazi.''
,,I sad mi kažeš da će ta Humiko da iskali sav svoj bes i bol na mog brata?'' Suze su mi vlažile oči. Peklo me je. Džejs je prišao i obrisao mi suze sa lica. Dopustila sam mu da me dotakne. Prsti su mu meki,ima umirujući dodir. ,,Izvini. Inače ne plačem često." Mrzim da plačem pred strancima!
,,Verujem ti. U redu je. Vratićemo tog momka. Još danas.''
,,Vratićeš ga?!" Nisam mogla da nateram sebe da poverujem.
,, Sve za određenu cenu.'' Zašto sam se ponadala da nije kao Radijus? Ipak ga je on odgojio. Znala sam da brat od mene očekuje da držim selo pod kontrolom i  četvorku pod zaštitom. Moram da uradim sve da ispunim to očekivanje.
,,Šta želiš?"- pitala sam sa svim samopouzdanjem koje sam imala u tom trenutku.
,,Želim da ideš u diskoteku sa mnom. Večeras.''
                        ***
Boruto POV
Nakon što sam rekao da sam spreman, duh prirode ili bolje rečeno žena prirode je podigla ruke i zelena svetlost me je zaslepila. Morao sam da zatvorim oči.
Našao sam se na nekoj planini. Rastinja je malo, potpuni je mrak. One žene više nije bilo. Kretao sam se duž livade koja je svuda bila potpuno ista i činilo mi se da sve ima meke ivice sna. Zagledao sam se u nebo. Bilo je neprijatno tamno. Crno. ,,Boruto.''- neko me je zvao. Glas mi je bio poznat kao sećanje koje bledi. Spustio sam pogled i video samo malo plave kose vezane u kratak rep i mač. ,,Ko je to?'' Iz senke se začuo isto tako poznati smeh, a senka je počela da se izlazi iz senke. ,,Mislio sam da se najbolji prijatelji ne zaboravljaju tek tako.'' Srce mi se spustilo u pete. ,,Inojin! Duše prirode, ovo nije smešno. Prekini ove gluposti!'' On se samo nasmejao onim Inojin osmehom za koji nikada nisam znao koliko je istinit. ,,Trebalo mi je predugo da shvatim da mi nikada nismo bili prijatelji. Oni tebi nikada nisu ni trebali, Hokageisko dete. Trebao ti je samo neko da dà život za tebe. Zaboravio si na mene. Nikada nisi došao na moj grob. Nikada ti nisam značio.''
,,Povredio si mi sestru!"- presekao sam ,,Kako očekuješ da budemo prijatelji posle toga?''
,,Da li si oprostio Šikadai? On radi istu stvar.'' Bacio se na mene tako brzo da nisam ni primetio. Mač mu je završio na mojoj ruci, ali sam uspeo da se izmaknem na vreme i prošao sa posekotinom. ,,On je opčinjen. Pokušao je da spasi Himawari!" Nešto u ovoj rečenici je razgnevilo Inojina. Udario me je kolenom u stomak. Udario me je kolenom u stomak, bacio na zemlju i počeo da me udara pesnicama.
,,Tako si glup.''- govorio je između udaraca. ,, Ne razumem zašto si izabran za Hamurinog naslednika." Uhvatio sam ga za zglob i prevrnuo kako bi mogao da ustanem. ,,O čemu pričaš?" Tada sam shvatio. ,,Inojin, da li su te Occucukiji hipnotisali?'' Klimnuo je glavom. ,,To nema nikakvog smisla. Zašto tebe? Ti im nisi potreban za njihove planove.'' Udario me je o nos i krv je potekla. ,,Samo zato što sam se zaljubio u pogrešnu osobu. Mikoto mora da bude sa Tristanom. To im je sudbina.'' Trebao mi je minut da shvatim šta je rekao. Himawari mora da bude sa Šikadaiom da bi njih dvoje ispunili sudbinu svojih reinkarnacija. Inojin je bio opasnost da se to ne desi, i zbog toga je morao da bude smaknut. Da ne pravi probleme. ,,Occucukiji su te ubili zbog nekog glupog proročanstva?" On mi je zabio mač u rebra. ,,Nikada se nisi potrudio da saznaš istinu o bilo čemu. Nije te briga za mračnu stranu Meseca. Nikada se nisi ponašao onako kako vođa moćne porodice treba da se ponaša. Odabtan si čistom igrom sliučaja. Sedeo si u Tonarijevom udobnom zamku sa tanjirom prepunim hrane, dok su deca na tamnoj strani Meseca umirala od bolesti i gladi!"
,,Prestani!" Nešto se cepalo u meni.
,,Nikada se nisi potrudio da hodaš među narodom koji bi trebalo da vodiš, nikada nisi prespavao u trošnim kućama, da kopaš po kantama u potrazi za hranom."
,,Inojin, tako mi je žao!" Uhvatio me je za vrat. Ne treba mi tvoje sažaljenje. Treba mi tvoj život." Zario mi je prste u majcu, kroz kožu, a onda ih je naglo izvukao i bacio na zemlju.
,,Zaslužuješ sve loše što ti se ikada desilo i mnogo više od toga."
Tih nekoliko momenata kojih me je pustio da ležim na tlu mozak mi je radio užasnom brzinom. Prvi put kada smo se upoznali na Akademiji, kada me je spasio nakon borbe sa Iwabeom, bežanje sa časa, pričanje o njegovom venčanju sa mojom sestrom... Sve sam upropastio, samo zato što nisam hteo da ga saslušam, da mu dam drugu šansu. Sada, kada sagledam stvari malo bolje, taj pokušaj silovanja Himawari, nikada nije ličio na Inojina. On je uvek bio miran i dobar prema svima. Voleo je Himawari i to se videlo u momentima kada je pričao o njoj.
,,Trebalo je da znam."- prošaputao sam. ,,Trebalo je da znam da nikada ne bi svojevoljno uradio ono što su te naterali. Tako sam ne cool. Bio sam užasan prijatelj! Priznajem to." Stisnuo je ruku kao da želi da me udari, ali je onda otpustio, povukao me je za majcu, tako da sam stojao uspravno, i spustio me na tlo.
,,Bilo je divno imati te za prijatelja." Gledao sam ga kako nestaje, polako, kao da je ponovo umirao. Elfi se pojavila, sa izrazom lica koji se nije dao pročitati. Skinula je masku i otkrila svoje mladoliko lice. Imala je zelene oči i bled ten. ,,Isto kao što sam ja skrivala svoje lice iza maske, tako je prošlost skrivala istinu od tebe, lažima. Kada si uspeo da oprostiš prijatelju i prihvatiš stvarnost, onakvu kakva jeste prošao si. Kao nagradu, dajem ti svoju moć." Prišla je i uzela ruku na kojoj je bio znak odabranog i preplela prste preko njega i iz njenih dugačkih prstiju izbijala je svetlucava zelena prašina. Osetio sam se jače, ali znak prokletstva na mojim grudima nije nestajao.
,,Ovaj test nije izvršio na tebe onoliki pritisak kolikom sam se nadala." Upravo me je naterala da se borim sa drugom koji je već šest godina mrtav i da se suočim sa nimalo lakom istinom i to NIJE izvršilo dovoljno jak pritisak?
,,Istina nikada nije laka." Opsovao sam u sebi, jer sam ponovo zaboravio koliko lako duhovi mogu da čitaju misli. Elfi se nasmejala i podigla ruke ka nebu. Kamena poljana oko nas je nestajala i ponovo sam se našao na ledenom jezeru.
,,Odabrani, uspešno si prošao test duha Elfi. Da li si sada spreman za test duha Argona?"
Bio sam premoren. Više umno nego fizički. ,,Umor ne može da bude izgovor za izbegavanje dužnosti.''- rekao je duh sa gustim, sivim obrvama, duh mudrosti. Duh vetra je digao ruke. Osetio sam hujanje vetra i vrtoglavicu.
                         ***
Micuki POV
Sedeo sam u ćošku sobe u kojoj sam, čini mi se zaključan danima. Nešto me je povuklo za rukav kimona. Imalo je velike nokte obojene u crveno i potpuno belu ruku. Pokušao sam da se pomerim, ali sam se ukočio. Ne mogu da dišem. Mrači mi se pred očima. Poslednje što vidim su šiljati zubi.
                          ***
Budim se na kožnom kauču, koji mi je potpuno nepoznat. ,,Ne pomeraj se. Rune su počele da deluju." Iznad mene je stajao momak kovrdžave kose i plavih očiju. ,,Ko si ti? Ko je onaj demon?" Počeo sam da uzmičem. Taj ne znanac je stavio svoju ruku preko moje. ,,Budi miran. Halucinirao si. Rune za zaceljenje i vraćanje snage su ti na koži. Na levoj je bio znak u obliku slova H, a na desnoj u obliku slova A, preko kojeg su dva ukrštena srpa.
,,Šta su rune i ko si ti?" Zašto me je ovaj neznanac spasio? Izvadio sam nož iz pojasa. ,,Vaš vođa vas nije naučio mnogo toga."- prokomentarisao je ne zainteresovano. Svaki, čak i najmanji pokret na ovom momku delovao je umetnički. ,,Ja sam Džejs Vajlend Cunomi." ,,Ti si Radijusov sin?'' Skočio sam sa kauča u stavio mu nož pod grlo. On se nasmejao. Pre nego što sam shvatio, ležao sam na podu. Nikada nisam video nekoga ko se kreće tako brzo.
,,Usvojeni sin!"- ispravio me je. Ustao sam i gledao u njega. ,,Ovde sam da pomognem, inače te ne bi izvukao iz Hamurinog raja." Zašto se tako zove kada je osećaj kao da si u paklu? Umesto toga pitao sam.,,Kako si znao, kako da me izvučeš?" ,,Otac me je držao zatvorenog godinu dana na tom mestu." Seo je za klavir i počeo da svira. Moralo mu se priznati da je izvrstan pijanista. ,,Šta su rune?" Prestao je da svira i pogledao me. ,,Tonarijev si sin, a ne znaš ništa o tome?" Zvučao je istinski iznenađeno.
,,Ne govori o njemu! Ne pominji mu ime!" Ove reči su me samog iznenadile. Obično nikada nisam pokazivao emocije.
,,Izvini..."
,,Nema potrebe da se izvinjavaš. Vaspitan sam na isti način kao ti. Emocije su slabost. Od malih nogu se učimo da ih kontrolišemo, jer, ako to ny ne uradimo, nećemo moći pravilno da obavljamo naše dužnosti. Dužnosti prestolonaslednika." Džejs je savršeno razumeo način na koji sam treniran kao mali. Možda je to samo odglumio.
,,Razumem ako mi ne veruješ. U redu je. Neću više spominjati gospadara Tonarija. Hamure mi... Rune su''- nastavio je posle kraće pauze ,,simboli koji se crtaju po koži. Mogu imati dobru i lošu namenu i mogu biti večni i privremeni. Ne zna se koliko ih ima, ali ima oko 100 osnovnih. Svaka runa ima drugačiju sposobnost. Crtaju se stelom." Iz pojasa je izvukao strelu boje zlata i uglačao nokte njome.
,,Zašto si me spasio?" Prostrelio me je pogledom. ,,Ne traži logiku u tome. Nećeš je naći." Shvativši da Džejs ne želi da priča sa mnom, pošao sam prema vratima. On mi je preprečio put i namestio ljubazni osmeh.
,,Izvinjavam se, ali, ne mogu tek tako da te pustim da odeš." Zbunio sam se.
,,Neću stavljati runu lojalnosti na tvoju ruku, niti runu tišine na tvoj jezik. Samo znaj ovo. Ako bilo šta budeš rekao Hokageeu, naći ću te gde god da si i ubiću te. Niko me neće sprečiti u tome. Čak ni gospodar Tonari!" Izlazim ošamućen na vazduh. Još uvek vidim onu ruku sa dugačkim noktima. Nešto je čudno u vezi Džejsa. Ako je Radijusov usvojni sin, zašto bi bio zatvoren u užasno mesto poput toga. I kako nikada nisam čuo ništa o njemu. Postoji jedno mesto koje može da mi da odgovor. Arhiva Meseca.
                            ***
Himawari POV
,,Ovo je suludo!" Glas u mojoj glavi je vrištao jednu istu rečenicu već pola sata. Spremala sam se za diskoteku. Obukla sam farmerke i crnu majcu na bretele. Obula sam patike. Želela sam da izgledam što manje privlačno. Jedan deo mene, verovatno onaj koji je imao strah od muškaraca, vrištao je da ostanem u sobi i ubuduće ignorišem Džejsa, ali je ostatak je znao da je to ne moguće. Kao da me prati, gde god da sam. Od momenta kada me je Šikadai napao, on se svaki put pojavi kada sam u nevolji. Prvo je rekao da mi pomaže zato što ličim na devojku koju je voleo, a onda, odjednom, hoće da mi pomogne da oslobodim Šikadaiu od čini njegove sestre. Koji bi brat okrenuo leđa sestri? Zapitala sam se kakvi su njegovi biološki roditelji. Možda je tu dobrotu nasledio od njih. ,,Ti samo hoćeš da izađeš s njim, jer te podseća na Inojina.''- progovorio je glas u mojoj glavi. Šutnula sam orman.
,,Dođavola sa svim tim. Trebalo mi je toliko puno vremena da ga zaboravim i onda se neki tatin sin, koji verovatno nema pojma šta znači voleti, pojavi i tera me da pričam o njemu. Mogu li ja njega da nateram da priča o svojoj bivšoj i da shvati kakav je to osećaj? Mogu li da izvučem neke informacije o Radijusovim planovima? Džejs ne deluje kao neko ko voli da priča. Tajanstven je i ćutljiv, ali, svako može da se natera da priča. Na ovaj ili onaj način. Pogledala sam se u ogledalo, namestila kosu i izašla.
                          ***
Diskoteka ,,Alis" je izgledala kao i svaka druga. Sa staklenim vratima, podijumom, disko- kuglom, glasnom muzikom, WC- ima i magacinom na kome piše ,,zabranjen ulaz". Pred vratima su stajali čuvari ispred kojih je bio red ljudi koji su želeli da uđu. Njega nije bilo u toj gomili. Stajala sam i gledala oko sebe. Čuvari su radili kod mog oca u policiskim snagama i nadala sam se da mu neće reći da sam ovde. Nasmejala sam se, jer sam zamišljala oca kako upada u disko i zaustavlja sve. Devojke iz gomile su se uskomešale i počele da se okreću, a zatim je nastao žamor.
Okrenula sam se i shvatila da mi se Džejs približava. Hodao je gipko, obučen u plavu košulju i farmerke. Koliko god ne želela sebi to da priznam, znojila sam se od njegove blizine. To nije znoj koji izbija kada se plašite nečega. Drugačije je. Nekako, lepše.
,,Hoćemo li?"- pitao je i uhvatio me za ruku. Osetila sam ljubomoran pogled devojaka.
,,Mi ti si sigurno ne izgledamo kao par koji bi izazvao probleme.''- obratio se Džejs jednom od čuvara. Momak iz obezbeđenja ga je osmotrio, od glave do pete i odmakao se, puštajući nas da uđemo. Ljudi su ulazili u disko i popunjavali prostor. Džejs me je uhvatio oko struka i počeo da me ljulja u ritmu muzike. Ne smem da mu dopustim da me vodi. On je ipak Radijusov sin. Možda negde ima skriven nož kojim će me ubiti. ,,Opusti se."- šapnuo mi je na uvo i podigao me je tako da smo sada bili iste visine. Kada me je spustio, pogled mi je pao na njegove kukove. Poželela sam da otkopčam dugme na njegovim farmerkama. Da zavučem ruke ispod majce i zagrebem noktima po površini njegove kože, njegovih mišića. Postidela sam se od te pomisli. On me je okrenuo i stavio ruke na moje kukove. Osećaj slobode, uživanja i strasti se pomešao sa paničnim strahom. Slike Šikadaie kako mi pije krv, baca na sto, skida mi majcu i pritiska za krevet, mešale su se tako brzo da mi je pripalo muka. Otrgla sam se od Džejsa i pošla prema vratima, zadihana i uzrujana. Osetila sam njegovu ruku na ramenu i odgurnula je. ,,Samo beži od mene!"- vrisnula sam. ,,Ti si za sve kriv!" On me je uhvatio za ručni zglob i okrenuo ka sebi, veštim pokretom. ,,Neću te povrediti. Kunem se Hamurom." Oči su mu oštre, ozbiljne.
,,Zbog tebe ne mogu da prestanem da mislim o Inojinu i Šikadai. Gore je od onog prvog puta, kada sam shvatila da ih obojicu volim. Osećaj je kao da se Inojin vratio iz mrtvih da me progoni... Sada živim u kući Šikadainih roditelja. Svaki put kada pogledam u bilo šta, setim se kakav je bio pre nego što ga je tvoja glupa sestra obuzela." Džejs me je povukao u zagrljaj ne ostavljajući mi vremena da se opirem. Ništa nije govorio. Samo me je držao u zagrljaju. Ruke su mu čvrste, jake i utešne. Mogla sam da osetim njegove mišiće kroz tanku košulju. ,,Ne možeš da bežiš od Inojina zauvek. Jednom će doći da te progoni. Moraš naći način da mu oprostiš. Vratićemo Šikadaiu. Sve sam smislio. Sutra će biti izvan Minine tehnike. Obećavam, ali za uzvrat želim da mi obećaš da ćeš se brinuti o sebi." Pomilovao mi je lice. ,,Ako si najmlađa, to ne znači da si najslabiji član odabrane četvorke. Moraš da probudiš moći svoje prethodnice." ,,Kako bi trebalo to da uradim?" Gledala sam ga u neverici. Kako gubitnica kao ja ikada može da postane jaka kao Micuki ili Šikadai. ,,Ti si ćerka sedmog Hokagea. Zar ne misliš da je vreme da počneš da se ponosiš time?" Uzdahnula sam. Od kada je otac postao Hokagee, brat je bio neko ko se buni protiv toga i govorio je kako nas je otac ostavio zbog njegovog posla. Kao mala sam mislila da je to nešto čime bi trebalo da se ponosimo, ali, vremenom sam sve manje taj ponos istinski osećala. Sve sam više, kao i brat, osećala prezir prema Hokageiskom poslu, prema tome što otac nije redovno kući, prema čudnim pogledima drugih devojčica sa Akademije. Pretvarala sam se da obožavam očev posao, samo zato što sam znala koliko majci znači da ne mora i meni da objašnjava očeve hokageiske dužnosti. ,,Ne koristi to čija sam ćerka protiv mene!" Pogledala sam ga besno. ,,Ne želim. Samo želim da te podsetim da je tvoj otac savladao Sage Mode i da to možeš i ti."
,,Želiš da pođem s tobom na planinu Mouboku? Ali, ne mogu. Moj trening sa Karin je tek počeo i..." 
,,I ona može da pođe sa nama, ali osim nje niko ne sme da zna gde idemo." Nikada nisam bila na tom mestu, niti sam ikada pričala sa ocem o treningu Sage Moda. ,,Treba mi vremena da razmislim." On mi je sklonio šiške sa lica, uzeo mi ruke i ostavio da stoje ispružene u vazduhu. ,,Znam da ti je dečko slomio jedan, pa sam ti ja kupio drugi." Pružio mi je kutiju u kojoj se nalazio telefon. ,,Moj broj je unutra. Kada odlučiš, pozovi me." ,,Ne mogu ovo da primim. Ne želim da uzimam ništa što je kupljeno od Radijusovih para. ,,Nije od Radijusovih. Od mojih je. Radim na dešifrovanju." Nisam mogla da zamlim da neko, čiji otac ima toliko para koliko Radijus ima potrebu da radi bilo šta. ,,Mislim da ne bi bilo pametno da te pratim kući." Namignuo mi je i otišao.