Kada mu je bilo trinaest njegov život se okrenuo naopako u samo jednom danu. Sada četiri godine kasnije sudbina ga opet stavlja na test. Da li će uspeti da održi obećanje koje je dao?Da li će uspeti da zaštiti? Ovaj put u igru sudbine uključeni su n...
Upozorenje: Ako ne možete da podnesete depresivne trenutke, scene mučenja i drugo nemojte da čitate ovo! Molim vas da mi ne pišete u komentarima, kako je bolesno ovo što pišem. Ako niste znali, to se zove drama. Upozoreni ste! Boruto POV Kawaki me je uhvatio za grlo,podigavši me iz postelje. ,,Imam misiju za tebe.''-rekao je posle nekoliko trenutaka, spuštajući me na zemlju. Pošli smo u kuhinju. Video sam voćku čakre na stolu. Zaleteo sam se da je uzmem, ali je Kawaki bio brži. ,,Želiš da jedeš? Nahrani se sam.'' Glad koju sam osećao nije popuštala. ,,Ne brini, tu sam da ti pomognem da dođeš do ulova. Znaš li zašto su Učihe bitan klan?'' Ovo nije bilo pitanje. ,,Kontrolišu repate zveri, mogu da stave obične nindže pod iluzije, tako da oni rade sve što Učihe požele. Najvažnije, otvaraju jako bitne prolaze na Mesecu. Dakle, tvoja misija je da ubiješ dva preživela potomka Učiha!'' ,,U redu. Idem da se spremim.'' ,,Ne tako brzo! Idem sa tobom.'' Ova rečenica presekla me je kao grom. Mislio sam da nisam dobro čuo. Okreneo sam se u neverici. ,,Ja nisam glup. Znam šta osećaš prema devojci tog klana. Sigurno si mislio da mi podmetneš drugo telo. To neće funkcijonicati!'' *** Išao sam prema Zmijinoj jazbini. Sarada je tamo šetala. ,,Boruto!'' Zatrčala se i zagrlila me. Prijalo je. Nedostajala mi je. ,,Šta radiš ovde?''-pitala me je. ,,Kawaki me je poslao na misiju. Moram da ubijem tebe i tvog oca.'' ,,M...molim...'' Nije verovala. Uzeo sam mač i krenuo prema njoj. Ne mogu ja ovo. Zabio sam mač u drvo pored nje. ,,Ako je nešto jače od tvoje želje za krvlju, onda je to ljubav prema ovoj devojci. Zato moraš da se isključiš!'' ,,Ne!''- dreknuo sam. ,,Zašto ne? Tvoja ljudskost te ubija.'' ,,Beži!''- rekao sam Saradi. ,,Usuđuješ se da me izdaš posle svega što sam ti dao? Posle tako velikodišnog deljenja moje krvi sa tobom!'' ,,Uradi šta god želiš sa mnom.'' Nasmejao se. ,,Dobro, ako tako želiš, večeraš ostaješ u Konohi. To će ti biti poslednji dan. Sutra ideš u ,,Crni zamak''.(oprostite ako je ime budalasto. Nisam mogla da smislim bolje.) Ponovo je upotrebio znak kletve na meni. Ovoga puta koristio ga je jače i duže. Od bola nisam mogao ništa da vidim. Onesvestio sam se. *** ,,Molim te,probudi se.'' Čuo sam Saradin šapat. Otvorio sam oči i pokušao da se pomerim. Nije vredelo. Mišići su me boleli. ,,Kako se usuđuje ovo da ti radi?'' Oči su joj sijale od besa. ,,Pa, to je cena koju moram da platim za onaj lek.'' Ustala je i razbila štap o zemlju. ,,Ubiću ga!'' Pokazao sam joj rukom da dođe. ,,Mislila sam da si smislio nešto da ga se na brzinu oslobodiš.'' ,,Ne mogu. Ima kontrolu nada mnom.''- odgovorio sam. *** Ustao sam sa hladne trave i zajedno sa Saradom pošao prema mojoj kući. Pozvonio sam. Kada je otvorila vrata, sestra mi se bacila u zagrljaj. ,,Vratio si se.'' Kuća je bila prazna. ,,Gde su ostali?''- pitao sam. ,,Majka je u kupovini, a otac na poslu.'' ,,Da li su dobro?''- upitao sam. ,,Otac je super.''- odgovorila je. ,,A,majka?''- Složila je grimasu. ,,Šta misliš? Kako je? Depresivno.'' ,,Nisam hteo to, sestro, znaš to, zar ne?'' Osećao sam krivicu. ,,Naravno da znam. Da li to što si ovde znači da si se oslobodio Kawakija?''- obradovala se. ,,Ne. Rekao mi je da me vodi u Crni zamak''. Kada sam to rekao video sam kako joj suze naviru iz očiju. ,,Šta je bilo, Himawari? Govori!'' Sarada je htela da zna nešto o ovome. Čulo se otvaranje vrata. Majka je ušla u kuću, sa kesama. ,,Daj meni te kese.'' Kada me je videla ispustila ih je na pod i zaglila me. ,,Moj sin.'' Poljubila me je u kosu. Nažalost, ubrzo je i ona saznala da kući ostajem samo večeras. ,,Dakle, Himawari šta je crni zamak?''- pitala je Hinata. ,,Tonari mi je pričao o tome. Crni Zecu je uz pomoć Kagujine moći stvorio taj zamak. Korišćen je za mučenje. Mučenje na najstrašniji način. Unutra je umešana ogromna količina negativne čakre i crne Occucuki moći. Tokom svih ovih vekova niko odatle nije izašao živ. Mnogi misle da je to izmišljena priča, ali, zapravo, nije.'' ,,Dobro, nije mi jasno, zašto sada svi plačete.'' Pogledao sam u majku, sestru i Saradu koje su se gušile u suzama. ,,Himawari je upravo rekla da niko nije preživeo to mesto.''- jecala je Sarada. ,,Ja hoću.'' Podigao sam joj bradu. ,,Ko će te onda štititi? Možda ti to i hoćeš. Hoćeš nekog drugog, lepšeg, jačeg, pričljivijeg da ti čuva leđa.'' Zagrila me je. ,,Ne zezaj se sa takvim stvarima, idiote.'' ,,Pođi sa mnom.''- rekao sam. *** Došli smo do Zmijine jazbine. ,,Kada smo poslednji put ti i ja bili ovde, ništa nije ukazivalo na to da... da ćeš zauvek nestati.'' ,,Kako ćemo da ostvarimo naš zajednički san, ako ja zauvek nestanem.'' Pogledala me je kao da ne zna o čemu pričam. ,,Sećaš se? Ti, ja i predivna devojčica.'' To je bila naša fantazija o zajedničkom životu. ,,Kada sam se borio sa tvojim ocem, rekao sam ti da me ništa neće zaustaviti da te volim,planiram budućnost s tobom i štitim te. Zato što si ti moj život. Ne zaboravi to!'' Skinula je verenički prsten sa ruke. ,,Ne zaslužujem ovo.'' Nasmejao sam se. ,,Dao sam ti ga, zato što znam da si jedina koja može da trpi ovakvu budalu pored sebe ceo život. Zaslužuješ ga! Uostalom, zar si već zaboravila da sam u njega stavio tehniku da te štiti?'' Poljubio sam je. ,,Brini se o selu dok me nema, ok?''- pitao sam. ,,Hoću.'' *** Kući sam. Popeo sam se ma sprat i pokucao na vrata Himawarine sobe. ,,Uđi.''- čuo sam. ,,Mogu li da popričam sa tobom?'' ,,Naravno, bato.'' ,,Da li ti misliš da ću preživeti?'' Ćutala je. ,,Himawari, mi smo Uzumaki klan. Ne umiremo bez borbe, do poslednjeg daha. Ako preživim, vratiću se, a ako ne, želim da obrišeš našim roditeljima i svima kojima misliš da je potrebno,sećanje na mene.'' ,,Zašto?!'' ,,Otac i majka neće preživeti činjenicu da me nema. Ne zaslužuju da pate. Zaslužuju da budu srećni.'' ,,Mislila sam da ćemo proslaviti tvoj rođendan zajedno.'' Moj osamnaesti rođendan je za sedam dana. Napravio sam grimasu. ,,Boruto, može li ovako? Ako se ne vratiš do svog devetnaestog rođendana, brišem sećanja. Imaš više od godinu dana.'' Zvučalo mi je prihvatljivo. *** Sestra je rekla Šikadai i Micukiju za Crni zamak. Znam šta bi mi rekli. Žao mi je što neću moći da se pozdravim sa ocem. Možda je bolje tako. Postojala je još jedna osoba sa kojom sam hteo da porazgovaram. Spustio sam se u kuhinju. ,,Mama, moram da pričam sa tobom. Da li ti misliš da ću preživeti?'' ,,Zašto me to pitaš?'' ,,Pa, imao sam viziju. Nisam video ništa lepo.'' ,,Ako postoji ulaz u to mesto, mora da postoji i izlaz.'' ,,Predpostavljam.''- šapnuo sam. ,,Ponovi to.'' ,,Ako postoji ulaz, postoji izlaz.'' Spustio sam glavu na njena kolena. ,,Da li ćeš ostati sa mnom?'' Morao sam da čujem još nešto da me uteši. ,,Uvek ću biti sa tobom. Čak i kada me više ne bude bilo. Paziću na tebe. To je moja obaveza, kao tvoje majke.'' Možda je blesavo što u ovakvom trenutku razmišljam o ovome,ali ne mogu da ne pomislim, kako je Tonarijeva hipnoza imala veliki uticaj da se moja majka ponaša ovako. *** Svanulo je. Prvi put mrzim to sunce koje je ušlo u moju sobu i najavilo novi dan. Obukao sam se i sišao u kuhinju. Sestra i majka su već bile za stolom. Iako je ovo bio doručak kao i svaki drugi želeo sam da potraje, da ga zapamtim. Blaženu armosferu prekinulo je kucanje na vratima. Hinata je otvorila i ukočila se. Na vratima je stajao Kawaki. ,,Plavušane, polazi.''- dreknuo je. ,,Daj mi pet minuta, da se spremim.''- zatražio sam. Njegovo ćutanje sam shvatio kao odobravanje. Pošao sam do kupatila. Udahnuo sam vazduh kako bi smirio drhtanje ruku, ali nije vredelo. Spustio sam se niz stepenice i stao pred Kawakija. Ošamario me je. Video sam užasnuo lice majke i sestre. ,,Polazi!'' Uputio sam osmeh porodici i ćutke krenuo za njim. Transportovali smo se u selo Kamena. Ponovo mi je vezao ruke konopcem. Nikada nisam ulazio ovako duboko u selo. ,,Kako je moguće da Čucikage nikada nije saznala za Crni Zamak?'' ,,Ne može da mu priđe zbog jake zaštitne čakre, pa je prvi Čucikage uverio narod da je to samo zamak koji su njihovi preci ostavili i zakonom im je zabranjeno da im se približavaju.'' Moja trvdnja koliko su Kagei kukavice se pokazala tačnom. Oni samo beže od problema. Odjednom, vetar je počeo strahovito da duva, oblaci su se namračili, grmelo je. Lišće na drveću uopšte nije cvetalo. Na oglelom drvetu sedele su crne vrane i glasno graktale. Oko nas je rastao korov. Ispred nas je stajao,,Crni zamak.''
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Iako sam stajao 3 koraka od njega, u glavi mi se zavrtelo od ogromne količine negativne energije koju sam osećao. Kawaki je povukao konopac, kako bi me naterao da se pokrenem. Pošli smo niz strme kamene stepenice. Kada smo ušli u zamak čuo sam vriske u glavi. Mislio sam da padam. Otvorio je vrata jedne prostorije. ,,Skini majcu.''- naredio je. Poslušao sam i bacio majcu na pod. Uzeo mi je ruke i vezao ih lancem. Dodirivao sam zemlju prstima. Osećao sam kako mi se mišići grče,čudno naprezanje. Čitav svet se okretao oko moje glave. Nisam mogao da dišem. Moji zubi su poprimali Occucuki formu. Moje telo mi se činilo pretesno. Čuo sam one krike, što je sve činilo još gorim. ,,Čuješ te krike? Osećaš tu negativnu energiju?'' Kawaki je uživao kao da gleda neku predstavu. ,,Ti si odabrani svetla. Ovde ima previše negativne energije za tebe. Gomila ljudi je ovde ušla,ali niko nije izašao. Nećeš ni ti!'' Uzeo je kolac i zabio ga u rebra. Nakon nekog vremena ga je izvadio. Brzo je zacelilo zbog Occucuki sposobnosti. Zatim je uzeo bič i počeo da me udara. Urlam. Osećam kako mi se krv sliva niz telo. Napokon je prestao. ,,Sutra nastavljamo!Obećavam ti večnost u paklu''.
