Kada mu je bilo trinaest njegov život se okrenuo naopako u samo jednom danu. Sada četiri godine kasnije sudbina ga opet stavlja na test. Da li će uspeti da održi obećanje koje je dao?Da li će uspeti da zaštiti? Ovaj put u igru sudbine uključeni su n...
Boruto POV ,,Molim?'' Šikadai ne veruje. ,,Kako to misliš, izgubio si moći?'' Micuki je u čuđenju. ,,Ne mogu da podižem predmete sa očima, palim vatru... Ništa!'' ,,Kako je to moguće?'' ,,Kawaki mi ih je oduzeo. Ne znam kako, ali jeste.'' ,,Mora da postoji neki način da ti ih vratimo.'' Sestra nije htela da se preda. ,,Izgubili smo pre nego što je rat počeo.''- rekao sam otučeno. ,,Naćićemo rešenje!''- obećao je Šikadai. Svi su se uputili ka biblioteci Meseca. Ja sam otišao kući. Ušao sam u sobu, zaključao sam se i plakao. Nisam uspeo da osvetim svog druga. Nisam više nindža. Izneverio sam svoju sudbinu. Sada sam niko i ništa. *** Himawari POV Sarada i Micuki su otišli na Mesec, a Šikadai i ja smo u svetilištu Uzumaki klana. ,,Odakle treba da počnemo?''- pitao me je Šikadai, koji se očigledno nije snalazio sa knjigama. ,,Traži knjige koje u svom naslovu imaju reči mesec ili moć.''- odgovaram. *** Sarada POV Na Mesecu sam sa Micukijem. Uvek se naježim od tog mesta. Kroz glavu mi je prošla scena gde je Boruto bio upucan. Iako je od tog događaja prošlo četri godine i dalje ga se jasno sećam i uznemirava me. ,,Hajde!'' Micuki mi je pokazao da ga pratim. Ušli smo u zamak. Trudila sam se da puno ne gledam u te zidove. Pogled na mesto gde sam odvojena od Boruta i zatočena, bez ikakvog prava, mesto koje je Borutu nanelo i nanosi mu toliko bola, budilo je bes u meni. Ušli smo u biblioteku. Bila je ogromna. Bilo bi mi mnogo lepše da su me zatvorili ovde, umesto u memljivoj tamnici. ,,Kako ćemo sve ovo da pretražimo?'' Pre nego što sam dobila odgovor na to pitanje Micuki je izgovorio: ,,Oduzete moći.'' Ništa. Zatim:,,Duhovi'' Jedna debela knjiga mu se stvorila u rukama. ,,Strava.'' Zapanjena sam. ,,Mnogo je brže nego na Zemlji.'' Zatim je pošao pravo i otvorio jedna vrata. Čitaonica. Seli smo na udobne jastučiće. On je počeo da gleda knjigu. ,,Šta mogu da uradim da ti pomognem?''- pitala sam. ,,Za sada ništa. Kada ti budem rekao zapisaćeš ono što treba u taj blokčić.'' Pokazao je na notes pored mene. ,,Mogu li, u međuvremenu da uzmem nešto da čitam?''- pitala sam. ,,Naravno. Da li si sigurna da ćeš sama snaći?'' ,,Jesam.'' *** Uzela sam knjigu o istoriji Meseca i Zemlje. Zanimljivo je. Po ovim spisima oni su dosta dugo živeli u miru, dok Crni Zecu nije počeo da ih huška jedne protiv drugih. Stara izreka zavadi pa vladaj, se i ovog puta pokazala tačna. Sada,Boruto mora da otera Zecuovo zlo. Kako će to uraditi bez moći? Stegnula sam pesnicu, kako bi obuzdala bes koji mi se nagomilavao od kada smo došli, a koji je pri pomisli na Kawakia, postajala sve veća. ,,Sarada, zapiši.''- rekao je Micuki. Trgla sam se iz svojih misli, uzela blokčić i zapisala: Selo Peska Šukakova oaza Čisto srce+ magija= duh svetlosti Duh svetlosti je rođen pre 35 godina. Priča se da iz Šukakove oaze posmatra svoj narod. Međutim, za 35 godina niko ga nije video. ,,Misliš li da postoji šansa da je ovo istina?''- pitala sam. ,,Vredi pokušati. Šta možemo izgubiti?'' Kontaktirali smo Šikadaiu, rekli mu sve podatke. Obećao je da će ići sa Borutom. *** Boruto POV Vrteo sam medaljon prestolonaslednika Meseca. Sada mi on ništa ne znači. Šikadai je ušao u moju sobu. ,,Našli smo rešenje.'' ,,Za šta?'' ,,Da ti vratimo moći.'' Sarkastično sam se nasmejao. ,,Ma daj. Nema ništa od toga.'' ,,Daj bar da pokušamo!''- ubeđivao me je. ,,Već smo izgubili. Nema svrhe.'' ,,Znači, odustaješ. Toliko od tvog velikog obećanja! Ja ću zaštiti sve! Gde je sada taj optimizam?! Tako je odustani! Odustani i od Sarade. Prepusti je Micukiju!'' ,,Želiš da se posvađamo ili šta?!'' Goreo sam od besa. ,,Tvoj život nije samo tvoj! Upetljani su tvoji prijatelji i njihove porodice. Isto kao što si ti želeo da zaštitiš svoju porodicu tako i ja želim svoju. Pošto odustaješ od toga, onda mi ne preostaje ništa drugo nego da te ubijem!'' Zastao sam. ,,Čak i da ti je uzeo moći, Kawaki ne može da otvori vrata Spasa bez tebe!''- objasnio mi je. Uzdahnuo sam. ,,Dobro, idemo!'' *** Nema svrhe. Izgubio sam. Znam to, ali ipak koračam jer mi ljudi oko mene ne daju da odustanem. Spuštam se na jedan kamen. ,,Ne mogu da nastavim! Osećam se kao teret bez svojih moći.'' Šikadai je klekao pored mene. ,,Ali, živeo si veći deo života, čak i ne znajući da imaš moći.'' ,,Zato ti to i pričam. Pre mog odlaska na Mesec nisam imao svrhe da postojim. Da, rekao sam sebi da ću da štitim iz senke, ali koliko god da sam trenirao to nije bilo dovoljno. Kada sam otkrio moći, dobio sam mogućnost za to. Počeo sam nov život, i onda, tek tako, moći su mi ukradene. Šta sada da radim?'' ,,Ustani i kreni sa mnom u selo Peska. Tamo će nam neko pomoći.'' Sudaramo pesnice i krećemo dalje. Napokon stižemo do Šukakove oaze. Predivno je. Svugde oko nas su peščane dine, a ispred tako predivno utočište vode i vegetacije. Nešto unutar mene govorilo mi je da moram da uđem u vodu. Taj glas je bio anđeoski i telo mi je govorilo da nema smisla opirati se. Našao sam se ispod vode, ali sam sa lakoćom mogao da dišem. Neka svetlost se pojavila ispred mene i poprimila oblik žene.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
,,Tvoje srce je tako čisto." Stajao sam zapanjen nad tom lepotom i sjajem. ,,Ko ste Vi?"- najzad sam upitao. ,,Saznaćeš uskoro. Moraš da se boriš! Da sačuvaš ne samo svoje, nego i svih pet sela." ,,Kako to da uradim? Nemam moć za to. Oduzeta mi je." Odmahnula je glavom i pokazala mi levo. Tamo je lebdela slika moje kuće. ,,To je kuća mojih roditelja."- rekao sam. ,,Da. Tebe au odgajali divni ljudi, koji su te voleli dovoljno da te puste kada za to dođe vreme." ,,A ja sam ih izneverio.Nigde mi nije mesto." ,,Ti si isti. Tvoja prošlost, kao i tvoje moći pripadaju samo tebi. Ti ih zauvek čuvaš. Kawaki ih nema." ,,Šta mi se onda desilo?" Tek sada ništa ne razumem. ,,Ništa što se i drugima nije desilo. Bio si uplašen. Poverovao si da ćeš u ovom ratu izgubiti svaku osobu koju voliš. Strah je napravio blokadu i nije dao moćima da prođu. Imaš moć sa kojem možeš da zaštitiš svakoga i da se ne bojiš nikoga. Ako želiš da obnoviš svoje moći zaviri duboko u sebe.Tada ćeš se vratiti, jači nego ranije." Zažmurio sam i pronašao ono što sam tražio. Porodicu. Ona me je držala dovoljno jakim da izdržim sve. Video sam majku koja me je ljubila u čelo, oca koji mi je pružio pesnicu i sestru koja me je grlila. Osećam to. Okovi oko moje duše su pali. Kada sam se vratio na površinu, Šikadai se borio sa Kawakijem! ,,Šikadai, skoni se!" Poslušao me je. ,,Stvarno misliš da možeš da me pobediš? Nemaš moći! Sada si samo običan, bedni nindža." Nasmejao sam se. ,,Tu grešiš!" Podigao sam ruku na kojoj mi je bio ucran znak. ,,Es matos aqua" Voda iz oaze je počela da se diže i nosi ga zajedno sa sobom. ,,To je bilo brzo." Šikadai je iskočio iz skrovišta i krenuli smo natrag ka selu. ,,Kawaki nema tvoje moći?'' ,,Ne. Samo su se zablokirale od straha.'' ,,Nemaš čega da se plašiš. Nisi sam.'' ,,To mi kažeš nakon što si mi rekao da ćeš da me ubiješ?'' ,,Morao sam nekako da te isprovociram.'' *** ,,Boruto, vratio si se!'' Sarada me je zagrlila. ,,Jači nego ikada.'' ,,Šta ti se na kraju desilo?''- pitala me je sestra. ,,Samo blokada.'' Nisam smeo da im pričam o onoj ženi, dokle god ne saznam nešto više o njoj. Susret sa njom mi je izgledao kao san. Moram da naćem dokaz da je to stvarno. Možda mi kaže kako da sprečim rat koji nam je sve bliži svakog dana.
