Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Problemi

Boruto POV
Gledam oči devojke koja je bila moja prva žrtva.
,,Zašto? Zašto si me ubio?''- pitala je. Ja sam samo stajao, jer, zaista, šta možete reći devojci kojoj ste oduzeli život?
,,Nisam ti ništa uradila. Nikada više neću moći da brinem o mom mlađem bratu, zbog tebe.'' Pokrio sam uši rukama.
,,Ne želiš da me slušaš?''- pitala je, a zatim se umesto nje stvorio Kawaki.
,,Kako bi bilo da onda ti i ja malo porazgovaramo?''
,,Kawaki?'' Nisam mogao da verujem da ga vidim.
,,Da li sam ti nedostajao?''
                          ***
,,Jadan Boruto. Sav teret je na njemu. A šta ćemo sa tim što uništavaš druge živote?''
,,Nikada nisam želeo to.'' Osećao sam se jadno.
,,Micukija je otac odgurnuo od sebe zbog tebe. Sarada je u svađi sa ocem već godinama, zbog tebe. Tvoj otac je osramoćen zbog tebe. Svi oni te potajno mrze. Da li si ikada razmišljao o tome?''
,,Nikada nisam želeo to.''- odgovorio sam.
,,Da li si se zapitao kako te svi oni gledaju, nakon onoga što si uradio? Ti si sada kao ja. Možda čak i gori.''
,,Ja i ti nismo ni slični!'' Nisam više želeo da slušam ove gluposti. ,,Stvarno? Ne možeš da porekneš ono što si uradio. Nikada neće biti gotovo. Ti si monstrum. Zaslužuješ da umreš.''
Nestao je. Sa grčem u želucu sam otišao kući. Ušao sam u sobu i zavukao se ispod pokrivača. Želim da sve ovo prestane. Za zaboravim. Telefon je zazvonio. Šikadai.
,,Halo.''
,,Zašto se ne javljaš? Čuo sam da si se vratio.''
,,Da. Izvini, ali sinoć nisam bio raspoložen za društvo.''
,,Želiš li sada da se nađemo u ,Game-u'. Za sat vremena?''- pitao je. Razmišljao sam o tome. Šta ako tamo budem imao paničan napad? U baru punom ljudi? Definotivno ću osramotiti oca.
,,U redu. Vidimo se tamo.'' Ne mogu da se krijem celog života. Da se zarvorim u kući. Dok idem ka kafiću, paranoičan sam. Imam utisak da svi na meni vide da sam ubica. Kafić. Sedam preko puta Šikadae.
,,Šta ćemo da radimo? Nisi me pozvao ovamo samo da pijemo piće, zar ne?''- pitao sam.
,,Zapravo, želim da treniram sa tobom. Znaš. Na Occucuki način.''
,,Pozvao si me na trening.''
,,Šta će nam faliti. Nisam trenirao tako od kada si ti otišao. Trening je bio poslednja stvar do koje mi je stalo, ali nisam hteo da ispadnem ne pristojan time što ću ga odbiti.
Išli smo ka Šumi Smrti. Ježim se od tog mesta. Šikadai i ja smo stali jedan naspram drugog. Naklonili smo se i počeli borbu.
,,Zašto si tako spor?''- pitao me je. ,,Moram li da te podsećam da sam bio zatvoren skoro godinu dana, a da nakon toga nisam trenirao.'' Bio sam uvređen. Šikadai je napravio grimasu.
,,Izvini, zaboravio sam.'' Gledao sam u zemlju. Zašto sam uopšte pristao na ovo?
,,Hajde da malo trčimo. Da se vratiš u formu.''-predložio je. Bio je mrak, a u toj šumi nije bilo teško da se izgubiš. Šta ću ako se ponovo uspaničim? Udahnuo sam vazduh, kako bi povratio pribranost.
Počeli smo trčanje.
,,Hvala ti što treniraš sa mnom.''
,,Nema na čemu.''
U jednom trenutku smo se razdvojili.
,,Šikadai.'' Počeo sam da trčim po šumi, tražeći ga. Video sam Kawakia i vrisnuo. Počeo sam pomahnitalo da bežim. Nikada nisam osećao ovakav strah.
                              ***
Šikadai i ja smo sedeli kraj vatre.
,,Šta ti bi?''- pitao je.
,,Imam te panične napade, od kada sam izašao iz Crnog zamka. Ne mogu se kontrolisati.''- napravio sam pauzu, čekajući na njegovu reakciju. Ćutao je.
,,Šikadai, molim te, nemoj da me izbegavaš zbog toga.'' Nisam mogao da podnesem da izgubim prijatelja.
,,Zašto bi? Preživeo si nešto užasno. Znam to. Mora da sam totalni idiot kada sam pomislio da možeš tek tako na to da zaboraviš.'' Klimnuo sam glavom.
,,Hajde, idemo odavde.''
Išli smo trgom.
,,Želiš li da spavaš kod mene?''- pitao me je.
,,Oprosti, ali ne.''
,,Zašto?''
,,Bojim se da me napad panike ne uhvati u sred noći.''- priznao sam.
Nasmejao se.
,,Kod koga si bio kada si se prvi put susreo sa punim mesecom?''
,,To je drugačije!''- insinstirao sam.
                         ***
Vratio sam se kući i zavukao se ispod jorgana. Prevrtao sam se po krevetu, pokušacajući da zaspim. Bez uspeha.
Sišao sam u kuhinju i ugreo šolju mleka. Nervozno sam je uzeo u ruke i počeo da je pijem. Video sam lice devojke koju sam ubio.
,,Ne možeš da spavaš? Krivica je prevelika.''
,,Ti nisi stvarna. Ti si priviđenje.''
,,Kako možeš biti siguran u to?''
,,Zato što...zato što si mrtva.''- glas mi je drhtao.
,,Da. Zato što si me ti ubio! Zašto?'' Nisam mogao više da je slušam. Uzeo sam kuhinjski nož i ubo je u vrat. Pala je. Ali to nije bila ona. To je bila moja sestra.
,,Himawari!'' Nisam mogao da verujem. Upotrebio sam moć znaka kako bi je izlečio.
,,Bato, šta se desilo?''- pitala je. Iskoristio sam moć hipnoze, kako bi je naterao da zaboravi sve i vrati se na spavanje. Obukao sam se i izašao. Znam gde moram da idem.
,,Već si spreman da umreš?''-pitala me je devojka koju sam ubio.
,,Ne možeš da porekneš ono što si uradio. Nikada neće biti gotovo. Zaslužuješ da umreš." Kawaki se opet stvorio kraj mene. Stavio sam ruke na ogradu od ,,Mosta Velikog Naruta" Nekoliko sekundi sam razmišlja o svemu. Ovo je ispravno. Popeo sam se na ogradu.
,,Boruto."Pogledao sam desno, odakle je dopirao glas.
,,Tata."
,,Ubica si, zar ne?"- čitao sam razočarenje u njegovim očima.
,,Da."- nisam znao kako da se odbranim.
Razočarenje se pretvorilo u bes.
,,Nisam te odgajao tako. Mislio sam da si naučio bolje."
,,Tata, žao mi je. Nisam mislio da te razočaram. Hteo sam da budeš ponosan na mene, ali...
,,Brukaš našu porodicu. Izneverio si me."
,,Zato što sam monstrum. Zaslužujem da umrem."Okrenuo sam leđa ocu i bacio se sa mosta.
Nisam osetio da sam udario o zemlju. Otvorio sam oči. Tonari me je držao u rukama.
Popeli smo se na most.
,,Šta to radiš?''
,,Tonari.'' Kako se on stvorio tu?
,,Šta radiš ovde?''- pitao sam
,,Spašavam te da ne napraviš glupost. Da li si svestan šta radiš?''
,,Spašavam selo od petog rata.''
,,Dobro. Dosta je sa tvojim samo- odlučivanjem.''
Trgao sam se, iznenađen. ,,Da li sam ikada doneo odluku? Uvek neko to radi umesto mene.''
,,Ko će da te spasi dok ti donosiš odluke?''
,,Ne slušaš me, Tonari. Ne želim da budem spašen. Ne ako to znači da će Kawaki ubiti svaku osobu o kojoj se brinem. Uključujući tebe.''
,,Postoji bolji način da prođeš kroz ovo.''- ubećivao me je.
,,A šta ćemo sa priviđenjima? Tonari, ne mogu više. Zbog toga napadam nevine ljude. Večeras sam napao sestru. A oni panični napadi... Ne mogu više!''
,,Smiri se. Probađu da nađem način da ti pomognem. Međutim, znam ko će ti pomoći.'' Čekao sam da nastavi, a svaki sekund čekanja bio mi je kao sat.
,,Tvoja ljudskost. Sarada. Idi kod nje i reci joj šta ti se dešava.''
,,Mora da se šališ? Ostaviće me čim čuje šta se dešava.''
Ljupko se nasmejao.
,,Sumnjam u to.''
                           ***
Odlučio sam da poslušam Tonarija i otišao sam kod Sarade. Još uvek je spavala. Gledao sam je i tek tada postao svestan koliko mi nedostaje. Budila se.
,,Boruto!'' Skočila je iz kreveta i bacila mi se oko vrata.
,,Imaš li ideju koliko si mi nedostajao.'' Poljubila me je. Oborio sam je na krevet i skinuo majcu. Počeo sam da joj ljubim vrat. Miris njene čakre bio je nepodnošljiv. Privlačio me je. Osetio sam kako mi se očnjači pojavljuju. Izmakao sam se i pribio za zid njene sobe. Sarada se uspravila i potrčala prema meni.
,,Boruto?! Da li si dobro?''
,,Oprosti, ali ne mogu.''
Obukla je majcu i sela na krevet sa mnom.
,,Kawaki me je terao da jedem čakru, a kada sam bio u Zamku nije mi je davao, tako da je želja postajala sve jača.'' Klimnula je glavom u znak da sve razume.
,,Sarada. Moja koža gori... glava mi puca... osećam glad kao nikada ranije... u svom celom životu i sve o čemu mislim je to kako sam obećao da neću kriti ništa od tebe...''
,,U redu je. Treba da mi kažeš tako nešto.''
,,Ali, ne želim da me vidiš ovakvog. Ne želim da znaš da ovo postoji u meni.''
,,Pomoći ću ti da prođeš kroz to. Bićeš dobro.'' Stavila je ruke na moje obraze. Ponovo sam se odmakao.
,,Izvini, ali bojim se šta mogu da ti uradim.''- priznao sam.
Nežno se nasmejala.
,,Da si hteo da me napadneš uradio bi to onda kada te je Kawaki opčinio.'' Ispružila je levu ruku, na koju je bio zalepljen flaster i jako ga povukla. Krv je potekla iz rane.
,,Šta to radiš?''
,,Kawaki je rekao da je tvoja ljubav jača od želje za čakrom. Videćemo da li je bio u pravu.''
Nisam mogao da se oduprem. Položio sam glavu na njenu ruku, spreman da zagrizem. Zagrebao sam joj očnjacima kožu. Ali, ne mogu da je povredim. To nikada sebi neću dozvoliti. Zubi su počeli da se uvlače. Podigao sam glavu.
,,Vidiš da nije bilo toliko strašno.''
,,Ne možeš da zamisliš kakav je to osećaj.''- priznao sam.
,,Ne, ali sam znala da ti to možeš.''
Ispričao sam joj kako imam košmare i priviđenja.
,,Moraš da pitaš nekoga za pomoć. Doktora ili...''
Prekinuo sam je.
,,Tonari je rekao da će on to srediti...''
,,I ti mu veruješ? Nije uvek bio prijateljski nastrojen prema tebi. Uostalom, rekao je da će probati, a ne da će to sigurno raditi.''
,,Dobro. Upravu si. Ići ću kod tog... psihologa ili šta već. Mogu li se odmoriti malo?'' Bio sam stvarno umoran. Klimnula je glavom. Spustio sam glavu na njena kolena. Osetio sam kako mi miluje kosu. Zaspao sam.