Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Nada

Napomena:
Neću opisivati svaki dan mučenja. Mislim da bi to svakome dosadilo.
Boruto POV
Ponovo me udarivši,Kawaki me je probudio iz krhkog sna. Dirao je rane koje se još nisi zalečile. Stisnuo sam zube, kako ne bi vrisnuo. Occucukiji imaju sposobnost da se njihove leče same od sebe, ali, ta moć je zablokirana zbog negativne energije ovog mesta.
Drhtim. Hladno je. On je nešto mrmljao. Odjednom sam osetio glad koju nisam mogao da kontrolišem.
,,Umirem od gladi! Pusi me odavde! Preklinjem te, pusti me odavde!''- cedio sam kroz stisnute zube. Pošto, juče ništa nisam jeo, glad je bila jača. Kawaki bi mi svaki treći dan davao vode i suvi hleb.
Uzeo je voćku čakre i jeo je, time me izazivajući. Trzao sam lance, pokušavajući da se oslobodim. Nije vredelo. Udario me je. Izgubio sam svest.
***
Kawaki POV
Znam šta će ga uništiti. Ako mu oduzmem Saradu. Zmajeva jazbina. Klečala je, mirišući maslačak. Pogled joj je bio tužan i zamišljen. Da ne smatram osećanja totalnom glupošću, verovatno bi dopustio sebi da se zaljubim u nju.
Kada me je opazila, skočila je i zauzela borbeni stav.
,,Smiri se. Došao sam da razgovaram sa tobom.''
,,Šta imaš da mi kažeš posle svega što si uradio Borutu?''- pitala je uvređeno.
,,Kada je poslednji put bio kući?''- pitao sam. Ošamarila me je.
,,Znaš ti vrlo dobro. Pre jedanaest meseci.''
,,Ne bojiš me se?''
,,Kada si uzeo Boruta, odneo si mi sve u životu! Nemam šta da izgubim.''
,,Možemo li da sklopimo dogovor?''- pitao sam. ,,Oslobodiću ga, ali prvo moraš da spavaš sa mnom.''
,,Ti gade!'' Oči su joj sijale od besa. Jadna je.
,,Imaš izbor.'' Nestao sam.
***
Boruto POV
Glava me je ubijala. Ruke više nisam ni osećao. Usne su mi bila toliko suve da su me bolele svaki put kada bi ih dotakao.
Video sam Saradu.
,,Šta ti radiš ovde? Kawaki će te ubiti.'' Kako je uopšte dospela ovde?
,,Onda požuri i reci mi šta da radim.'' Podigao sam pogled prema lancima
,,Odveži me.'' Prišla mi je i krenula da me poljubi. Zatim je zastala i otišla. Izgleda da sam samo halucinirao.
***
Himawari POV
Snažan ubod u srce naterao me je da ispustim šolju čaja.
,,Brat.''- odmah mi je prošlo kroz glavu. Spustila sam se niz stepenice,naglo otvorila vrata dnevne sobe i vrisnula:
,,Mama, da li si i ti osetila to?!'' Nije mi trebao odgovor. Njen izgubljen pogled mi je bio dovoljan. Klekla sam pored nje.
,,Vratiće se. Videćeš!''- tešila sam je.
Začulo se zvono na vratima. Znam da je to ne moguće, ali, jedan deo mene nadao se da je to Boruto. Međutim, to je bila samo Sarada.
,,Da li si i ti osetila to?''- pitala sam.
Pogledala me je u čudu.
,,Kako je moguće da svi osećamo isto što i on?''
,,Zato što smo mu svi tako bliski. Postigli smo posebnu vezu sa njim.''- odgovorila sam.
,,Ali, ovaj osećaj... bilo je kao da umire.''- rekla je mama. Zagrlila sam je.
,,Vratiće se. Mora da se vrati!''-viknula je Sarada.
,,On pati gore nego ikada, a mi samo sedimo i kukamo.''
,,Da li stvarno veruješ u to što si rekla?'' To nema nikakvog smisla. Bol je bio prejak. Sarada je besno ustala od stola i istrčala iz kuće.
Sarada POV
Mrzim da se osećam ovako beskorisno! Trčala sam do Zmijine jazbine. Ušla sam u najdublji deo šume i stegla medaljon. U tom trenutku, kroz glavu mi je protrčao Kawakijev predlog. Nema šanse da pristanem na tako nešto. Taj ljigavac nikada ne bi održao svoje obećanje.
Setila sam se kada mi majka rekla da smo povezani sa ljudima koje volimo našim mislima i osećanjima. Znam da je u pravu. Ovaj bol dokazuje to. Još uvek držeći medaljon među prstima, zatvorila sam oči i zamislila Borutov lik.
Znam da možeš da me čuješ, bodljikavo prase. Da li si svestan koliko mi nedostaješ? Održavam obećanje. Brinem se o Konohi.
Kao nagradu želim da se vratiš. Teško je, znam, ali svi tvoji prijatelji su tu za tebe. Znam koliko si jak. Kawaki ti ne može ništa. Kako ćeš da me štitiš i oženiš, ako se ne vratiš?
***
Ušla sam u kuću, samo sa željom da se zavučem pod pokrivač. Ušla sam u kupatilo. Nisam imala volje da se tuširam.
,,Večera!'' Sakurin glas se prolomio kućom.
,,Nisam gladna.''- odgovorila sam. Ušla sam u sobu. Zazvonio mi je telefon. Isključila sam ga. Ništa neće propasti, ako se ne javim. Uzela sam lutkicu malog, crnog nindže. Boruto mi ga je poklonio za peti rođendan. Sklopila sam oči, prisećajući se svih naših gluposti.
Bežanje se časa je izazvalo čežnju i nemir u meni.
Setila sam se naše konačne mature, kada smo položili sve ispite. Da sam bila raspoložena, nasmejala bi se toj uspomeni,ali sada mi je naterala suze na oči. Osećala sam da mi neko miluje kosu. Otvorila sam oči. Saske.
,,Zašto si tako uznemirena?'' Došlo mi je da ga udarim.
,,Boruto je skoro jedanaest meseci na najgorem mestu na svetu,a ti me pitaš zašto sam uznemirena? Bio je tvoj učenik! Trebalo bi da se malo više brineš za njega! Možda je to baš ono što ti hoćeš! Da on umre. Tada ćeš moći da zadržiš ćerku samo za sebe. I onako si već pokušao da ga ubiješ!''
Pokušao je da me zagli, ali sam ga odgurnula.
,,Vratiće se.''- rekao je.
,,Kako možeš to da tvrdiš?''
,,On je Uzumaki krv. Ne umire bez borbe. Borbe pred kojom je zabeležen kao heroj.'' Nadala sam se da je to istina.
,,Da li ga ti i dalje mrziš?''- pitala sam.
,,Ne. Shvatio sam da sam pogrešio što sam ga izazvao. Samo sam bio zabrinut za tebe. Dok sam pokušavao da ga naučim tehnikama, on je mene naučio nečem mnogo većem. Moći ljubavi,vere i snova. Ja verujem u njega.'' Bocnuo me je u čelo.
,,Trebalo bi i ti.'' Zatim je izašao iz sobe. Pomilovala sam prsten i zaspala.
***
Himawari POV
Vreme je za večeru. Večera mi je uvek bila posebna, jer je to bio jedini obrok na kom smo svi zajedno. Bez brata je to samo jelo stavljeno na sto.
,,Zašto ste se vas dve tako smrkle?'' Otac je gledao čas u mene, čas u mamu.
,,Samo smo zabrinute za brata.''- odgovorila sam.
,,On je još uvek na misiji na Mesecu, zar ne?''
Klimnula sam glavom, a u sebi razmišljala kako bi tata reagovao da sazna istinu. Kako će reagovati, ako sazna da je Boruto... Ustala sam i krenula u sobu.
Ne može da bude mrtav. On je moj brat. Ne mogu i neću da zamislim ni jedan dan svog života bez njega. Pogledala sam u telefon u nadi da će se javiti i reći:,,Dobro sam.'' Ništa.
***
Boruto POV
Čuo sam zvuk grmljavine. Zaspao sam. Bio sam na podu. Ruke su mi bile krvave. Pogledao sam okolo i video da je sve oko mene krvavo. Kawaki se smejao.
,,Šta sam uradio?''- zbunjeno sam se osvrtao. ,,Šta si me naterao da uradim?!'' Prišao mi je, uhvatio za grlo i ponovo vezao lancima. Okrenuo je neke kartice. To su bile slike moje majke, sestre i Sarade.
,,Vidiš treba nekoga da ubijem, ali ne mogu da se odlučim koga ću. Treba mi tvoja pomoć.''
,,Ne, molim te! Ako moraš nekoga da povrediš, povredi mene.'' Pretvarao se da me nije čuo. Uključio je štopericu. Odbrojavala je jedan minut.
,,Imaš vremena da izabereš dok vreme ne isteče. Ako se ne odlučiš, ja pravim odluku. Ako ja to uradim, neće ti se svideti. Vreme je teklo, a svaki zvuk otkucaja, bio je strašan. Vreme je isteklo! Kawaki je uzeo špric i ubo me. Sklopio sam oči. Mogao sam da ga čujem, ali nisam mogao da se pomerim.
,,Ja biram.'' Glas mu je bio besan.
,,Sam si me naterao. Sarada Učiha.''
,,Ne! Ne!''- urlao je glas u meni.