Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Hladna noć

Ponovo tu. Spremna da napišem novi deo. Vratila sam se zahvaljujući
tea_strify21 i witchjossie.
Hvala vam puno na podršci.
Danas sam baš raspoložena za pisanje, tako da ću objaviti deo i za random knjigu.
***
Himawari POV
Budilnik je zazvonio. 5:50. Obukla sam se i krenula do Zmijine jazbine. Karin me je već čekala.
,,Tačna si.''- rekla je i odmerila me od glave do pete.
,,Da li želiš da te učim samo medicinskim tehnikama, ili želiš da budeš sezonski nindža, kao ja?''- pitala je.
,,Želim da postanem jača. Da idem u borbe, ne samo da sedim u šatoru i previjam ranjene!'' Karin je bila zadovoljna ovim odgovorim.
,,Prvo pravilo kod medicinskog nindže je da ne sme nikada da dopusti da bude ubijen. Znaš li zašto?''
,,Niko neće izlečiti tim, ako se njemu nešto desi.'' Nisam morala da budem preterano upućena u poslove medicinskog nindže, da bi znala odgovor na ovo pitanje.
,,To je tačno, ali, to ne znači da ne možeš da se boriš. Drugo medicinsko pravilo kaže da medicinski nindža ne sme da ide na borbenu liniju i da mora uvek da bude u pozadini, kako ne bi dopustio da bude ubijen...''- napravila je dugu pauzu, pre nego što je nastavila... ,,Nindža koji poseduje znak 100 izlečenja može da ide na borbeni front i kao vođa borbenih armija. Ali, samo mali broj njih je uspeo da dođe do njega. Svega troje.

,,Želim da znam sve. Znak sto izlečenja, krugove izlečenja i lance.''
,,Da bi dobila krugove izlečenja moraš da naučiš dobro da vladaš prvo svojom čakrom,a onda i odredenim medicinskim tehnikama. Sad idemo. Želim da te naučim kako ćeš vežbati kontrolu čakre.'' Popela sam se na drvo i tamo sedela pokušacajući da uravnotežim svoju čakru. Bilo je poprilično teško pošto ja imam dve vrste čakre u sebi. Obično, kao svaki drugi nindža sa zemlje i onu Occucuki,koja je bila mnogo jača. U jednom trenutku nisam uspela dobro da iskontrolišem svoju Occucuki stranu i zubi su počeli da rastu. Karin se prepala.

,,Ti si jedna od njih.''- dahtala je.
,,Rođena sam tako.''- odgovorila sam mirno. Objasnila sam joj da nema potrebe da se brine. ,,Dobro, onda imam jednu ideju. Upotrebi Occucuki snagu da dođeš do kontrole.'' Zatim se okrenula prema kolibi.
,,Suigecu, podesi hologram.'' Zatim se ponovo vratila na objašnjavanje stvari.
,,Imaš li nekoga koga želiš da povrediš, da mu se dokažeš, ali, ne želiš da ga ubiješ?'' Dala sam potvdan znak glavom i pružila joj Šikadainu fotografiju.
Odnela ju je u kuću i nakon nekog vremena borila sam se protiv lažnog Šikadaie. Iako sam znala sa je lažan, nisam mogla da obuzdam suze. Obrisala sam ih spoljašnjom stranom dlana.
,,Ostani jaka.''- bodrila sam se.
***
Boruto POV
Vreme za moju terapiju. Ponovo osećam onu težinu. Nešto nije u redu sa ovim tabletama. Razmišljao sam o mojim prijateljima. Šikadain um je sad pod Mininom kontrolom. Izgubiti nekog sa takvim smislom za strategiju bila je očajna situacija. Sarada nije dovoljno jaka da se bori protiv svega ovoga, ali, da joj to kažem... Nema šanse da će pristati na to. Impulsivna je. Himawari možda trenira da bi postala jača, ali da li će imati snage da se bori protiv ljubavi svog života.
,,Imaš posetu.'' Korina i moja majka su hodale jedna pored druge.
,,Ostaviću vas sat vremena.''- rekla je pre nego što će zatvoriti vrata.
Hinata je sela na stolicu pored mog kreveta. Opet me je odmeravala kao da se plaši da priča sa mnom. Uzdahnula je.
,,Kako si?''- pitala me je. Ćutao sam, ne pomerajući se.
,,Sine, znam da sam te povredila time što sam te ostavila ovde, ali... nisam znala kako da ti pomognem.'' I dalje sam ćutao.
,,Otac je pitao zašto si tako često i tako dugo na Mesecu. Ne volim da ga ovoliko lažemo.''
,,Pa, ti mu onda reci istinu.''- pomislio sam. Znao sam da to neće učiniti i da će tu odluku prepustiti meni. Pošto sam i dalje ćutao,ustala je i izašla. Čuo sam kako priča sa Korinom.
,,Kao da i ne zna da sam ovde. Pogled mu je ukočen i ćuti celo vreme.'' Korinin uzdah.
,,To je komplikovano kod mentalno- obolelih. Treba samo da budemo strpljivi.''
Od početka sam znao da me doktorke smatraju ludim. One nisu sposobne da razumeju Crni zamak. Ali, moja majka...Zabolela me je glava od svog ovog razmišljanja.
,,Tonari, požuri i izbavi me odavde.''- molio sam se. Sačekao sam da majka ode, a onda pitao Korinu mogu li da izađem u dvorište. Očajnički mi je bio potreban vazduh.
Zimski, oštri vazduh šibao mi je lice, čistio mi je pluća. Prijalo je. Počelo je da mi zuji u ušima. Pred očima mi je crno. Ne osećam zemlju pod nogama.
***
Opet isti san. Otac me je terao iz kuće. Trgao sam se. Ugledao sam Tonarija. Stezao mi je ruku.
,,Ne brini. Vodim te odavde.'' Hteo sam da mu zahvalim, ali on mi je pokazao da ćutim.
,,Ne troši snagu na reči.'' Nisam mogao da se pomerim. Tonari me je uzeo u ruke, lako, kao da imam 3 kile. U Occucuki dvorcu smo. Položio me je na krevet i zatim počeo nešto da muti.
,,Ne mogu da zapečatim znak. To je razlika između ovog znaka i Oročimaruove kopije.''
,,U...umirem.''- promucao sam.
Namrgodio se. ,,Ne, ne umireš. Popi ovo.'' Podigao mi je glavu. Pio sam neki zeleni sok, odvatnog ukusa.
,,Sačekaj da počne da deluje.''
***
Himawari POV
Nakon treninga osećam se iscrpljeno, ali znam da nemam vremena za gubljenje. Na brzinu se tuširam. Izlazim iz kuće i ulazim u ,,Šumu srna''. Srne i košute me čudno gledaju. Znaju da je samo ljudima iz Nara klana dozvoljeno da uđu na njihovu teritoriju. Vadim privezak sa Nara simbolom i pokazujem im ga. One se sklanjaju. Ušla sam dublje u šumu. Šikadaina kancelarija. Ovde je skupljao podatke o Occucukijama,Mesecu... koje je posle trebalo da preda mom bratu. Na drvenom stočiću pored kancelarije stajala je tabla sa šogi figurama. Pravilnim pomeranjem figura po tabli vrata su se otvarala. Pomerila sam žrtvenu figuru, pored figure viteza. Ušla sam. Kancelarija je imala sto sa ogromnim kompjuterom i fiokom,kovčeg sa Occucuki oružijem. Upalila sam kompjuter. Ukucala sam šifru i ušla u folder,,Occucuki tajne.'' Nisam mogla da verujem. Imao je dosije. Radijusov, Minin,Tonarijev,čak i nekog Yamija. Ušla sam u Yamijev dosije.
Rođen 15.oktobra.1997. Imao je 20 godina i pomagao je Kawakiju da sazna naše planove. Voleo je ,,igre". Očigledno je i ovo smatrao jednom. Želeo je legendarnu Aovu moć, ali se iz nekog razloga plašio brata. Izašla sam iz njegovog dosijea i klikla na Otkriće. Ne verujem. Mape za koje nam je Tonari govorio da vode do vrata Svetlosti, zapravo su bila samo zabluda. Jedini način da se vrata otvore je da se dvojica odabranih udruže, sa istim težnjama!
***
Boruto POV
Osećam se bolje. ,,Tonari, Hinata neće biti srećna, ako sazna da sam pobegao iz bolnice." Nisam mogao da ne razmišljam o njenoj reakciji.
,,Ti stvarno ne umeš da kažeš ne, određenim osobama.'' Odmahnuo sam glavom.
,,Ti probaj da pričaš sa njom, a ako ne uspeš onda ću ja to uraditi." Mislim da Tonari nije ni slutio koliko sam mu zahvalan.
***
U kući sam. Otvaram vrata dnevne sobe. Hinata je sedela na kauču.
,,Zašto sediš u mraku?''Upalio sam lampu.
,,Otkud ti?" Po glasu sam čuo da je ljuta.
,,Iz bolnice. moram nešto da ti kažem." uzeo sam duboki vazduh. ,,Neću to raditi više. Neću više piti one tablete."
,,Znam da te je Tonari izvukao iz bolnice. Slušaj, radićeš šta ti se kaže. Tu nema sviđanja! Razumeš?! Ova odluka nije tvoja!"
,,Da, videćemo!" Ona čak ni ne zna kakav je to osećaj!
,,Izdao si me! Izdao si moje poverenje!'' Ove rečenice su me posekle. Izdao sam je? Stvarno?
,,Ovo nije o tebi.''- pokušao sam da je uverim.
,,Mislim da je. Mislim da mnogo govori o nama.'' I dalje je imala ton ukora.
,,Ovo nije o tebi!'' Dreknuo sam tako glasno da mi je bilo drago da otac nije kod kuće. ,,Ovo je o meni! Može li nešto da bude o meni?! Uvek je o tebi, sada je o ocu... Ne mogu!''
,,Šta?'' Hinatin glas je opet postao umilan.
,,Mrzim sve ovo. Razumeš? Mrzim misije, mrzim svoje prijatelje...Mrzim da se pretvaram da je sve u redu!'' Pokušala je da me zagrli, ali sam je odgurnuo.
,,Ti me ne znaš. Niko me ne zna.'' Ovaj put rekao sam sve čega sam se plašio ranije. Nikada nisam mogao da joj kažem stvari koje je radila, a koje su me nervirale, zato što se uvek toliko trudila. Ali, ovog puta nisam mogao da izdržim. Popeo sam se uz stepenice, zalupio vrata sobe i počeo da vrištim u jastuk. Šta se dešava sa mnom? Od mog izlaska iz Crnog zamka osećam da sam se promenio. Postao mračniji. Telefon je zazvonio. Micuki. ,,Tonari želi da istražimo neki stari zamak na Mesecu. Želiš da ideš sa mnom?'' Nešto mi je govorilo da to što Tonari želi da istražimo nije prijateljsko mesto. ,,Važi. Vidimo se ispred Tonarijevog zamka.''
***
Našao sam se sa Micukijem na dogovorenom mestu. Išli smo po površini Meseca, do nekog starog zamka. Krem boja sa njega se ljuštila, bio je napukao, prozori su vapili za pranjem. Otvorili smo velika, metalna vrata i ušli. Nadao sam se da nećemo propasti kroz trošan pod.
,,Meni izgleda kao obična napuštena zgrada.'' Micuki se nije odazivao. Pošao sam na sprat, da ga potražim. Nigde ga nije bilo. Gde je,za ime sveta?
,,Boruto.'' Okrenuo sam se. Moj otac je stajao ispred mene. Uhvatio me je za ruku i poveo u jednu mračnu sobu. To me je na stolicu, vezavši me lancima. ,,Šta radiš ovde?''- pitao je. Opet onaj pogled mržnje.
,,Pronalazim način da te spasim.'' To je istina. Ako je ovaj zamak otkrivao neke planove koji su se ticali oca, morao sam da ga zaštitim.
On je uzeo kolac i zabio mi ga u rebra.
,,Nisam te vaspitao da lažeš!... Ni da budeš ubica!''
Ponovo me je ubo, ali ovog puta u leđa.
,,Znam da sam uradio dosta stvari na koje nisam ponosan, ali... nikada ne bi mogao da se borim protiv tebe.''
,,Ti si kao i oni. Ubijanje repatih zveri ti je najbitnije.''
Ovo mora da se završi. Ne mogu više da se borim protiv toga. Zatvorio sam oči.
***
(sećanje)
,,Čestitam. Tonari je rekao da si stvarno dobar učenik.''
,,Da, sviđa mi se njegov način treninga. Daje mi nadu da ću uspeti da zaštitim ljude koje volim. Majku, sestru...''
,,Mene?'' Otac me je gledao pravo u oči, kao da ću da odgovorim na neko veoma važno pitanje.
,,Pa, ne mnogo.'' To je laž. Naravno da ga volim. Kakvo je to pitanje, uopšte?
,,Postao si jak. Zbog toga moraš da mi obećaš da ćeš ih zaštititi.''
,,Hoću, obećavam.'' Znam da moram to da uradim.
,,Ponosan sam na tebe.''
***
,,Rekao si da si ponosan na mene. To je bio predivan osećaj. Toliko divan da sam mislio da sanjam. Ako je to stvarno bio san, voleo bi da nisam morao da se budim. Znam da nisam savršen, ali ću nastaviti da pokušavam.'' Duh je nestao, prethodno me oslobodivši. Izašao sam iz sobe i u glavnom holu pronašao Micukija. Izgleda da je i on imao neko suočavanje sa strahom.
,,Hajdemo odavde!'' Prvi put vidim paniku na njegovom licu. Predpostavljam da je i on imao suočavanje sa strahom. Otvorili smo olovna vrata, nadajući se da ćemo bezbedno stići kući. Prevarili smo se. Ispred je stajao Kawaki. ,,Krenuli ste negde?'' Podigao je ruku. Iz zamka se sačula užasno bučna sirena. Probijala mi je mozak.
,,Prestani.'' Micuki nije više mogao da izdrži. Nakon nekog vremena, zvuk je prestao. Osetio sam vrtoglavicu.
,,Želite da izađete odavde ne povređeni? Onda mi se pokorite. Dokažite da nemate ponosa.''
,,Umri!'' Micuki je probao da ga udari, ali pre nego što je napravio korak završio je na podu.
,,Ja sam napravio ovaj zamak. Ne možete da me pobedite.'' Nagla jeza prošla mi telom. Micuki je klekao, ja sam uradio isto. Kawaki je pogledom odmerio neke kontejnere.
,,Skupljanje plastike se veoma dobro plaća.'' Micuki i ja smo se pogledali u neverici. Traži od nas da kopamo po kontejnerima? Prišavši im poželeo sam da zaplačem. Zašto? Kawaki je nestao. Micuki je gledao okolo, kao da pokušava da nađe izlaz.
,,Ne trudi se. Bolje da radiš ono što ti je rekao.'' Uzeo sam plastičnu flašu, na koju je zalepljena žvaka.
,,Kako si ti izdržao sve ovo? Crni zamak i sve što ti je Kawaki priredio?''
,,Ne znam. Predpostavljam da ti Kawaki nije dao nimalo lak test.''
,,Mislio sam da su Tonarijevi najteži.''- priznao je ,,ali... ne znam koliko dugo mogu ovo da izdržim.'' Stresao se od zime. Skinuo sam ogrtač i prebacio mu ga preko ramena.
,,Odmori se. Trebaće nam snaga za sutra.''
Naslonio se na moja ramena. Zaspao je,a ja sam počeo da se molim.
,,Gospode, znaš da ti se svako veče i za svaki ručak molim. Sada te molim da me izbaviš odavde.'' Čuo sam šum. Zauzeo sam borbeni stav. Tonari je izašao. Odahnuo sam. Pokazao mi je rukom da požurim. Probudio sam Micukija. Nešto dalje od kontejnera postojala je jedna rupa u betonu. Nas trojica smo se spustili kroz nju. Našli smo se na čistini, na kojoj smo mogli da koristimo Occucuki sposobnosti. Transportovao sam se do Haširamine ulice.
                          ***
Sa strahom se šunjam u kuću. Nikoga nije bilo. Pošao sam na sprat. Kada sam čuo očevo glasno hrkanje,odahnuo sam. Ušao sam u kupatilo, skinuo prljavu odeću i počeo da se tuširam. I dalje sam imao osećaj smeća na svojoj koži. Noge su mi drhtale. Jedva sam držao oči otvorene. Obukao sam pidžamu i pošao u sestrinu sobu. Tiho, bez i jednog šuma sam otvorio vrata. Otac je u pravu. Himawari spava kao anđeo. Pomilovao sam joj kosu.
,,Obećavam ti, sestrice. Neću dozvoliti da bili ko bude povređen sutra. I vratiću Šikadaiu. Oprosti što sam... propustio tvoj rođendan danas. Stvarno mi je žao. Doneo sam ti poklon. Nadam se da nisi ljuta. Obećavam da će sve biti u redu.'' Naginjem se i ljubim je u kosu. Ulazim u svoju sobu i gledam na sat.5:00. Legao sam i osetio kako me mišići zatežu. Sutra su čunin ispiti, na kojim već sedam godina kao publika dolaze svi kagei. Šta ako Kawaki sutra napadne? Moraću da pokažem ko sam pred njima. To bi moglo da ugrozi očeve odnoze sa drugim nindža nacijama. Ma šta mene briga za to?! Ja ću da branim svoju kuću, svoje selo. Setio sam se Tonarijeve rečenice:,,Živi za danas, a šta bude sutra videćeš sutra.'' Ništa mi drugo nije preostajalo.