Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Can I Save You

Boruto POV
Razbivši flašu o tle,Kawaki me je probudio iz krhkog sna. ,,Imam iznenađenje za tebe." Njegov glas je slutio na nevolju.
,,Oh. Samo me dokrajči već jednom.Uzmi ovu moć, radi šta god hoćeš sa njom i skrati nam muke,obojici." Nasmejao se. ,,Voleo bih,ali, patetični duh svetlosti je bio u pravu. Tvoje moći zauvek pripadaju samo tebi,ali ja imam jedno mnogo moćnije oružije." Znak kletve je blesnuo na mojim grudima. Sve je počelo da se okreće. Činilo mi se da je crni pod gore, a špicasti krov dole. Ali, to nije bilo bitno. Nakon nekog vremena sve je postalo isto. Crno.
***
Ponovo se budim. Odavno sam prestao da se nadam da će se nešto promeniti svaki put kad otvorim oči. U paklu sam i neću skoro izaći. ,,Ako postoji ulaz u to mesto, mora da postoji i izlaz." Bio sam premoren da bi razmišljao o tome, ali sam znao da mi ih je jednom davno, jedna bitna osoba uputila. Ali, koja? Da li ja imam bitne osobe u mom životu? Šta ako sam rođen u ovoj tami, u ovom bolu? Šta ako je ovaj čovek koji me muči zapravo moj spasitelj? Da li mi je ovo dom? Ali, šta je dom? Šta je nindža? Zašto se vode ratovi?
Pogled mi je pao na medaljon koji mi je visio oko vrata. Ko mi ga je dao? Da li ovaj medaljon znači da neko brine za mene? Crte očiju, kose, lica jedne devojke počele su da mi se ocrtavaju u umu. ,,Volim te, Boruto"- izgovorila je, umilnim glasom. Poljubila me je.,,I ja tebe volim,Sarada." Uspeo sam da se setim imena, ali kakav je osećaj spojiti svoje usne sa nečijim? Koliko god da sam se trudio nisam mogao da probudim taj osećaj u svom umu.
,,Boruto!" Osetio sam nečiju ruku na obrazu.To je ona.
,,Šta radiš ovde? Kawaki će te ubiti!"
,,Onda požuri i reci mi šta da radim."- rekla je odlučno. Podigao sam pogled ka lancima. ,,Odveži me. Pažljivo."
,,Vidi,vidi. Koga mi to imamo ovde?" Kawaki se pojavio.Usne su mu govorile da se zabavlja, a oči da je besan.
,,Pusti ga. Nije ti ništa uradio." Sarada je i dalje držala ruku na okovu.
,,Voleo bih, ali, sve loše što mi se desilo je greška duhova. Pošto ne mogu da kaznim njih, kažnjavam njega."
Uzeo je neke krpe i umočio ih u kiselinu. Zavezao mi ih je oko usta.Zaurlao sam. ,,Ovo ga slabi."p
Krpa mi je pržila usne. Svaki put kada bi udahnuo, imao sam osećaj da mi noževi seku pluća. Sarada je jače stegla okov.
,,Ti monstrume!" Krenula je na njega, ali joj je on zaustavio ruku.
,,Pomešala si me sa svojim dečkom. On je veći monstrum nego što sam ja ikada bio."
,,Možeš da nastaviš da pričaš glupoati,ali ni u snu ti neću poverovati. Znam ko je Boruto. On štiti svoju porodicu, prijatelje,narod." Kawaki se okrenuo prema meni.
,,Nisi joj rekao koliko si ljudi ubio?"-izglumio je iznenađenost.
,,Ti si me naterao."-prošaputao sam.
,,Obojica znamo da to nije istina. Video sam te kako si uživao dok si pio krv nedužnih ljudi. Dece."
Kada je izgovorio dece, odglumio je bol i ganutost. Znao je da će samo ta jedna reč, za Saradu biti dovoljna da me zamrzi. Usudio sam se da joj pogledam lice. Smračila se, gledala me je drugim očima. Ipak je uspela da zadrži čvrstinu u glasu. ,,Ne verujem ti! Boruto nije takav." Nastao je jedan dug period ćutnje, sve je izgledalo kao da je neko pauzirao filmsku traku. Kawaki prekine tišinu. ,,Dokazaću ti ko je on zapravo. Kada to budeš videla postaće ti jasna još jedna stvar: ko je Naruto Uzumaki. Naruto Uzumaki? Da li je to neko koga sam poznavao pre nego što sam dospeo ovde?
Kawaki je strgao lance. Pao sam na kolena. Znam da nemam snage da se dignem, pa i ne pokušavam. On prilazi Saradi. Skida joj bretelu i otkriva golo rame. ,,Ovo će malo da boli,ali se brzo da zaceli." Uzeo je parče stakla, koje je koristio da me muči,i rasvario joj rame. Sela je naspram mene. Gledao sam je u oči, trudeći se da se ne prepustim slasnom mirisu krvi koji se pružao iz rane. Međutim, već predugo nisam okusio ni kap krvi,a razmak između mog poslednjem hranjenja krvlju i dolaska na ovo mesto bio je premali da bi uspeo da se odviknem. Nesvesno, savio sam glavu ka njenom ramenu. Morao sam da skupim snage da se setim zašto ne želim ovo da radim, ali, nemam snage. Sada,samo želim da se bol završi. ,,Samo jedan ugriz. Jedan ugriz i sve će biti gotovo."-govorio je neki unutrašnji glas. Taj glas je odneo pobedu nad mojim telom. Potpuno sam spreman na to... Kawaki je odmakao Saradu od mene u poslednjem trenuku.
,,Vidiš, ubio bi te da je imao šansu." Sarada se tresla. ,,Lagao me je. Sve ove godine." Kawaki joj je prišao, pomilovao kosu i...poljubio. Tog trenutka,osetio sam da je nešto puklo u meni. Uprkos sveom ovom vremenu, tokom kojeg sam mučen, sada sam osetio neopisivo jači bol. Jedina osoba za koju sam mislio da brine za mene, izdala me je. Kawakiju to nije bilo dovoljno,pa je nastavio.
,,Šta misliš, ako je on ovakav,kakav mu je otac?" Prišao mi je i uhvatio me za grlo, koje je, ionako bilo suvo i bolno. ,,Znaš, normalan roditelj bi isterao dete iz kuće kada bi bilo monstrum kakav si ti. Odrekli bi ga se. Ti ne zaslužuješ ništa što imaš. Deca na Mesecu gladuju,a ti imaš da biraš, a opet bahato se ponašaš prema svemu. Predpostavljam da se bolje ne može očekivati od deteta demona."
,,Sarada, molim te... To nije istina." Stavila mi je ruku na obraz. Bolelo je, ali je prijalo. Žestoko i brzo je pomerila ruku,ogrebala me je.
,,Šta želiš da uradiš?"- pitao ju je,iako mi je nešto u njegovom pogledu, govorilo da zna odgovor.
,,Lagao me je pet godina. Ostavio me je da patim. Verovala sam da hoće da me štiti,ali je sve to bila gluma. Hoću da ga nateram da pati onoliko koliko sam ja patila, dok sam ga čekala." Stavila je svoje ruke na moju glavu. Aktivrala je Šaringan. Mangekio Šaringan.
Bio sam u ledenoj vodi. Pokušao sam da izronim, ali me je neka ruka sa druge strane vukla nazad. U hladnoću, samoću,tamu. Ostajem bez kiseonika. Da li je ovo kraj?
,,Ako postoji ulaz u to mesto,mora da postoji i izlaz."Znam taj glas, kao i tu ruku koja me gura ka površini. To je majka.
,,Ti si Uzumaki šinobi. Oni ne umiru bez borbe." Ova ruka je jača, čvrta, očeva.
,,Ti si moj brat. Ne mogu i neću da zamislim ni jedan dan mog života bez tebe." Taj mali anđeo, Himawari.
,, Znam da možeš da me čuješ, bodljikavo prase. Da li si svestan koliko mi nedostaješ? Održavam obećanje. Brinem se o Konohi.
Kao nagradu želim da se vratiš. Teško je, znam, ali svi tvoji prijatelji su tu za tebe. Znam koliko si jak. Kawaki ti ne može ništa. Kako ćeš da me štitiš i oženiš, ako se ne vratiš?" Prava Sarada, ona koja me je zaista volela, čekala me i trudila se da bude jaka, poručivala mi je ovo. Osmoro ruku,četvoro osoba, koje su mi bile najbitnije u životu, izvukli su me iz vizije.
***
,,Ali, kako si uspeo da se oslobodiš moje vizije."- čudila se Sarada. Nasmejao sam se. ,,Ti nisi Sarada Učiha. Možda ličiš, ali nisi ni blizu kao ona. Prava Sarada nikada ne bi okrenula leđa selu, nikada ne bi pričala protiv hokagea, čak i da ga mrzi, jer ga izuzetno poštuje. Nikada ne bi odustala od svog sna da postane Hokage! Sarada nikada ne skida prsten i ogrlicu koju sam joj dao, čak i ako smo u svađi. Ipak, moram da ti se zahvalim. Zahvaljujući tvom mučenju, uspeo sam da se setim ko sam i gde pripadam. Ja nikada nisam pripadao tebi, Kawaki. Nisam rođen ovde. Rođen sam u selu skrivenom u Lišću. Sin sam najjačeg nindže u selu,heroja, Naruta Uzumakija i najbrižnije,nežnije,supersnažne majke u selu Hinate Hjuge. Stariji sam brat Himawari Uzmaki, malog anđela, osobe za koju zasigurno znam da me nikada neće izdati. Osobe kojoj sam dao obećanje da ću je štiti još kada smo bili mala deca.
Sarada Učiha koju ti glumiš je vedra, iskrena, pomalo tvrdoglava osoba, koja nikada ne odustane od onoga što zacrta." Pogledao sam u Kawakija.
,,Znaš, moj otac je imao naviku da mi drži lekcije. Neke su stvarno bile besmislene, ali, druge su bile jako bitne. Jedna od njih je:Ako ti je nešto drago, odbrani ga, zaštiti ga,sa obe ruke. Ja imam mnogo osoba koje moram da zaštitim. Ti me nećeš zaustaviti."
,,Previše pričaš." Prišao je i odvezao lance. ,,Ustaj."-proderao se. Desnu ruku držim ispod grudi, zbog slomljenog rebra.Noge su mi klecale.Pitao sam se odakle mi uopšte snaga da stojim.
,,Penjaćeš se do vrha zamka.Imaš dva minuta. Ne smeš da koristiš Occucuki brzinu...Oh, izvini, zaboravio sam. Preslab si za tako nešto." Čuo sam Saradin podrugljiv smeh. Počeo sam da se penjem stepenicama koje su odavale utisak kao da će se srušiti svakog časa. Što sam se više penjao, negativna energija je postajala jača. Na kraju me je slomila.Pao sam, ispružio sam se svom težinom na stepenice. Osetio sam da mi nečija ruka miluje kosu. Bila je čvrsta, jaka, baš kao ona što me je izvukla iz ledene vode iluzije. Čuo sam otkopčavanje cibzara. Neko je prebacio jaknu preko mojih golih ramena. Stresao sam se od iznenadnog naleta toplote.Ruka je nastavila da me miluje. Nakon nekog vremena, skupio sam snage da podignem glavu. ,,Tata." Morao sam tako da ga nazovem. Kada sam zvao očem to su bili ozbiljni razgovori: razgovori o mojim misijama, obavezama, pravilima... Kada sam ga zvao tata provodili smo vreme kao porodica: jeli ramen kod Ičirakua,šalili se, pričao mi je priče iz svoje prošlosti... Sada mi je bio potreban Naruto koji se ponašao kao tata.
,,Ne znam šta ti se dešava. Tvoja majka i sestra neće ništa da mi kažu. Osećam da si u bolu. Reci mi šta mogu da uradim da ti pomognem." ,,Ne možeš ništa. Sam sam odabrao ovo kako bi ti pomogao. Samo te molim, nemoj da me teraš da pričam o ovome dok ne budem spreman. ,,U redu." Pokušao sam da ustanem, kako bi nastavio, ali, otac mi je spustio glavu na kolena. ,,Treba ti odmor. Siguran si sa mnom." Stavio je ruku na moju kosu, kao što je radio kada sam bio dete. Osetio sam kao da je neko sklonio okove s moje duše. Suza mi se skotrljala niz obraz. Naruto mi ju je obrisao. Hteo sam da kažem da mi je žao, ali, on me je umirio: ,,ŠŠŠ...Odmori se.Treba će ti snage." Uprkos bolovima, san mi je pritiskao očne kapke.
***
Hladna voda me je probudila. ,,Vidim da je neko uspeo da odspava." Sarada je uzela kunai i ubola me u ranu. Zatim ga je grubo isčupala. ,,Moram da idem. Vidimo se večeras, zar ne?"-pitala je Kawakija. On se osmehnuo. Dok su se ljubili, spopala me je mučnina. Da li sve bitne osobe odu iz vašeg života? Kawaki i ja smo ponovo bili sami. ,,Ne želim da te mučim, ali je neophodno. Da bi se vrata spasa otvorila, odabrani moraju da teže istim ciljevima. Videćeš, ti i ja uopšte nismo toliko različiti. Čak smo zaljubljeni u istu devojku. Večeras spavam s njom. Reci mi, kakav je to osećaj."
***
Budim se, u znoju. Ovo nije bio san. Sve ovo mi se stvarno dogodilo tamo. Da li je Sarada zaista spavala sa Kawakijem. Ali, ono nije bila Sarada.Siguran sam u to...ili nisam. Šta ako ja uopšte ne znam ko je Sarada Učiha? Ali, znam je ceo život? Međutim,ljudi nisu uvek onakvi kakvi se predstavljaju. Počela je da me boli glava, pa sam odlučio da ne razmišljam o tome. Pogled mi je pao na sat. 10:08. Kasnim! Uzimam odeću sa stolice,oblačim se i odlazim do kupatila. Umivam se, da bi se razbudio. Podižem glavu i gledam svoj lik u ogledalu. Svoje oči. Nešto je bilo mračnije u njima.
,,Ti si kao ja.Možda čak i gori." Kawakijeve reči su mi odzvonile u ušima, kao... ,,kao zvuk one odvratne štoperice."- prostrui mi kroz glavu i obuze me čudna jeza. Morao sam da se fokusiram na nešto drugo. Koncentrisao sam se na zvukove u kuhinji.
,,Hokage, jesi siguran da želiš da čuješ njegovu priču do kraja." Darui je ispitivao oca.
,,Moram da znam šta se desilo. Prošao je kroz puno toga, sam. Patio je, ispred mog nosa, a ja to nisam video!"
,,Imaš vremena da to ispraviš. Prošla sam pored one sobe u kojoj ga je Kawaki mučio. Ne mogu ni da zamislim kroz šta je prošao tamo."
,,Pa, šta god da je, manje je bolno od crnog zamka. Cučikage, dok je bio kod tebe, nije ništa pričao o tome."Odmahnula je glavom.
,,Možda tvoja majka zna nešto više o tome,Garra." To je bio glas moje majke. On je odmahnuo glavom. ,,Kada ga je videla juče, iznenadila se da je još uvek živ. Koliko sam shvatio neka kletva je drži zarobljenu u toj oazi i ima pristum samo stvarima koja e dešavaju oko nje i na 300 metara udaljenosti.''
,,Oprosti što sam sumnjičav, ali šta se dešava sa ostalima?"-čuo se raikage.
,,Ostalima?"
,,Ne može sve da uradi sam, zar ne? Mora da ima nekog ko mu pomaže. Znaš da je spomenuo da su tvoja ćerka i troje njegovih prijatelja reinkarnacije legendarne četvirke. Šta je s njima?"
,,Vi ste baš radoznali, zar ne?"- pitao sam ulazeći u kuhinju.
,,Dobro jutro."- rekao je otac.
,,Dobro jutro. Izvinjavam se što sam se uspavao."
,,U redu je. Da li si opet loše sanjao?"-pitao je otac, zabrinuto.
,,Navikao sam se." Otišao sam do prozora, udahnuo svež vazduh. Obično mi je to pomagalo da razbistrim misli, ali je sada stvorilo težinu u želucu. Znao sam uzrok tome. Ponovo pričanje svega kao da sam pred sudom.
,,Boruto."-pozvao me je otac. Progutao sam pljuvačku. Imala je gorak ukus u ustima.
,,Znam, oče."- odgovorio sam.
,,Šta znaš?"
,,Znam da tražiš od mene da ti objasnim šta se sve dogodilo i razloge za ono što si sinoć čuo."
,,Hteo sam da te pitam: da li si dobro?"
,,Biću kad budem rekao ostatak priče." Prišao sam stolu i pogledao Kagee. ,,Stvari koje ću reći, ne bi smeo da kažem,ali ipak želiš da znaš sve, oče. Međutim, želim da te pitam. Da li misliš da mogu da im verujem?"
,,Zašto misliš da ne možeš?"
,,Zato što, iz principa, ne veruješ nikome, osim porodice."- odgovorio je Kankuro, umesto mene.
,,Ne ponašajte se kao da me znate!" Ne znam zašto, ali, bio sam nervozan.
,,Ne ponašam se,samo se sećam šta je moja majka rekla o tebi."
,,Mislio sam da smo zaslužili tvoje poverenje pre nego što ćemo doći do duha svetlosti."-pitao je Mizukage.
,,To je drugačije. Sad vas pitam da li ste sposobni da čuvate tajnu. Slušajte, samo sam oprezan. U ovo vreme, i zidovi imaju uši. Ako bi se bilo šta od ovoga pročulo negde, mogli bi da mi daju smrtnu kaznu na Mesecu.'' Morao sam da budem siguran da razumeju ozbiljnost situacije.
,,Imaš našu reč da ćemo ćutati.''- rekao je Mizukage.
,,Ako ti treba još nešto, reci, uradićemo.''
,,Imam samo jedno pitanje. Zašto ste izabrali da mi verujete?''
,,Zato što smo do sada, svo petoro, zahvaljujući tebi, mirno spavali, nemajući pojma šta se dešava. Sad želimo da se odužimo za to.''
,,Rođen sam 26 februara u bolnici sela sakrivenog u Lišću. Izgledao sam kao svako drugo obično dete, na prvi pogled, ali to izgleda nisam bio. Imao sam mnogo više Occucuki krvi u sebi, nego bilo koje drugo dete sa Meseca. Pored onogo što je Tonari ubacio u majku, a otac nije uspeo da izvadi, moja majka je Hjuga, a svaki Hjuga član ima potisnutu Occocuki krv u sebi. Što se tiče tebe,oče, ti jesi heroj četvrtog rata, ali si i mnogo više od toga.'' On me je ispitivački pogledao. Pogledao sam u njegovu desnu šaku. Od rata je bila u zavoima. Ne zbog povrede, već da bi prikrio nešto. ,,Možeš li da odvežeš zavoj?'' Ništa nije odgovorio, već se bacio na odvezivanje zavoja. Na sredini šake se nalazio krug,sunce.
,,To sunce ti je dato da bi zapečatio Kaguju i time stavio tačku na tadašnji rat. Ali, ono što ti niko nije rekao, jeste da si sa tim znakom i moćima Mudraca Šest Puteva kojom si tom prilikom raspolagao, zauvek zadržao Occucuki krv u sebi. Tako da kada su se ta tri faktora pomešala, nastao sam ja, sa svom tom moći unutar mene. Predpostavljam da je majka bila srećnik što je priživela porođaj. Na Mesecu je u to vreme bila grupa poznata kao Crni jahači. Njihov plan je bio da ubiju tu novorođenčad, kako bi onemogućili otvaranje vrata, za 1000 godina, koliko je dušama Aume i Enza potrebno da ,,pronađu'' novo telo da se ,,usele.'' Tonari me je spasao. Nakon što je jedna beba nestala, shvatili su da nema svrhe ubiti drugu, pa su je pustili da živi. Tonari je znao da to što je potvrđeno da sam odabrani, stavlja metu za neprijatelje za ceo moj život, zato je učinio sve da me zaštiti. Dao mi je ogrlicu, sa tehnikama zaštite.
Onaj dan, kada me je odveo na Mesec da me trenira, doveden sam sa pričom da će da trenira sestru i mene kako bi nas naučio da kontrolišemo da kontrološemo Tensegan i kako bi ja postao naslednik prestola Meseca, a Himawari moja desna ruka. Ovo drugo nije bilo tačno. Tonari je znao da ću se sukobiti sa Kawakijem jednog dana, znao je da će on probati da me natera da zamrzim oca, tako da je testirao moje poverenje u oca svaki dan, raznim razgovorima i pitanjima, poverenje u prijatelje, u selo, međutim, u jednoj stvari je pogrešio. Kada mi je deo test broj 3 na kome sam morao da biram između majke,oca i Sarade, uradio sam tačno ono što je od mene traženo, znajući da su to samo iluzije. Kada mi je Kawaki postavio sličan test,ali ovog puta sa pravim životima u igri,ne znam šta sam odabrao. Da sada moram da napravim takav izbor, bez razmišljanja bih odabrao sebe.''
,,Šta ako je baš to ono što te je izvuklo iz tog pakla?''- pitao je Garra.
,,Kako to mislite?''
,,Postoje mnoge stvari koje mogu da pojačaju bilo čiju moć. Bol, zabrinutost, bes, mržnja... Na tom mestu, imao si mnogo od svega toga i bez obzira što nisi imao ni gram snage, mogao si da izvučeš ogromnu, razornu moć iz svega toga.'' Nastala je tišina koja je potrajala dosta dugo.
,,To ima smisla.''- rekao sam na kraju.
,,Raikage... Čuo sam da se pitate ko mi pomaže. Pa, legendarna četvorka i Tonari.''
,,Gde je legendarna četvorka, sad?''
,,Pokušavam da sklonim Saradu od svega toga. Iako je deo te grupe, nema nikake moći kojima bi mogla da se bori, tako da se trudim da je udaljim od svega toga. Što se tiče Šikadaie, tu situacija postaje malo zapetljana.'' ,,U kom smislu zapetljana?'' Garra je zabrinut za svog sestrića.
,,Mina, cura čiji me je otac upucao, se udružila sa Kawakijem, kako bi razdvojila našu grupu. Kidnapovala je Himawari i time ucenila Šikadaiu.''
,,Himawari je bila kidnapovana?! Kako mi niko nije rekao?'' Disanje mu se ubrzalo. Uhvatio se za majcu, na mestu gde se nalazi srce.
,,Tata, tata, šta je bilo?'' Pao je preko stola, tresući se.
,,Naruto!'' Vrisnuli su Kagei i majka u glas.
Položio sam ga na kauč. ,,Dodajte te mi sirće.''- zatražio sam. Stavio sam mu pod nos. Počeo je da se budi.
,,Zašto?''- pitao me je, gledajući me iscrpljenim očima.
,,Molim Vas da izađete.'' Okrenuo sam se prema kageima. ,, I ti majko''dodao sam tonom koji nije dozvoljavao raspravu. Svi su poslušali, mada Hinati nije bilo drago zbog toga.
,,Zašto si me lagao?''
,,Bio si srećan. Nisam mogao to da uništim.''
,,Možda sam trebao da umrem tog dana.''
Razbesneo sam se. ,,Žrtvovao sam sve i svakog za tebe! Pokorio sam se najvećem neprijatelju zbog tebe!''
,,Izvini.''
,,Jesi ikad doživeo kolaps pre? upitao sam uz osmeh.
,,Jedanput.''
,,Vidi, nisam uradio ovo, da bi se osećao loše. Sam si hteo da znaš.''
,,Ono što si rekao sinoć, zašto si to hteo da uradiš?''
,,Da ti kažem, pa da se opet onesvestiš?''
,,Boruto, molim te''
Uzdahnuo sam, izašao sam iz sobe.Kada sam ponovo ušao nosio sam piće i čašu.
,,Video sam te da to juče radiš. Od kad piješ?''
,,Oče, nisam alkoholičar.''
,,Znam da nisi. Samo sam te juče prvi put video sa pićem u ruci. To je sve.''
,,Prvo piće sam popio sa 17 na nekoj žurci.''
,,Šta te je nateralo da uradiš to što si uradio?''- ponovio je pitatnje.
,,Da pijem? Pa, znaš sa tim brojem godina počneš...''
,,Ne pričam o tome. Pričam o onome sinoć.'' Fokusirao me je onim plavim očima i za trenutak sam imao osećaj da je to onaj Naruto iz mojih noćnih mora. Odbacio sam tu misao, pre nego što je stigla do kraja da me uznemiri.
,,Kada sam video da sam izašao iz Crnog zamka, mislio sam da će sve prestati kad dođem kući, ali nije. Pogoršalo se. Imao sam halucinacije, panične napade, loše smove, koji me bude u gluvo doba, i nakon toga, ne mogu da spavam. Nakon dva dana, halucinirao sam Kawakija kako mi govori da sam veći monstrum nego ti. Tu noć, kada sam ubo sestru u vrat, nisam mogao da se suočim s tim. Došao sam do mosta i video sam te. Rekao si da brukam našu porodicu... Znaš da sam mislio da si me ostavio.''
,,Ne znam, šta ti se desilo u Crnom zamku...''
,,Ne pričam o tome. Pre 6 godina, kada me je Tonari odveo na Mesec. Mislio sam da si mu ti rekao da to uradi. Mislio sam da me nisi želeo nakon čunin ispita. Mislio sam da si mi okrenuo leđa.''
,,Tonari je pretio da će uništiti Konohu, ako pokušam da te odvedem kući.''
,,Tonari nikad ne bi mogao to da uradi.''
,,A zato je pre devetnaest godina hteo da uništi Zemlju.''
,,Kako si ikada mogao da pomisliš da bi te ostavio?''
,,Ja sam Occucuki, a time sam postao sve ono protiv čega se boriš. Ne mogu da podnesem da te razočaram.''
,,Nisi me razočarao. Ti si sve što sam ikada želeo da budeš.''
,,Ja sam kriv što je sestra tu gde je sada. Majka nije saznala da sam pokušao samoubistvo, ali, saznala je neke druge stvari...''
Ispričao sam mu kako sam završio u bolnici ,,Lost mind''.
,,Da nije bilo toga, da nisam bio zatvoren tamo, mogao sam da sprečim da Šikadai upadne u zamku i sestra zajedno s njim.''
,,To je Kawakijevo maslo. Nisi ti kriv!''
,,Oče, ne smeš još da ustaješ.'' Uputio mi je osmeh i izašao iz sobe. Ostao sam u sobi, imajući osećaj da će se vratiti.Nakon dva minuta, vratio se i rekao da sednem na krevet, pored njega.
,,Zatvori oči i ispruži ruku.'' Poslušao sam. Osetio sam težinu na dlanu. Otvorio sam oči. Sat. Džepni sat koji je pripadao osnivaču Uzumaki klana. Prenosio se s kolena na koleno, ali tek nakon ženidbe.
,,Ali, oče, ja se ne ženim.''
,,Znam sine, ali kad se budeš ženio, ja neću biti u mogućnosti da ti ga dam. Moji roditelji nisu imali tu priliku, tako je moja majka, sve stvari koje je želela da mi da, ostavila gospodaru trećem, pa mi ih je Konohomaru posle dao. Ja ne želim to. Želim da ti ga dam i želim da znaš još nešto. Imam predosećaj da ću umreti u ovom ratu i zato moraš da mi obećaš nešto. Ako me Kawaki ubije, nemoj da nastaviš da se boriš da bi me osvetio. Bori se da bi zaštitio one koje voliš. Pomozi u obnovi sela nakon rata. Uradi sve što misliš da treba, a ja ću nastaviti da gledam na tebe sa neba. Tada neću imati ništa da me odvlači od te dužnosti.''
,,Šta je sa tvojom pozicijom Hokagea?''
,,Uvek mogu da proglase drugog. Hokagei su ionako jedni u ogromnom nizu. Mi nismo bitni. Bitni su seljani. Mislim da sada razumeš zašto sam toliko vremena provodio sa seljanima. Znao sam da će doći dan kada će oni biti moja snaga.''
,,Nijedan hokage neće biti kao ti, oče.'' Ovaj razgovor uvukao me je u more osećanje. Sreće, tuge, ljutnje. Borio sam se da im se ne prepustim. Moram da ostanem jak, kako bi dokazao ocu da sam vredan imena koje mi je preneto u nasleđe.
,,Sarada bi mogla biti dobra zamena.'' Hteo sam da odgovorim, ali se začulo zvono na vratima.
***
Himawari POV
Nakon treninga se osećam umorno, ali znam da nemam vremena za gubljenje. Na brzinu sam se istuširala u Oročimarovoj jazbini i krenula. Kuća u kojoj su Mina i Šikadai živeli, nalazila se u šumi koja je graničila Konohu sa selom Peska. Kuća je više ličila na vilu. Imala je 4 sprata, bila je bela. Popela sam se uz stepenice. Pre nego što sam stigla da pritisnem zvono, braon vrata su se otvorila. Na njima je stajao Šikadai, besno me gledajući, očima koje su,od kad ga je Mina kontrolisala bile mutne. ,,Gde si ti do sad?''- pitao je grubo. Otvorila sam usta da nešto kažem, ali, reči nisu izlazile. Ovaj novi Šikadai mi je ulivao strah, čak iako sam samo stajala pred njim. ,,Kako i ne bi.''- pomislila sam, ,,kada mi je silovao i ispio mi skoro svu čakru koju sam imala, a onda me gurnuo.'' ,,Zašto kasniš?!''- ponovio je, ali ovoga puta mnogo glasnije. Ponovo sam pokušala nešto da kažem, ali, energija koja je izbijala iz njega stezala mi je grlo. ,,U redu je, mili. Ima razlog.'' Šikadai se pomerio i pustio me da uđem. Minin iritantan glas me je trgao i razbesneo. Od kad bilo ko zove Šikadaiu mili, ljubavi... On mrzi to. ,,Njegov um je sad pod Mininom kontrolom.''- morala sam da se podsetim. Kada sam ušla u dnevni boravak, pogled mi je pao na stočić, na koji me je Šikadai prošli put gurnuo. Jeza mi je prošla kičmom, a mesto gde sam udarila glavu prilikom pada me je zabolelo.
,,Gladan sam.''-čula sam Šikadaiu. Produžila sam do kuhinje. Brzo sam se snašla. Pronašla sam začine i počela da spremam meso. Postavila sam sto i iznela supu, pire i meso.
,,Šta je ovo?''- pitao je. ,,Supa, pire, meso.''- odgovorila sam. Osetila sam Šikadain šamar.Kosa zalepila za lice od siline udarca. Čula sam pomeranje stolice, i ženske ruke kako hvataju moje. Nisam mogla da se pomerim. Te ruke su me dovukle do druge sobe, pomogle mi da sednem na krevet i razmakle mi kosu s lica. ,,Baš si blesava.''- rekla je Mina i dala mi čašu vode. Popila sam je u jednom gutljaju i smirila drhtavost. ,,Nisi smela to da radiš.''- opominjala me je glasom svetice. Skočila sam s kreveta. ,,Ti si mu ovo uradila, kučko! Ti si me kidnapovala i uništila svaki momenat sreće iz mog života. Ti upravljaš Šikadainim umom.''
,,Otac ga je upozorio, nije slušao i sad snosi posledice, a i ti ćeš ako ne budeš skratila taj jezik. Što se tiče toga da sam uništila svaki momenat sreće tvog života... još uvek su svi tvoji ukućani živi, bezbedni i zdravi sa svime što požele. Mogu to vrlo lako da preokrenem. Šta kažeš na razvod tvojih roditelja?'' Zanemela sam. ,,Sada kada smo to rešili, moramo da porazgovaramo o određenim pravilima.''- nastavila je.
,,1.pravilo: Oslovljavaš Šikadaiu sa ,gospodine' a mene sa ,gospođice'
2. NIKADA ne pričaš sa Šikadaiom o stvarima iz prošlosti
3. Uvek nas pitaš šta bi smo jeli
4. Ukoliko te vodimo negde sa nama, u posetu, na večeru ili slično,ćutaćeš. Samo ćeš sedeti i ćutati.
5. Otac će dosta vremena provoditi ovde. Ne usuđuj se da mu se suprodstavljaš.Čim uđe u kuću, nakloni se i poljubi ogrtač.
6. Pošto ćeš živeti sa nama, moram da znam da ćeš onda kada te budem pustila da ideš roditeljima, držati usta zatvorena o određenim stvarima. Šta se dešava među ova četiri zida, ostaje među ova četiri zida.
Jasno?'' Klimam glavom. ,,Imam pitanje.''- rekoh. Mina prevrnu očima. ,,Šta je u pitanju?'' ,,Pa, Tonari mi je dao misiju. To je razlog zašto sam danas kasnila. U svakom slučaju trebalo bi da sam na Mesecu svaki dan od 6 do 10.'' ,,Pozvaću Tonarija da bi proverila. Bolje ti je da ne lažeš.'' Ali, jesam. Lagala sam. Ta četiri sata su mi bila potrebna za moj trening sa Karin. Tonari će lagati za mene. Ili se bar nadam da hoće. Istina je da nemam pojma koliko Radijus može da bude zapravo opasan. U trenutku kada sam to pomislila, moji klikovi su počeli da se javljaju u glavi, neverovatnom brzinom. Radijus je prava opasnost. Koristi Mininu naivnost, kako bi mogao da ima mene i Šikadaiu na oku. Mina misli da je započela igru i da će pobediti. Ali, istina je da je igru započeo njen otac, ostavljajući rođenu ćerku u iluziji. Da li Mina razume da to što kontroliše Šikadain um, ne znači da je on voli. Nikoga ne možeš prisiliti na ljubav. Ona nikada nikoga nije istinski volela. Njen otac je manipulisao njome, govoreći joj da se ,,zaljubi'' u nekog momka, ali to nije ljubav. Radijus radi za Kawakija, da li zato što se boji njegove moći ili mu je nešto obećao? To još nisam mogla da dokučim, ali, na trenutak sam osetila sažaljenje prema Mini.
,,Smem li da odem do roditelja, da im kažem da ću spavati ovde?'' Ona me je pogledala u oči, kao da je želela da pročita šta imam nameru da uradim. ,,Ako budeš zucnula o ovome, saznaću to.''- zapretila mi je. ,,Ja sam nindža. Poštujem pravila.''- uverila sam je. ,,Vrlo dobro.''- rekla je. ,,Ali, nindža takođe prekrši pravilo, ako je pitanje života i smrti. Ovo je takva situacija.''- pomislila sam kad sam zatvorila vrata vile.
***
U Haširaminoj ulici, ispred roditeljske kuće. Udišem svež vazduh, koji mi pomaže da razbistrim misli. Odlučujem da bratu ništa ne kažem o klikovima. Bar ne večeras. Stavljam prste na zvono. Otac mi ih otvara. ,,Anđele, zašto si tako bleda.'' Moja odlučnost da budem jaka, slomila se kao da je od stakla. ,,Tatice.''- rasplakala sam se i uvukla mu se u zagrljaj. Milovao mi je kosu, što me je u toplini kuće vratilo u detinjstvo. ,,Šta se desilo, dušo?''- uplašeno je upitala majka. Odvela me je u kihinju gde su sedeli ostali kagei i brat. ,,Šta ti je Šikadai uradio?'' Boruto je besan, ali, ne na mene.
,,Šikadai...čekaj šta se dešava?''- pitao je kazekage. Nisam bila raspoložena da ponavljam priču, ali ako je brat smogao snage da ispriča svoju... Kagei bi stvarno trebalo da odu kućama. Omrzla sam kuću zbog njih.
,,Himawari, odakle u tebi ovolika mržnja?''-zapitala sam se. Izgleda da je ona negativna energija koja je izbijala iz Šikadaie prešla i na mene. Kako i ne bi? Pogledala sam na ožiljke koji su ostali od njegovog ugriza. Priču sam ispričala bez emocija, jer bi me bilo koja emocija, posle svega što se dogodilo danas, slomila.
,,I od sada, pa na dalje živeću sa Šikadaiom i Minom u toj vili.''- završila sam priču.
,,To je opasno!''- rekla je Cučikage.
,,Danas je sve opasno.''- uzvratila sam.
,,Zašto ga ne prijaviš?''- pitao je Raikage. Potvrda da su odrđeni Kagei izuzetno glupi.
,,Iz najmanje stotinu razloga! Šikadain otac je šef policije ovog sela, a čak i da nije ova policija mu ne bi mogla da ga uhapsi. To bi mogla da uradi samo policija sa Meseca. Mina i Radijus nikada neće završiti iza rešetaka, pošto su svi ljudi sa Meseca na njihovoj strani. Šikadai ne zaslužuje da ode u zatvor. Mina kontroliše njegov um. Još nisam pronašla način da ga spasim. Ne mogu da ga prijavim. U zatvor bi onda otišao Šikadai kojeg znam. Onaj koji nije kriv ni za šta.''
,,Sve je moja greška. Ostavio sam te ne zaštićenu. Stvarno sam najgori stariji brat ikada!'' Zagrlila sam ga. ,,Nisi. Spasio si oca. Nisi mogao da se boriš protiv dva neprijatelja u isto vreme.'' Dugo smo se držali u zagrljaju. ,,Pronaći ću način da ti pomognem, sestro. Obećao sam ti da ćemo ga vratiti nazad.'' Izvukla sam se iz zagrljaja. ,,Čuvaj Saradu.''- rekoh. U pogledu su mu se mešala zbunjenost i sumnja.
,,Radila sam neka istraživanja.''- objasnih. ,,Izabrani su imali mnogo više sličnosti, nego što se čini. Bili su zaljubljeni u istu curu. Nemoj da mu dozvoliš da rat traje beskonačno, zbog toga što ti je oteo devojku koju najviše voliš.''- namignula sam mu. Uzvratio je osmehom. Krenula sam prema vratima, ali mi je otac preprečio put. Tek tada sam primetila da je bled. ,,Ne ideš nigde!'' Uzdahnula sam. Imala sam predosećaj da će doći do ovoga. ,,Oče, šta ako sam ja jedina koja može da mu pomogne da se seti ko je? Izabrala sam da ga volim, i ostajem uz taj izbor. Pored toga nije pametno izgubiti nekoga sa IQ 230, zar ne? Dovoljno sam odrasla da mogu sa se brinem o sebi, u redu.'' ,,Ako ti budem potreban, pozovi i doći ću.''- obećao je, puštajući mi ruku.
***
Sarada POV
Te plave oči, koje znam kao sopstvene, me gledaju dubokim pogledom, što znači da će igra uskoro početi. Igra koja je trajala od kako je otišao u Crni zamak Prilazi mi. Lagano mi ljubi usne, a zatim pravi okret, tako da mi sada stoji iza leđa. Ljubi mi kosu, kažiprstom mi miluje vrat. Poljubci se spuštaju na vrat, a ruke otkopčavaju moju majcu, i počinju da miluju dojke. Ti prsti. Te ruke. Ruke pravog nindža, a opet ne previše grube. Počinje da mi žustro masira grudi, a poljubci se spuštaju niz kičmu. Ježim se od miline. Pravila igre su jasna. Moram da ostanem nema i nepomična, ali za više od godinu dana koliko ova igra traje, nikada nisam izdržala do kraja. Ruke su se zaustavile na stomaku, kao da razmišljaju gde će. Samo da nastave da se kreću. Ruke su mi grejale stomak, kao da ga štite. Obuzela me je želja, da me Boruto celu zagli. Ruke su su se zavukle ispod šorca i gaćica. Ugnezdila se među prepona. Ispustila sam uzdah čežnje. Igra je izgubljena, opet. Otvaram oči i potrebno mi je nekoliko trenutaka da se saberem. Uzimam telefon, i zovem ga. Dobijam govornu poštu. Nisam imala pojma kakvu poruku bi poslala, pa sam pustila srce da je sastavi.
,,Hej. Pitala sam se da li si dobro. Nismo pričali od čunin ispita i... Nedostaješ mi. Ako si raspoložen da me vidiš, biću u Zmijinoj jazbini za pola sata. Volim te.'' Da li sam preterala sa ovim volim te? Zašto bi? Devojka sam mu. A šta ako on ne misli tako. Počela sam nervozno da vrtim prsten koji mi je dao. Ustala sam sa stepeništa i popela se u sobu. Očešljala sam se i krenula.
***
Već je tamo. Trčim mu u zagrljaj. Čvrste ruku mi obavijaju leđa. Nedostajao mi je taj osećaj zaštićenosti. Gledamo se, i dalje zagrljeni. Znam da on u mojim očima, vidi čežnju i sreću, ali u njegovim je bilo mnogo više emocija: bola, brige, neke čudne tame i još nečega, nečega što nisam mogla da pročitam. Primakla sam se da ga poljubim, ali, okrenuo je glavu. ,,Nemoj.''
,,Šta sam uradila?''- pitala sam zabrinuto.
,,Moramo da pričamo.''- odgovorio je. Ušli smo dublje u šumu i seli na jedan panj. Šuma je bila puna hrastovih drveća, ali nedaleko odavde, nalazilo se jedno posebno. Drvo po čijoj je kori ispisano B+S.
,,Da li si spavala sa Kawakijem?''- trgla sam se iz razmišljanja.
,,Molim?''- nisam očekivala da bude ovako direktan.
,,Znaš, crni zamak je užasno mesto. Pored toga što te ubija njegova negativna energija, jede ti mozak. Nesećaš se ničega. Ni ko si, ni šta si, ko su ti prijatelji, porodica. Pomisliš da si rođen u tom mraku i bolu i na kraju nemaš ništa na šta bi mogao da se osloniš da bi preživeo. Na kraju samo odustaneš. Ja sam preživeo, zahvaljujući:,Znam da možeš da me čuješ,bodljikavo prase.' Pogledala sam ga, iznenađeno. ,,Čuo si moju poruku? Mislila sam da pričam u prazno, ali sam nekako sebe tešila da sam uspela da dođem do tebe.''
,,Čuo sam je i dala mi je snagu da nastavim da se borim, jer sam znao da neko ipak brine za mene. Ali,Crni Zamak i Kawaki su to iskoristili. Video sam te. Hodala si zamkom, ljubila si se sa Kawakijem, mučila si me. Ta cura, ko god da je bila, tako je ličila na tebe. Rekla si da me mrziš i da želiš da me ubiješ. Ali, znao sam da to nisi ti. Nije znala kada nam je godišnjica... Ti znaš kad je, zar ne?'' Nasmejala sam se. ,,26.marta.'' Odahnuo je. ,,Nije nosila prsten i medaljon.''- dodao je gledajući mi vrat i ruku.
,,Boruto, nikada ništa ne bi uradila da te povredim. Molim te, znaj to.''
Pogledala sam ga. Glava mu je bila pognutna, gledao je u ruke.
,,Da li si spavala sa Kawakijem?''- ponovio je pitanje. Uzdahnula sam i primetila da se Boruto trgao.
,,Jedanaest meseci nakon što si otišao, Kawaki je došao i ponudio mi dogovor. Ako spavam s njim, oslobodiće te.'' Zastala sam u pogledala mu lice. Izgledao je kao da će povratiti. Skupila sam hrabrost da nastavim. ,,Nisam to uradila. Znala sam da Kawaki nije osoba koja ispunjava obećanja i znala sam da ćeš se izvući. Rasmišljala sam, kako bi se osećao, da se vratiš i saznaš to. Nisam mogla da te opet izgubim.''
,,Hvala što si verovala u mene.''- izgovorio je sporo.
,,Ti si verovao u mene, u momentima kada niko nije. Mi smo zato tu, da verujemo i pomognemo jedno drugom da uspe.''
,,Sarada, oprosti mi.''- pogledao me je u oči. Zbunila sam se.
,,Šta da ti oprostim?''
,,Znam koliko si patila, bila depresivna... Nikada nisam hteo da te povredim, ali nisam imao izbora.
,,Uradio si ono što bi svako uradio da je na tvom mestu. Nismo mogli da ostavimo selo bez vođe, a on ti je otac. Znam te. Znam da ti je porodica prva.''
,,I to je u redu, čak iako to znači žrtvovati nas?''
,,Kako to misliš?''
,,Otac prolazi kroz teško vreme, Himawari je zaglavljena sa Šikadaiom, koji je pod Mininom kontrolom, uskoro ćemo biti u ratu. Toliko mi se toga događa u glavi... Treba mi malo vremena i prostora da to sve složim. Ne samo s tobom. S mojim ocem, sa Tonarijem... sa svima.''
,,To je u redu. Čekala sam 12 meseci, mogu još malo.'' Spremala sam se da krenem kući, ali sam se onda ponovo okrenula prema njemu. ,,Boruto, mogu li da te poljubim? Samo jedan poljubac. Da se pozdravim.'' Ustao je malo sagnuo glavu. Spojila sam naše usne. Jedan kratak poljubac, sasvim dovoljan da udovolji žeđ za njegovom ljubavlju.
***
Himawari POV
Presvukla sam se u spavaćicu koju sam ponela od kuće. Gledala sam se u ogledalo. Rana počinje da zarasta. Ušla sam u dnevnoj sobu. Iako je postojao krevet u toj prostoriji, moje mesto je bilo na dušeku koji se nalazio pored. Uvukla sam se ispod pokrivača i podigla spavaćicu. U dnu stomaka sam imala istetovirano slovo š. Stavila sam ruku preko njega.
***
(sećanje)
,,Himawari. Himawari.''-čula sam poznat šapat ispod prozora.
,,Hej. Šta radiš ovde tako kasno?''
,,Moram da ti polažem nešto.'' Bili smo u šumi čiji su vlasnici bili članovi klana Nara. Srne i košute bili su njeni čuvari. Jedna srna mi je obilazila oko noge.
,,Srne su simboli brižnosti i ljubavi.''-podsetila sa Himawari.
,,Ne bi trebalo da mi je dozvoljeno da uđem unutra.''
,,Ne, ali sam hteo nešto da ti obećam ovde. Znam da je to sve poprilično smor, ali, ti si spasila moj život o uradići sve što moram da te zaštitim.''
***
,,Putovanje u prošlost'' je prekinulo svetlo koje je dolazilo iz predsoblja. Šikadai je ušao u dnevnu i upalio lampu. ,,Zašto spavaš na podu?''- glas mu je i dalje zvučao grubo. ,,Gospodarica Mina je tako rekla.''- odgovorih tiho.
,,Pređi na krevet.''
,,Ali, gospodarica Mina...''
,,Gospodaricu Minu prepusti meni. Popni se na krevet.'' Stavila sam glavu na mnogo mekši jastuk. Osetila sam Šikadaiu da me pokriva.
,,Gospodaru.'' Pokazao mi je da ćutim. Pomilovao mi je kosu i izašao.
Da li je moguće da Minina moć slabi kada spava? Ako je to tačno možda ću uspeti da spasim Šikadaiu, ali treba mi vremena. Imam li ga dovoljno?