Odabranih pet (ReUploded NOT FINISHED)

Osveta

Boruto POV
Danas sam odlučio da poslušam Tonarija i uradim nešto jako rizično. Da budem ceo dan uz mog oca. To je jedini način na koji mogu da se odviknem. Već četiri sata je u kancelariji. Piše, šalje poruke, pečatira,odobrava. Da li on ikada ume da stane? Stvarno voli ovaj posao i unusi se ceo u njega. Pitam se šta bi mi rekao da zna da ga ,,špijuniram". Gledam u njegovo lice. Umoran je. Hteo sam da uđem unutra, da ga nekako zamenim
U jednom momentu se raskrivario na papir. Morao sam da uložim nadljudski napor  da ne posegnem za tim da uđem i posisam njegovu čakru. 
Uspeo sam. Uradio sam to. Odjurio sam da dojavim radosnu vest Tonariju.
,,Rekao sam ti da će ti trebati jako malo vremena.''
,,U pravu si kao i uvek.''
,,Ovo zaslužuje da se proslavi.''- rekao je i dodao mi porciju ramena.
,,Šta misliš, da li će se Zemlja i Mesec ikada ujediniti ponovo?''- pitao sam.
,,Ne znam. Voleo bih da bude tako.''
Naše ćaskanje prekinuo je zvuk mog mobilnog telefona.
Na ekranu je pisalo Hima.
,,Halo.''
,,Bato, molim te da brzo dođeš do bolnice.'' Ne pamtim da joj je glas ikada zvučao paničnije.
,,Šta je bilo?''
,,Šikadai je u nesvesti. Doktori kažu da su mu povrede ozbiljne i da može da umre.''
,,Šta mu se desilo?!'' Sada sam i ja bio uzrujan.
,,Objasniću ti sve, samo doći što pre možeš, molim te!''
,,U redu, za minut sam tamo!''
Iskoristio sam Occucuki brzinu da bi brže stigao do bolnice. Kada sam ušao unutra video sam da bolničarke imaju pune ruke posla. Bio sam srećan što sam se odvikao od toga da pijem krv, jer bi sada sigurno napravio totalnu pometnju.
U jednom uglu, sedeli su Šikadaini i moji roditelji, a u drugom Himawari.
,,Šta se dešava?''- upitao sam.
,,Nikome ne daju da ga vidi.Kažu da je suviše rizično.''
,,Ko ga je napao?''- upitao sam.
,,Da li se sećaš da si se nahranio sa jednom devojkom?''- upitala je.
,,Da, budući da to nije bilo tako davno.''
,,Izgleda da je njen otac vođa neke grupe. Oni su te špijunirali, ali dok su to radili pomešali su vas. Tebe i Šikadaiu. Umesto da napadnu tebe napali du njega.''
U tom trenutku se na vratima pojavila Sakura.
,,Šikamaru, Temari.'' Uzdahnula je onako kako ljudi uzdišu kada se boje da kažu nešto.
,,Žao mi je. Mislim da Šikadai neće dočekati jutro.'' Svi smo to čuli. Srce mi se spustilo u pete. Moj najbolji prijatelj će da umre zbog mene! Sesta mi to nikada neće oprostiti.
,,Ne! Mora da postoji rešenje!'' Sestrin vrisak prolomio se hodnikom bolnice.
Sakura joj je prišla. ,,Žao mi je.'' Himawari je istrčala iz bolnice.
Zašto svi tako lako dižu ruke?
,,Lako je tebi da kažeš da je gotovo! Vi, lekari samo dižete ruke od svih i govorite gotovo je! Kako bi se ti osećala da tamo gde sada leži Šikadai, leži neko koga ti voliš! Da li bi tada poverovala u to što pričaš?''
Otac mi je stavio ruku preko usta.
,,Dosta, Boruto.''
Sklonio sam je.
,,Ali,oče, to nije u redu! On nije uradio ništa pogrešno!''
,,Mi smo nindže. Svaki dan se borimo da ostanemo živi! On nije uspeo da se izbori!"
          ***
Vratio sam se kući, nervozan i uplakan. 
,,Večera"- čuo sam mamin glas. Još uvek sam gledao kroz prozor.
,,Mili, hajde! Uzmi pojedi nešto."
,,Nisam gladan."
Prišla mi je. 
,,Znam da ti je teško, ali moraš naći način da se izboriš sa tim."
,,Bio mi je kao brat. Nikada se neću pomiriti sa tim. Nikada!''                                ***
HImawari POV
Vratila sam se u bolnicu i pomoću moći hipnoze uspela da ubedim bolničarke da me puste u Šikadainu sobu. 
Bio je priključen na neke aparate. Srce mu je slabo kucalo. Sela sam na njegov krevet. 
,,Sećaš li si one noči na moru? Tada si mi dao obeležije tvoga klana, rekavši mi da sam ja jedina koja ga zaslužuje.  Nije prošao ni jedan dan, da nisam razmišljala o mojoj budućnosti s tobom. Neću dopustiti da to samo tako nestane."
Zabila sam svoje očnjake u kožu, tako da sam se raskrvarila. Pustila sam krv da mu kaplje u usta. Posle nekog vremena se probudio. Izašla sam iz sobe, a da on to nije ni prrimetio. Spasila sam ga, ali da li je to bila pravilna stvar? Da li će uspeti da podnese novi život? Život Occucukija!