Leptirica

»Želiš li biti moja djevojka?

Destiny P.O.V

Škiljeci sam otvorila oči.  Sunce je već padalo na jednu polovicu moje sobe, govoreći mi tom prilikom da je vrijeme da ustanem.

Nakon što jutros nisam imala snage da se spremim za školu te sam samim tim odlučila da danas sebi uzmem maleni predah, sklonila sam prekrivač sa sebe.

Rukom sam napipala prostor ispod jastuka,  uzimajući telefon.

Pogledala sam u zaslon.

22 propuštena poziva.  Usnice su mi se širom rastvorile.

Šta koji...?

Drake 7:50

Drake 8:00

Drake 8:05

Drake 8:20

Drake 8:30

Drake 8:32

Drake 8:40

....

I tako u nedogled.

Što je sa njim dovraga?

Sva sreća pa mi je zvono na telefonu bilo ugašeno inače bi me definitivno probudio.

Pritisnula sam tipku za zvanje njegovog broja. Nakon samo jednog zvona, začula sam njegov dah.

"Destiny", njegov hrapavi glas proparao je zvuk oko mene. Kvragu. Zar mora zvučati ovako prokleto posjedovački čak i preko telefona?

"Molim Drake? Zašto si...?"

"Zašto se jebote nisi javljala na telefon?" prekinuo me je, povisivajuci glas.

Stresla sam se. "Ja...spavala sam, nisam..."

"I toliko je bilo teško javiti se ili poslati prokletu poruku da nećeš dolaziti u školu?!"

Prasnula sam u smijeh, misleći da se šali. Sigurno se šali. Nemoguće da je ozbiljan. "Ponavljam ti da sam spavala i spavajući ti nikako nisam mogla poslati poruku da neću doći.  Uostalom, nisam znala ni da sam dužna da ti se pravdam gdje sam i šta sam."

"Nisi dužna, jel?" prosiktao je. "Znači tebi bi bilo jebeno uredu i jebeno svejedno da se ja danas odjednom, tek tako, nisam pojavio?"

Zastala sam, gutajući pljuvačku.  "Ja to nisam rekla Drake. Samo praviš bezveze toliku strku oko ovoga."

"Tebi je ovo sve samo neka bezazlena strka? Tebi je bezazlena strka nešto što se tiče nas dvoje, Destiny? Stvarno? Ma bravo, bravo! Jednostavno sam oduševljen!"

Nakasljala sam se i dalje se u sebi pitajući kakva je ovo sad strana Drakea koju upoznajem? "Zvono mi je bilo ugašeno, Drake. Sve je bilo u redu. Kako smo uostalom od moga spavanja i nejavljanja na telefon došli odjednom do ove priče? Što se sa tobom događa, Drake?"

Nekoliko je trenutaka ćutao. "Znaš šta?" glas mu je zvučao preneraženo.

"Šta?" tiho sam upitala.

"Ovo meni nije potrebno u životu", dahnuo je, a zatim je prekinuo.

Odvojila sam telefon od uha, tupo gledajući u zaslon ispred sebe. On mi je prekinuo? Meni prekinuo? Kvragu.

Što je ovo dovraga bilo?

Drake P.O.V

Dok sam čekao zeleno svjetlo na semaforu kako bih krenuo, u glavi sam i dalje vrtio svoj razgovor sa Destiny.