»Toliko ti malo značim, Destiny?

4.9K 554 137
                                    

Author's note

Iznenađenjeee. Ponovo usputni??😛






Drake P.O.V

Ponovo sam pritisnuo tipku za zvanje. 

Zvonilo je, zvonilo je, zvonilo je, ali njezinog glasa nije bilo.

Zašto se dovraga ne javlja?

Uzeo sam sat koji sam prije nekoliko trenutaka spustio na stolić pored kreveta te pogledao u njega. Tek je bilo pola 11.

Dogovorili smo se da ćemo se čuti prije spavanja, ali već sat vremena od nje ni traga ni glasa.

Otvorio sam prozor za poruke i vidio da je online.

Što se s tobom događa? Da li si dobro? Na brzinu sam otkucao poruku.

Čekao sam i čekao, ali nije odgovarala. Nije čak ni otvorila poruku.

Destiny, brineš me jebote. Zašto se ne javiš na telefon? Ponovo sam poslao.

Za nekoliko sekundi, pročitala je poruku. Odahnuo sam. Makar je živa. 
Protresao sam glavom zbog svojih mračnih misli.

Vidio sam kako je počela da piše poruku, a zatim je sve izbrisala, pa ponovo počela pisati.

Došla sam kući. Samo sam umorna. Idem spavati.

Usne su mi se raširile u nevjerici jer mi se činilo da me je ova djevojka upravo ispalila. Da, baš tako. Jer u njezinom opravdanju sada sam zbilja pronalazio sebe.

Ja sam se ovako ponašao kada sam se želio nekoga riješiti.

Zatvorio sam naš prozor za razgovor, a zatim ga ponovo otvorio.  Kvragu. Ne može me se neko tek tako riješiti!

Da li se nešto desilo? Pritisnuo sam tipku za slanje.

Šta bi se dovraga desilo?  Samo želim spavati. Pozdrav. Njezina poruka je bljesnula ispred mene.

Samo sekundu kasnije otišla je sa mreže.

A ja sam ostao, tupo gledajući u njezinu poslednju poruku. Da li je ona meni stvarno napisala Pozdrav?



....




Nakon što čitavu noć nisam uspio oka sklopiti, zvono budulice je za mene bilo osvježavajuće.

Sklonio sam pokrivač sa sebe te uzeo telefon u ruke. Kliknuo sam na Destinyno ime. Od sinoć nije nikako bila online. Jebote.

Frustrirano sam prošao prstima kroz kosu, ne znajući šta joj se odjednom desilo. Kada sam je otpratio do kuće sve je bilo idealno. Mi smo bilo idealni.

Šetali smo skupa. Zezali se. Smijali. Ljubili.

A onda mi ona napiše: Pozdrav.

Opsovao sam te krenuo u tuš kabinu.  Nadam se da će ta cura danas imati prokleto dobro opravdanje.




....










Čim sam zakoračio u hodnik škole,  pogled mi je odlutao do dobro poznatog ormarića. Međutim, nikoga pored njega nije bilo.

Osvrnuo sam se oko sebe, ne znajući gdje bi moja luda djevojka mogla biti.

Okrenuo sam se, udarajući u mršavu priliku ispred sebe. Tiho je uzlipnula.

Nešto slično neugodnosti me je prošlo.  "Alisha."

Njezine oči su zasijale. "Drake."

"Ovaj", počešao sam se po ramenu, "moram sada ići, pa..."

  LeptiricaDonde viven las historias. Descúbrelo ahora