I hate school/I love school

Part 17

ELA P.O.V.

Probudio me nježni poljubac na vrhu nosa. Polako sam otvorila oči i susrela se sa raščupanim Marinom.

Pustila sam ga jučer da ostane kod mene.

Htjela sam ga imati pored sebe; nakon svega onoga sa Ivanom.

"Dobro jutro." Rekao je onim svojim jutarnjim glasom.

"Jutro." Tiho sam uzvratila.

"Kako si spavala?" Upitao je.

"Super." Poslala sam mu jedan mali osmjeh.

"Naravno kada sam ja bio pored tebe." Zlobni smješak mu se odmah našao na usnicama.

"Ne laskaj si." Zakolutala sam očima prije nego što sam se podigla u sjedeći položaj.

"Govorim istinu." Naslonio se na svoje laktove dok je gledao prema meni. 

"Mhm." Podigla sam se na noge:"Hajde. Vrijeme je da se idemo spremati." Pogledala sam ga.

"Dođi još malo u krevet." Potapšao je na prazno mjesto pored sebe.

"Ne." Kratko sam mu odgovorila.

On je na to sam uzdahnuo i podignuo se; kao da je shvatio da me ni nagovaranje neće vratiti natrag pored njega, "Hoćemo ići zajedno u školu?" Pogledao je prema meni.

"Može." Klimnula sam glavom, "Čekati ću te ispred kuće."

"Može, vidimo se." Rekao je nakon čega je prišao mojem prozoru i prešao u svoju sobu. 

Ušla sam u kupaonu; obavila sam nuždu, operala ruke, umila se, operala zube i za kraj počešljala kosu. Zatim sam se vratila u sobu, otvorila ormar i uzela si plave široke traperice i majicu na kratke rukave koja je dosezala do malo iznad pupka. 

Presvukla sam se pa stavila torbu na leđa. Uzela sam ključeve i mobitel te se spustila do donjeg kata. Izašla iz kuće i zaključala vrata.

Stala sam ispred svoje kuće i pričekala Marina.

...

Prošlo je već deset minuta otkada sam ovdje.

Ja sam došla točno u četrdeset kao što smo se dogovorili. Čekala sam ga i čekala, ali on kao da je u zemlju propao.

Više mi se nije dalo čekati pa sam se samo okrenila i krenula prema školi.

On neka sam dođe.

Ubrzala sam korak i za manje od pet minuta se našla ispred škole. Na klupici me je već čekala Ema.

"Hej." Zagrlila sam je.

"Hej. Gdje je Marin?" Upitala sam ju na što sam ju čudno pogledala.

"Ne znam, valjda bi trebao sada doći." Odgovorila sam, "Zašto pitaš?"

"Mislila sam da doći ići zajedno zbog Ivanove poruke." Slegnula je ramenima.

"Aha." Krenule smo polako prema ulazu, "Pa trebali smo ići zajedno, ali se nije pojavio na vrijeme."

"Valjda će doći." Pogledala me na kratko.

Taman kada smo krenule ući u školu, netko me je zgrabio za zglob ruke i zaustavio. Ja i Ema smo se okrenule i ugledale Marina i Tina.

"Gdje ste vi krenule?" Upitao nas je Marin, ne otpuštajući stisak sa moje ruke.

"U školu." Rekal sam kao da je to već bilo očito.