I hate school/I love school

Part 35

☆Ela pov

Marin:"Mogu li te opet poljubiti?"

Ja:"M-Molim?" - šokirano ga upitam:"Ne. Ne Marine."

Marin:"Zašto?"

Ja:"Prvo govoriš da smo prijatelji i sada hoćeš još jedan poljubac. Ne. Ne može."

Marin:"Hajde. Znam da i ti to želiš."

Ja:"Zovi Laru. Ona to želi."

Marin:"Zašto stalno spominješ njeno ime. Dosadna si više sa time." - uzdahne

Ja:"Zato jer znam da je još uvijek voliš. I ono jučer kada si ju potjerao, napravio si to samo da ispadneš faca. Ti nisi ništa drugo nego glupi, obični žrnskaroš koji samo zna iskorištavati cure i igrati se sa njihovim osjećajima." - ljuto kažem i uđem natrag u sobu

Sjednem na krevet i stavim glavu u ruke. Teško uzdahnem i trepnem par puta pokušavajući otjerati nadolazeće suze.

Ema:"Ela? Što je bilo?" - sjedne pored mene

Ja:"Marin. Eto što je bilo."

Tin:"Što ti je ta budala sada napravila da ja sada malo popričam sa njime?"

Ja:"Ma slobodno ti pričaj sa njime. Baci ga i kroz prozor ako treba jer znam da to neće biti dovoljno da se raspameti."

Marin:"Čuo sam to."

Podignem glavu i ugledam Marina kako stoji pored Tina i tužno gleda u mene. Počne mi se približavati, pa čučne ispred mene i uzme moje dlanove u svoje.

Marin:"Ja nisam glupi i obični ženskaroš. Ja sam samo još jedna osoba koja traži pravu ljubav. Meni se nude sve cure. I te koje se nude, znam da ne žele ostati cijeli život u mome srcu. I onda si ti ovdje među svima njima. Odmah sam znao da si ti ona prava. I... Nisam imao pojma kako te zadobiti. Pa sam odlučio biti sa ostalim curama i pokušati te napraviti ljubomornom. I na neki način, uspio sam jer cijelo vrijeme spominješ Laru."

U tome trenutku, kada je on završio svoj govor došla mu je poruka. Izvadio je mobitel iz džepa i pogledao u ekran. Nisam htjela biti nepristojna, pa sam prebacila pogled sa njega na svoje ruke.

Ema:"Ti i Lara ste trebali ići na dejt?" - glasno upita Marina

Molim? On je sada tu meni izgovorio svoj govor, a trebao je ići na dejt sa Larom? Ja sam čak i malo povjerovala u taj njegov govor. Kako sam samo naivna!

Ja:"Zamolila bih te da otiđeš." - pogledam ga

Marin:"Gledaj... Lara laže. Mi nismo trebali ići na dejt danas."

Ja:"Ako ne danas onda kada? Sutra?"

Marin:"Mogu ti objas-"

Ja:"Izađi van iz moje kuće." - prekinem ga

Marin:"Ali-"

Ja:"Marine. Izađi." - podignem se sa kreveta

Pogleda me tužno, pa se okrene i otiđe iz moje sobe snažno zatvarajući vrata.

(...)

Budilica mi zvoni i polako otvaram oči. Umorno se dignem i uđem u kupaonu. Obavim jutarnju higijenu, presvućem se, stavim torbu na leđa i siđem do kuhinje.

Ja:"Dobro jutro." - pozdravim mamu i Emu

Ema:"Dobro jutro pospanko."

Ja:"Kada si se ti digla?"

Ema:"Prije desetak minuta."

Ja:"Aha, okej. Onda idemo?"

Ema:"Samo da uzmem torbu."

Prijeđe u dnevni boravak i uzme torbu. Skupa pozdravimo moju mamu i izađemo van.

Ema:"Onda... Što ćemo danas?"

Ja:"Na što misliš pod to?"

Ema:"Mislila sam na neki plan u vezi Marina?"

Ja:"Ne. Nemam plan, niti ću ga raditi."

Ema:"Okej."

Nastavile smo hodati prema školu u tišini. Ubrzo se nađemo ispred, pa uđemo i krenemo prema učionici.

Ja:"Nisam vidjela Lar-"

Lara:"Ela!" - glasno kaže prekidajući me

Ja:"Hej Lara."

Lara:"Zbog tebe me je Marin odjebao. Zbog tebe!"

Ja:"Možeš li se prestati derati? Dobro te čujem. Ispred tebe sam. I ovo u vezu Marina? Briga me jer smo ja i on samo prijatelji." - zaobiđem je i nastavim hodati

Uđemo u učionicu i zateknemo našu razrednicu i Marina kako pričaju.

Ja:"Dobar dan. Smijemo li ući?"

Profesorica:"Da da, naravno."

Odvratna je. Mrzim ju. Tako se ulizuje Marinu što meni tako diže živce i nemam pojma zašto jer smo mi ipak samo prijatelji.

Skupa sa Emom sjednem u zadnju klupu. Ne dugo nakon toga, do nas dolazi Marin.

Marin:"Možeš li doći samnom ispred učionice? Na minutu?"

Ja:"Zašto bih?"

Marin:"Ne prgavi se. Hitno je."

Ja:"Dobro." - uzdahnem

Marin me nježno uhvati za ruku i izvede van iz učionice.

Ja:"Onda?" - prekrižim ruke

Marin:"Možeš li mi pomoći oko matematike? Jer ako ne dobim ovaj zadnji ispit pozitivno, padam polugodište."

Ja:"A zašto bih ti ja trebala pomoći?"

Marin:"Molim te. Oprosti za sve one glupe stvari koje sam ti napravio. Stvarno mi je žao."

Ja:"Što dobim za to?"

Marin:"Ne znam. Što god hoćeš."

Ja:"Hmm... Da me pustiš na miru? Zauvijek?"

Marin:"Ne. To ne može. Biraj dalje."

Ja:"Okej... Onda može jedna čokolada od riže? Velika?"

Marin:"To može."

Ja:"Kada si slodoban?"

Marin:"Danas poslije škole."

Ja:"Okej."

Marin:"Hvala ti puno."

Ja:"Ma ništa." - uzdahnem i požalim što sam uopće pristala
_______________________________
I evo nastavka. Žao mi je što je ovako kratak, ali nemam baš puno vremena za pisanje, pa ću se sutra potruditi da bude duži. Uživajte.

Vote, com?