☆Ela pov
(2 dana kasnije, Srijeda)
Sjedim i slušam profesoricu hrvatskoga jezika kako priča gluposti vezane za padeže. Mislim, to smo mi svi učili u petom razredu osnovne. Zašto moramo opet? Ne kužim ovaj prvi razred. U njemu učimo sve što smo učili od petog do osmog razreda, samo malo opširnije.
Profa:"Ela." - prozove me
Ja:"Molim?"
Profa:"Odgovori na pitanje."
Ja:"Koje? Niste mi ga postavili?"
Profa:"Jesam, ali nisi slušala. Da si pratila nastavu, možda bi mi sada mogla odgovoriti na pitanje. Sama znaš da za nerad na satu postoji ocijena."
Ja:"Jedinicu?"
Profa:"Tako je."
Ja:"Dobro, upišite mi je."
Profa:"Hoćeš da ti je upišem ili se ideš van ohladiti do kraja sata?"
Ja:"Uf... Dobro da ste me spasili ove dosade. Idem ja van." - spremim pribor u torbu i stavim ju na leđa, pa izađem iz učionice
Bolje biti vani nego dobiti jedinicu. Ali, mislim, da sam ju i dobila ne bi mi ništa spustila prosjek. To bi mi bila prva jedinica iz hrvatskog u ovome polugodištu.
Sjednem na klupicu, pa do kraja sata odlučim provesti vrijeme na mobitelu.
(...)
Ema:"Ela Ela Ela." - kaže dok izlazi iz učionice smijući se
Ja:"Što?" - dignem se sa klupice
Ema:"Budi sretna što ti nije upisala jedinicu."
Ja:"I da mi ju je upisala ne bi me bilo briga, vjeruj mi."
Ema:"Vjerujem ti ne brini."
Ja:"Koji sat sada imamo?"
Ema:"Tjelesni."
Uputimo se prema dvorani.
Uđemo u žensku svlačionicu i sjednemo na klupicu pored samoga zida. Skužim da me sve cure čudno gledaju.
Ja:"Da?"
Paola:"Čule smo da si spavala sa Ivanom."
Ja:"Otkud vam to?"
Paola:"Tako je on svima rekao."
Ja:"Koliko znam, ja nisam spavala sa Ivanom."
- na to su samo klimnule glavama i krenule se presvlačitiNe namjeravam im reći za silovanje. Još da me ismijavaju zbog toga. Ne treba mi to u životu. Sada kada smo već spomenuli silovanje, moram još i maminreći za to. Poludit ću!
(...)
Izlazim iz škole skupa sa Marinom. Ema je otišla doma ranije jer joj je bilo slabo. A Tin? On se negdje izgubio. Nemam blage gdje je on nestao.
Marin:"Mogu li te nešto pitati?" - stane ispred mene čim izađemo iz školskog dvorišta
Ja:"Da."
Marin:"Dodi." - uhvati me za ruku i povuće malo dalje od škole
Ja:"Onda?"
Marin:"Znači ja bih te htio nešto pitati, ali malo mi je neugodno. I... Nisam neki romantičar. Pa... Ti se meni sviđaš. I... Lijepo mi je biti u tvome društvu. Pa sam te htio pitati... Dali želiš biti moja cura?"
Ja:"Stvarno?" - stavim ruke na usta
Marin:"Da."
Ja:"Ajme... Da naravno." - snažno ga zagrlim
Tako sam sretna. Ovo zaista nisam očekivala od njega. Stvarno ne mogu opisati koliko sa sretna zbog ovoga.
Odmah sam se odvojila od njega i prislonila svoje usne na njegove.
(...)
Ulazim u kuću i susrećem mamu u hodniku.
Ja:"Hej."
Mama:"Hej. Kako je bilo u školi?"
Ja:"A dobro. Ovaj... Moram ti nešto reći." - nervozno počne vrtiti prstima
Mama:"Reci."
Ja:"Znaš li onoga Marina koji je bio došao ovdje kada ste ti i tata išli na večeru sa vašim prijateljima iz Italije?"
Mama:"Da... Što s njim?"
Ja:"Pa on... Mi znaš... Zaljubili smo se."
Mama:"Molim? Ela... Imaš petnaest godina."
Ja:"A znam."
Mama:"Gledaj dušo. Ja se samo brinem za tebe. Ne želim da ti se išta dogodi, ali ne misliš li možda da je to malo prerano?"
Ja:"A znam da je prerano, ali nećemo ništa pokušati. Ono, onako... Znaš."
Mama:"I bolje vam je da ništa ne pokušavate!" - upozori me
Ja:"Onda?"
Mama:"Agh... Dobro. Ali teška srca. Bojim se."
Ja:"Ne moraš se bojati. Blizu njega sam potpuno sigurna."
Mama:"I bolje mu je da mi te čuva." - nasmije se vukući me u zagrljaj
Odlučim joj ne reći za silovanje. Znam, to nije nikako dobro i sve je to krivo, ali ipak to je prošlost i jednostavno se ne želim vraćati na to.
Popnem se do svoje sobe. Spustim torbu pored ulaznih vratiju i odmah izvadim mobitel iz džepa. Odlučim javiti Emi lijepu vijest.
Ema:"Ej."
Ja:"Ejj."
Ema:"Šta ima?"
Ja:"Pa... Ima nešto."
Ema:"Pričaj odmah."
Ja:"Pa znači... Marin me je pitao za vezu."
Ema:"Ajme! Dali si pristala?"
Ja:"Naravno bože."
Ema:"Znači sada ste službeno cura i dečko?"
Ja:"Tako je."
Ema:"Tako sam sretna zbog vas."
Ja:"I ja vjeruj mi."
Ema:"Moramo to nekako proslaviti. Što kažeš?"
Ja:"Da. Može."
Ema:"Dogovoriti ćemo se još oko toga."
Ja:"Može."
Ema:"Hajde sada. Idemo ja. Vidimo se sutra."
Ja:"Ćao." - poklopim
_____________________________
I evo nastavka. Danas ide još jedan. Sutra još dva i gotova priča. Htjela bih je završiti taman prije škole. Nadam se da Vam se svidio ovaj dio. Uživajte.Vote/com?
YOU ARE READING
I hate school/I love school
Teen FictionEla & Marin. Jedna sasvim tipična balkanska priča dvoje mladih. ___________________________ 15.9.2019. - #1st in fan fiction 24.3.2021. - #1st in hrvatska ___________________________