I hate school/I love school

Part 21

ELA P.O.V.

Probudilo me kucanje po prozoru. Prožmirila sam, podižući glavu kada sam ugledala Emu na rubu mojeg prozora. Brzo sam se podigla sa kreveta i otvorila prozor te ju pustila unutra.

"Otkuda ti na mojem prozoru?" Zbunjeno sam ju promatrala. Nije mogla kroz vrata ući kao svaki normalan čovjek.

"Nije mi se dalo ulaziti kroz ulazna vrata. Nisam ti htjela buditi obitelj." Sjela je na moj krevet, "Još si u pidžami?" Pogledala je u moju odjeću.

"Pa da.. Šta bih trebala drugo imati na sebi?" Gledala sam ju.

"Dobro, pospanko. Imam jednu vijest za tebe." Rekla je, podižući se sa kreveta.

"Koju sada?" Zakolutala sam očima, "Svaki dan neka nova vijest."

"Danas dobivamo novu razrednicu. Neki kažu da je jako likepa." Izustila je, " Plus, dobiti ćemo i novoga profesora iz Matematike."

"Zašto dobivamo novu razrednicu? Što fali ovoj sadašnjoj?" Polako sam krenula prema kupaoni.

"Dobila je otkaz." Ona je krenula za mnom.

"Zašto?" Okrenula sam se prema njoj.

"Izderala se na ravnatelja." Nasmijala se Ema.

"Aha... A zašto novi profesor iz Matematike?" Obavila sam nuždu dok je ona i dalje stajala na vratima kupaone.

"Ona naša prijašnja ide u penziju." Izgovorila je tužnim glasom.

"A šteta. Baš je bila dobra."

Nakon toga, Ema me je pustila da obavim jutarnju higijenu i presvućem se. Danas je vani bilo dosta toplo pa sam obukla široke crne hlače i crnu crop - top majicu na bratelice.

Uzela sam mobitel i torbu pa skupa sa Emom izašla iz sobe. Spustile smo se i izašle iz kuće.

...

"Što nam je prvi sat danas?" Upitala sam kada smo ušle u školu.

"Sat razrednika jer moramo upoznati novu razrednicu." Rekla je Ema.

Ušle smo u učionicu i sjele za zadnju klupu.
Ne dugo zatim, ušli su Tin, Marin i naša nova razrednica; koju čini mi se nisu ni skužili.

Profesorica je sjela na svoju stolicu, držeći osmjeh na svojemu licu. Gledala nas je neko vrijeme pa se ustala i stala pred nama.

"Dobar dan. Ja sam Tea Liršić i ja sam vaša nova razrednica. Nadam se da ćemo se lijepo slagati." Započela je, "Kao i kod svake druge profesorice, tako i kod mene postoje neka pravila. Prvo, nema pričanja dok ja pričam. Drugo, nema upadanja u riječ dok netko priča. Treće, nema ometanje pod satom. Četvrto, ako želite nešto reći, dignite ruku. Peto, nema odgovaranja u glas, jedan po jedan. Šesto, nema smijanja, ruganja, psovanja, podriga i tih gluposti pod mojim satom. To je sve." Govorila je sa smješkom dok smo je mi ostali blijedo gledati.

"Ova je neka stroga baba." Ema mi je šapnula na uho.

"Rospija." Uzvratila sam joj.

...

Ušle smo u učionicu, a tamo je već za stolom sjedio neki zgodan profesor. Dala bi mu najviše nekih dvadeset i jednu/dvije godine.

Sjeli smo te se profesor podignuo sa stolice i stao ispred nas.

"Dobar dan djeco, ja sam vaš novi profesor iz Matematike. Zovem se Luka Ilić i nadam se da ćemo se lijepo slagati." Rekao je onom muškim glasom dok sam ga ja gledala bez treptaja.

Nakon njegove rečenice, polako smo počeli sa upoznavanjem.

Danas je škola jako brzo završila. U tren oka smo bilo gotovi.

Krenula sam polako prema kući nakon što sam se pozdravila sa Emom.

"Čekaj! Idem s tobom." Viknuo je Marin za mnom.

"Zašto moraš ići samnom?" Zastala sam, čekajući ga.

"Zato, hajde." Nastavio je hodati prema naprijed.

"To znači da si zaboravio na ono od jučer?" Krenula sam hodati za njime.

"Recimo, da." Pogledao me, "Kako ti se sviđaju novi profesori?" Odmah je promjenio temu.

"Razrednica je čista rospjetina, a profesor iz Matematike je zabavan i smješan." Rekla sam, "I zgodan." Nadodala sam.

"Ja sam ljepši." Okrenuo se prema meni.

"Žao mi je, ali ne mogu usporediti njega i tebe." Nasmijala sam se, "On je.. Neopisiv."

"Neopisiv? Ela, molim te suzdrži se suvišnih komentara." Zakolutao je očima. Izgledao je kao da mu smeta to što sam rekla za profesora.

"Ne mogu." Slegnula sam ramenima kada se njegova ruka našla na mojoj podlaktici, zaustavljajući me.

"Neću te pustiti sve dok ne priznaš da sam ljepši." Zlobni smješak mu se našao na usnicama.

"Ozbiljno?" Uzdahnula sam, "Načekati ćeš se onda."

"U redu. Ja te ne puštam kući dok ne čujem tu rečenicu." Nije micao svoju ruku sa moje, dajući mi do znanja da je ozbiljan.
________________________