OKRUTNA MOĆ

7 minuta

Izlazila sam iz zagušljive kabine taksija koji se pre samo par momenata parkirao u ovom luksuznom delu grada. Napojnicom se zahvalivši vozaču na ćutanju, pustila sam da mi štikle glasno udaraju o pod najavljujući moj dolazak u jedan od najpoznatijih restorana grada koji je bio u vlasništvu jednog od najegoističnijih ljudi ovog grada. Slušajući kako negde u daljini jedan od mnogih satova otkucava ponoć, osmotrila sam momka u uniformi koji mi je sa uglađenim osmehom polako otvorio vrata.

"Koliko dugo se zadržavate gospođice?", blago podignuvši svoje obrve, nije razmatrao moj izgled već razlog mog dolaska dok je obavljao posao za koji je bio plaćen.

"Ne verujem da ću biti ovde duže od sat vremena, svakako, nisam došla autom", upućujem mu blagi osmeh, nestajući u toploti restorana koja mi je dražila kožu prekrivajući svaki njen otkriveni deo.

"Vaša rezervacija?", zaustavljajući me u predvorju, devojka za pultom je presekla moju nameru da se što pre domognem stola koji bi označio da će ovoj agoniji od sastanka brže doći kraj. 

"Verujem da je na moje ime", upućujem joj osmeh trudeći se da joj ne pokažem kako mi nerve već iznervirano golicaju silne procedure visokog društva, "Aurora James."

"Aurora James..", ponavlja moje ime dok pogledom leti niz imena srećnika koji su večeras potrošili nečiju mesečnu platu na nezaboravnu večeru u ovom restoranu, prelazi još jednom nakon čega sažaljivo podiže glavu, blago mi se osmehujući, "Žao mi je, niste na spisku."

Duboko uzdahnuvši, bes mi je maglio razum dok sam se trudila da odgonetnem namere prokletog Rusa koji je odlučio da zapali moju kancelariju postavljajući svoja pravila koja, očigledno, ni sam nije poštovao, "Nikolai Mayakovsky?"

Na pomen imena čoveka koji joj je svako jutro poželeo dobrim, i svaku noć lakom, devojka naspram mene se zamišljeno osmehnula brzo se vraćajući u stvarnost. Zadržala je osmeh ali je očima dodala boju osude, verovala je da zna devojke poput mene, one koje dopuštaju nežne dodire ispod stola da bi dočekale one grublje iza vrata zatvorene sobe. Verovala je da sam to ja i sve mi je to dočarala svojim lepim očima. 

"Hm, a mogla bih da probam..", nisam želela da odustanem zbog jednog besnog lica i rezervacije koja je bila na pogrešno ime, znam po šta sam došla i to ću i dobiti, "Aurora Mayakovsky", iznenađeno govorim, više za sebe dok gledam kako oči recepcionarke ponavlaju istu radnju od pre samo par trenutaka.

"Ovuda, gospođo Mayakovsky", gledam kako me kiseo osmeh vodi kroz restoran po kome lutam pogledom tražeći lice koje želim da nokautiram, ipak, dijamanti i zlato mi zaklanjaju pogled bacajući odsjaj koji je želeo da privuče poglede na one najbogatije goste, odmahujem glavom svesna da sam otišla mnogo dalje od slobodnih stolova, "Gospodin je zahtevao privatnu večeru te smo pripremili njegovu prostoriju."

Devojka koja me je neprijatno provela poput Dantea kroz ovaj luksuzni mi otvara skupocena vrata nakon čega odlazi nazad na svoje mesto na vratima restorana. Želela sam da me ostavi na miru a sada ne želim da ode, nisam bila sigurna da li je Nikolai uopšte unutra ali sam bila potpuno sigurna da ne želim da ostanem sama. Igrala sam po njegovim pravilima i našla sam se u zamci njegove šahovske table. Sada je došlo vreme da se tabla prevrne, svakako nisam volela šah.

"U red..", žaleći da uputim bilo kakvu reč zahvalnosti devojci koja me je ostavljala, okrenula sam se shvativši da je bila deleko od mojih usana te da sam pričala sama sa sobom. Zato sam skupila hrabrosti i zakoračila u tu tamu sačinjenu od jagoda i čokolade. Vrata iza mene se zatvaraju jednim tihim pokretom ostavljajući me samu, obasjanu prigušenim svetlom kristalnog lustera, osvrćem se oko sebe posmatrajući prostoriju dok sedam. Dižem čašu vina upijajući taj sladak ukus koji mi govori  da nije trebalo da dođem ovde. Sama sam ušla u klopku i sada sedim na sred nje čekajući zver koja će objaviti moju presudu. Palim telefon koji je do tada ležerno stajao na stolu nadajući se poruci svesna da on nema moj broj, ipak, pogled mi leti ka brojevima koji objavljuju njegovo kašnjenje. Sedam minuta. Ustala sam, puštajući telo da oseti olakšanje koje se spustilo na moju glavu.