OKRUTNA MOĆ

Čula

Čula sam zaustavljanje auta ispred kuće i osmehnula se znajući da su Nadia i moja majka doletele po Nikolaievom naređenju. Oblačila sam sako i bacila poslednji pogled u ogledalo i umesto zadovoljnog pogleda na svoje telo bacila sam izgubljen pogled na Nikolaievo pakleno lice. 

"Zaboravio si nešto?", namrštila sam se dok sam se okretala ka njemu. 

"Gde si pošla?", pogledom je prelazio niz moje telo u pantalonama i sakou dok je stezao šake u pesnice. 

"Nikolai, nešto se desilo?", više zabrinuta nego ljuta sam mu spustila ruke na obraz. 

"Gde si pošla?", zarežao je na mene. 

"Na posao", sklonila sam se ponovno dižući torbu. 

"Rekao sam ti da ne ideš", varnice su sevale iz njegovih očiju. 

"Ja sam rekla da ću otići", prekrstila sam ruke dok sam gledala njegovo besno lice. 

"Kakve si avanture imala u Vašingtonu?"

Misleći da nisam dobro čula sela sam na fotelju u ćošku. Ko je ovaj čovek ispred mene?

"Nikolai o čemu pričaš?"

"Ne pravi se luda", udario je rukom o ogledalo dok se krv razlivala po belom tepihu ostavljajući mrlje savršeno crvene boje. 

"Kunem se da ne znam o čemu pričaš", prestravljeno sam povukla svoje telo unazad dok sam gledala razjarene oči čoveka kojeg ne poznajem. 

"Je l dete njegovo Aurora?"

"Molim?", spustila sam ruku na svoj stomak koji su Nikolaieve reči udarile jače nego njegova pesnica ogledalo. 

"Da li je tvoje dete Filipovo?", bezobrazno je pogledao dok me je ranjavao rečima. 

"Nikolai kakve su ovo umišljotine?", bolno sam viknula dok sam mu besno prilazila, "Zašto bih ti podvalila dete?"

"Zato što sam treći najmoćniji čovek na svetu", podigao je svoju uobraženu bradu, "Filip mi je sve rekao. Ne moraš da lažeš."

Zaustavila sam se dok su mi ruke mrtvo pale. On ne veruje u mene, meni. Odbacuje naše dete zbog svog položaja u svetu. Ubija oboje.

"Bio si u pravu Nikolai", podigla sam svoje ponosno lice uništenog pogleda, "Dete je moje. Moje i ničije više."

Osetila sam bol u ramenu dok sam udarala o njegovo nemo prolazeći. Po navici koju sam razvila u ovoj kući, silazila sam niz stepenište dok su mi oči maglile vid. Bila sam slepa od ljubavi a sada sam slepa od bola, ne vidim kuda idem ali se probijam kroz ovaj težak vazduh koji me guši. 

"Aurora!", čula sam bolan krik iz sobe u kojoj sam bila do pre par sekundi, "Aurora molim te ne idi, ja.. Poludeo sam Aurora."

Osetila sam ruke oko svojih i njihov dodir me je pekao, uništavao je moju kožu i patnja je bila neizdrživa. Izvukla sam se od tih ognjenih okova nastavljajući da se probijam, nema i slepa. 

"Aurora!"

Vrisak je razneo poslednji deo moje duše dok mi je hladan vazduh sekao zvuke lomljenja i jauke koji su dolazili iz unutrašnjosti ove skupe vile. 

Ušla sam u skupi auto čija su mi se sedišta sada gadila. 

"Gde idemo gospođice?", vozač mi se osmehnuo. 

"U moj stari stan."

"Zgradu vas i gospodina Nikolaia?"

"U moj stan pre te hrpe stakla."

"Gospođice tamo je opasno", vozač se zabrinuto okrenuo ka meni. 

"Samo vozi."

Umesto odgovora dobila sam pejzaž koji je nestajao pred mojim očima dok sam tupo gledala kroz prozor. Moje posmatranje je omela zvonjava telefona na koji sam se javila poput duha. 

"Rora dobila sam poruku da te čuvam, dolazim", Genevieve se veselo nasmejala sa druge strane slušalice. 

"Gina..", jecaj koji mi se oteo je bio stravičan. 

"Aurora?", čula sam kako joj se glas iz slatkog menja u ubilački, "Šta je uradio?"

"Gina", sada sam već jecala dok sam slušala tišinu jedine osobe koju sam bila spremna da zagrlim, "Gina umirem."

-BELEŠKA PISCA- 

Do sada nisam ubacivala svoje misli u delove već svoju dušu. Uvek sam nalazila reči da opišem sreću i bol mojih junaka, Aurore i Nikolaia. Čudno mi je što sada ne mogu da nađem reči kojima bih opisala sreću koju sama osećam. Želim da vam se zahvalim na deset hiljada veličanstvenih pregleda i želim da se zahvalim ponaosob svima vama koji ste moju priču učinili uspešnom. 

Ovaj uspeh želim da posvetim Nini i Marini, vi ste osobe koje su me podržale pre nego što sam sama mogla da pronađem snagu za pisanje❤️

Festovcima i jaranima, veoma je bitno imati prave prijatelje i sam Bog zna koliko sam mu zahvalna na vama ❤️

I posebnu posvetu šaljem svima vama koji čitate, vi stvarate moju priču❤️

Hvala vam❤️❤️❤️