OKRUTNA MOĆ

Želela sam još

Gledala sam plavu kosu koja je golicala kožu mog stomaka dok se blago pomerala u ritmu disanja čoveka koji je ležao pored mene. Pokušala sam da ostanem mirna i sačuvam uspavani spokoj koji je sklopio oči na mom stomaku ali dete je želelo drugačije. Tiho sam se zakikotala kada je Nikolai skočio sa kreveta, osetio je. 

"Šta je to bilo?", njegovo zbunjeno lice je zračilo srećom. 

"Šutnuo te je", osmehnula sam se dok sam se podizala u sedeći položaj. 

"Šutnuo me je?", neverica u Nikolaievom glasu bila je i više nego smešna kada me je začuđeno pogledao, "Zašto me je šutnuo?"

"Nikolai to je beba, zauzeo si njegov prostor", smejala sam se dok sam se izvlačila iz brda čašava u kojima sam provela noć. 

"Već si ga razmazila", nisam morala da čujem korake iza sebe da bih znala da ide za mnom, "A treba mu još četiri meseca da se rodi." 

"Nikolai, znaš šta mi je upravo rekao?", naglo sam se okrenula ka njemu i to ga je zaustavilo u mestu. 

"Može da priča?" 

"Ako tata ne ućuti ostavićemo ga zauvek", moja imitacija dečijeg glasa je bila očajna ali je svakako bila efikasna. 

"Lažeš me", Nikolaieve oči su me fiksirale kada sam se zakikotala. 

"Naravno da te lažem." 

Sprečila sam njegov dodir zaključavajući vrata kupatila, pokušao je da se buni neprestano kucajući ali je brzo odustao i sudeći po koracima, moj sin i ja ćemo se najesti bez imalo truda. 

Pustila sam da vrela voda zamagli svaki kutak kupatila dok mi je svilena spavaćica klizila niz kožu. Moja ruka je posegla za lavandinim uljem kada mi je misli prekinula zvonjava telefona. 

"Halo?", čula sam Nikolaiev glas iz spavaće sobe, "Halo?" 

Iznerviranost njegovog glasa me je naterala da ustanem iz vrele kupke i obavijem nežni peškir oko sebe, nisam čula Nikov glas dok sam otključavala vrata ali sam ga videla na hodniku. Ostavljajući mokre tragove za sobom, nečujno sam mu prišla obavijajući ruke oko njegovog struka svesna da će morati da skine majicu koja je sada mokra. 

"Šta se desilo?", nadala sam se da mi je glas umirujući poput mirisa koji se širio iz kupatila. 

"Neko te zove sa skrivenog broja", Nikolaievo krupno telo se lako okrenulo u mom zagrljaju, "Pozove te i ćuti." 

"Nik, nećemo paničiti zbog sitnica koje mogu značiti bilo šta", blago sam mu se osmehnula kada su se moji obrazi našli u njegovim rukama. 

"Aurora, možda je to bio.." 

"To su bila deca koja su se uplašila kada su čula grub glas", prekinula sam Nikolaieva razmišljanja brzopletim odgovorom. 

Prekinula sam Nikolaieva razmišljanja i svoj strah. Šta ako je stvarno hio on? Zašto bi me zvao?

Misli koje su letele kroz moju glavu su mi ledile krv i samo sam se blago osmehnula pokušavajući da ih oteram. Ako zapravo budem morala da se sukobim sa čovekom koji je doneo probleme u Nikolaiev i moj život, moj sin i ljubav mog života biće na sigurnom. 

"Ne razmišljaj o tome", osetila sam vreo dah na svom vratu i nisam primetila trenutak u kom mi se Nikolai približio, "Ovde smo sigurni." 

"Ovde si siguran", šapnula sam mu dok su moje oči prodirale kroz njegov um. 

"Kako to misliš?", volela sam kako mu oči menjaju boju zbog moje blizine. 

"Želim te Nikolai Mayakovsky", osmehnula sam se dok je njegovo telo padalo na krevet pod mojim pritiskom, "I zato ćeš uvek biti siguran dok sam ja ovde."