OKRUTNA MOĆ

Kroz njihove oči

Vila Marie i Filipa, New York

Sedeo sam u mraku svoje kancelarije dok je svetlost New Yorka postajala nepodnošljiva. Mrzeo sam ovaj grad u kome nije postojao miran kutak i mir u tami. Mrzeo sam ljude New Yorka koji su trčali ulicama ne osvrćući se na prolaznike koji su postojali tužni, izgubljeni, nezadovoljni. 

Mrzeo sam ovaj grad jer sam u njegovom lavirintu izgubio nju. 

Ali pronašao sam put nazad. 

Čuo sam ulazna vrata i odjek salonki kroz vilu dok su umereno udarale po mermernim stepenicama. Znao sam da je ova žena oduvek bila kurva ali sam znao i da će uraditi sve za novac. Mržnja prema Aurori je bila ona koja joj je zapalila srce do te mere da pristane na sve što nudim. 

"Još jutros mu je stigla pozivnica", osvetnički sjaj u Mariinim očima se zaustavio na meni dok je skidala krzno, "Za pola sata su mu u kancelariji bila sva braća i tri prijatelja." 

"Znači, ostavili smo utisak?", prva dobra vest danas mi je donela osmeh na lice dok sam sipao viski u dve čaše. 

"Uništili smo ih", njeno dobro raspoloženje je bilo zarazno kada se spustila na stolicu preko puta moje fotelje. 

"A ona?", osetio sam hladan viski na mojim usnama i još hladniji pogled na sebi. 

"Onda se odvezao kod one kurve", odjednom je bez ikakve prefinjenosti slila sav viski niz grlo, "Ne znam šta se dalje dogodilo jer im je kuća zaštićenija od jebenog Vatikana."

"Dalje ću se dogoditi ja mila", moj kompliment joj je raširio oči dok je strah igrao u njima. 

Maria nije potpuno verovala u moj plan ali sam je mnogo puta uverio da sam spreman na sve. 

"Ono derište nije prestajalo da vrišti", mučno sam se sećao vriske sa sprata dok sam gledao ženu kroz dim, "Dao sam mu tabletu za spavanje." 

"Dete je bilo tvoj plan", Maria je podigla obrve kada je ustala i zaobišla sto, "Ne pokušavaj da ga nakačiš meni."

Gledao sam njene tamne uvojke i osmehnuo se, u njenim očima sam video da je moj gest shvatila kao nežnost ne znajući pravi izvor moje radosti. Deo plana za koji moja buduća žena nije znala bio je taj da će njene ruke biti pune krvi Nikolaia Mayakovskog kada je policija bude odvodila. Usput će, jadna i luda prostitutka Maria da udavi svoje dete u silini svoje manije. Dete nikada nije bilo plan ali, velika obaveza zahteva velika rešenja. 

Osetio sam njen nežni dodir na sebi kada je ponovno pokušala da preuzme vlast zavlačeći ruku ispod mog kaiša. 

"Na kolena", moje reči su nežno zagolicale njen vrat kada sam joj izdao jednostavnu naredbu. 

Bio sam svestan da nije želela da se svako veče ponavlja i učinila me je najsrećnijim čovekom na svetu kada joj je strah ispunio oči. 

x Marijina prespektiva x

"Na kolena", njegovo kratko naređenje je prostrujalo mojim telom probudivši mi sve nerve za bol. Nisam zaboravila veče kada sam zadobila rane na telu jer nisam želela da ga poslušam i moje oči su preletele preko njegovih dok sam tražila nagoveštaj odustajanja u njima. 

Smrzavala sam se napolju dok sam pokušavala da zaboravim vrisku jebenog deteta i sada moram da klečim i primam ga kao da je vladar sveta.

U trenutku kada su moja kolena dotakla skupoceni tepih moje ruke su se spustile na njegov kaiš i nikada nisam osećala veću mržnju prema nekome. Osmehnula sam mu se na zvuk kopče kaiša koji je pokrenuo moja razmišljanja, nije ni svestan šta ću mu uraditi. 

Gledaće kako ubijam njegovu jedinu opsesiju sa sve njenim novorođenim detetom a onda ću ja gledati kako ga osuđuju na doživotnu robiju za bol koji nije učinio. Poslaću ovog čoveka u ludilo. 

"Tvoje nije da razgledaš, Maria", glas iznad moje glave je bio grub i na njegovu opomenu su se moje ruke ubrzale. 

Svukla sam stege koje su visile na njegovom struku i pustila sam ga da na sekund bude ispred mog lica, bolno spreman. Trenutak je prošao i sve što je Filip mogao da oseti bila je moja pobeda dok se izvijao pod dodirom mog jezika. 

Trenutak u kojem sam ovladala njegovim bićem bio je trenutak kada sam osetila bol. Filip je preuzeo kontrolu kada mi je nasiljem davao više nego što mogu da primim dok me je primoravao da uzmem sve. Pobednički se osmehnuo kada je video suze koje su se pomešale sa njegovim ukusom. Zadovoljavao se ljudskim bolom a onda me je ostavio. Moje izmučeno telo je palo na pod dok sam pokušavala da ugušim suze nadlanicom brišući usne. 

"Gotovi smo za danas, napolje", zahvalila sam bogu na tim rečima kada sam istrčala iz njegove kancelarije i ušla u svoju sobu. Pogledala sam svoje telo čije su modrice hranile osvetničku želju i u trenutku kada sam bila ponosna na sebe vilom se razlegao plač. 

"Jebeno se utišaj", vrisnula sam na krevetac dok sam uz dušek pritiskala zavežlaj u njemu, "Ućuti." 

Moj vrisak je bio poslednje što se čulo u toj groznoj noći, nakon njega, nisam mogla da čujem ni udisaje deteta.

Kako vam se čini roman sada kada se privodi kraju?