OKRUTNA MOĆ

Ljubavni poljupci bez ljubavi

Shvativši da nema bega od situacije u kojoj sam se našla, trudim se da ostanem smirena izbegavajući čak i treptanje koje bi moglo da zagolica butinu na kojoj se nalazila moja glava. Svesna sam da postoji razumno rešenje i potpuno opravdan razlog zbog kojeg sam upletena u ovaj čvor tela ali izbegavam da sagledam bilo kakav vid rešenja ili emocija koji bi mi olakšao savest i pao na srce poput kamena. Moje misli poput uragana raznosi njegova ruka lenjo prolazeći kroz moju kosu dok dopušta svojim mišićima da se opuste kao da on poseduje stan u kojem tako pohlepno leži.

Izgubivši svo vreme koje sam bacila na taktiku koja je propala zajedno sa mojom voljom da ustajem, jednostavno se okrećem ka njemu birajući napad kao najbolju odbranu, "Zašto si ostao, Nikolai?"

"Nisam spreman da vodim ratove pre nego što vidim bar zrak sunca", ležerno se osmehuje svestan uticaja koji samo njegov pogled ima na moju kožu, svestan da ispod te hladne maske gorim, "Zato ću ti samo poželeti dobro jutro pre nego što počneš da ujedaš."

"Želim da odeš odavde", izgubivši i ono malo strpljenja koje sam skupljala pincetom, shvatila sam da imam pravo da budem gruba prema njegovom razumu jer je on grub prema mojim osećajima, igra se sa mnom i zato sam ja odlučila da napišem pravila, "Svakako nisam želela ni da dođeš, pre svega."

"Znaš, stvarno bih ustao i ispario iz ovog stana", klima glavom dok gleda okolo nemo odobravajući igru i cepajući pravila koja su mu dostavljena, "Ali su mi noge sputane od pomeranja, znaš?"

Zabavljen zakasnelom reakcijom prouzrokovanom mojom uspavanošću, osmehuje mi se spuštajući još jedan nežan dodir na moje obraze i čini da moje telo ludi, možda se koža ježi ali je ne kontrolišem, um ga odbija. Ne želeći da pristanem na prljavi ples kojem nisam znala korake, brzim pokretom sklanjam svoju glavu od topline njegovih butina dok ustajem sa kauča izgubljeno lutajući ka predmetu koji bi mi skrenuo misli - kao da sam u tuđoj kući a ne u stanu na čijem je vlasništvu stajalo moje ime. Uvidevši prednost koju mu je dala moja izgubljenost, bilo je kasno za ofanzivu kada mi je tihim korakom prišao blokirajući put za beg i ubrzavajući moj dah. Oprezno sklonivši izgubljeni pramen kose za lica, polako je govorio sa željom da svaka reč ostane duboko u mom sećanju znajući da neću zaboraviti.

"Aurora, ako ti to čini ovu igru zanimljivijom možeš da se opireš i da bežiš koliko god želiš", osmehujući se, spušta svoje nežne usne na moje rame posvećujući mu tek onoliko pažnje koliko je dovoljno da se zapali, "Ipak, budi svesna da na kraju dana ja uvek dobijem ono što želim."

Bila sam svesna da nežnost koju je sada pokazivao nije stvarna jer to nije on, to nije manir advokata koji ne gubi u parnicama na život i smrt - on nije znao za nežnost. Želela sam da se u potpunosti prepustim ali nisam mogla da pustim misli da odu, nisam mogla da se ne setim svih onih naslova i svih onih koje su osetile ovu iskru nežnosti pre nego što sam na red došla ja. Nisam želela da se sa povezom preko očiju upustim u igru kojoj nisam znala pravila jer ovo nikada ne bi mogla biti ljubav.

"Ostaviš sve devojke nakon što spavaš sa njima ili je procedura takva da treba možda i da potpišu neki pakt sa đavolom usput?", moje pitanje zaustavlja njegove poljupce dok mi vrelina daha na mojoj ključnoj kosti govori kako se nasmejao, odmahujući glavom, nisam dozvolila da me taj nevini osmeh zaslepi - želela sam svoj odgovor. 

"Gospođice James, prilično je mudro to što se informišete o avanturi u koju se upuštate", osmehuje mi se uz kožu golicajući moju maštu pre nego što osetim mnogo više od nežnog uzdaha, čvrste usne drže moju volju spremne da ostave trag, "Uglavnom ih ostavim, da."

"Onda me odvedi u prokleti krevet i gubi se odavde", nesvesna reči koje sam izgovorila vidim iznenađenje u njegovim očima koje se ogleda u mojim, polako podižući glavu, fiksira moj pogled oduzimajući mu pravo na beg. Skidajući mi masku tim plavim očima, ostavio mi je samo osećaj pulsiranja na koži koju nisam morala ni da pogledam da bih znala da je na njoj ostavio svoj trag. 

Ljubavne poljubce bez ljubavi.

"Ne želim", namršteno odmeravajući usne koje su ga skoro opsovale, spušta ruke na moje kukove nasmejavši se kada moj uvređeni ponos okrene glavu od njega, "Ne sada, znaš?"

"Šta onda hoćeš od mene, Nikolai?", izgubljena u signalima panike koji me preplavljaju, dopuštam sebi da prevrnem očima glumeći nezainteresovanost koju on opominje uništavajući je u korenu.

"Gospođice James", moje ime svileno prelazi preko njegovih usana dok smanjuje daljinu koja gotovo da nije ni postojala, "Želim da spavam sa tobom više nego išta trenutno", nežnim poljubcem u čelo ubija blizinu dok se za ceo korak odmiče od mog gorućeg tela, "Ali želim da i sama pristaneš na to."

"Imaš lajav jezik", osmehujem se dok polako uzimam njegovu ruku željna blizine koju mi je oduzeo.

"Ti imaš predugačak jezik", odmahujući glavom pristaje na moj kompromis vraćajući se sa mesta koje je pre samo par trenutaka napustio, "Koji će da spase celu moju firmu."

"Taj jezik može još svašta nešto", više se ni ne trudim da obuzdam zadovoljstvo dok me njegove ruke privližavaju sebi pokrivajući svaki deo mog tela, svesna sam da ga izazivam ali sam takođe svesna i da ga želim, jednako kolko on želi mene.

"Ućuti ako ne želiš da pređem granicu", odmahuje glavom ovaj put se ne opirući mojim bednim pokušajima d aga zadržim tu bar još par minuta. Prepušta se mojim mislima dok me ljubi, ovaj put stvarno.

Sreća iz njegovih očiju osvaja mnogo više od mojih usana dok preti da poplavi celu prostoriju u kojoj sam prihvatila njegovo telo kao jedini spas, prostoriju u kojoj sam se prepustila njegovim usnama i svojim mislima svesna da su oba jednako otrovna za istinu koja je pretila da bude otkrivena među nama.

Prodala sam sebe za šaku lažne ljubavi i zapravo me nije briga.