OKRUTNA MOĆ

Prokletstvo

"Gospođica James?", doktor je prekinuo mučnu tišinu dolazeći do mene. 

"Ja sam", naglo sam ustala i pošla ka njemu kada je moju nameru presekao bol u ramenu. 

"Žao nam je", mogla sam videti sažaljenje u njegovim očima, "Učinili smo sve što smo mogli."

A onda sam osetila plastičnu stolicu na koju sam pala, izgubljeno sam gledala oko sebe dok su boje postajale nestvarne i svet gubio smisao. Čula sam bolni vapaj Nikolaieve majke i brze korake dok su me nečije ruke uhvatile za ramena. 

"Moj brat je.. nije više sa nama?", tuga u Lavovom glasu je izvukla jecaj iz mojih grudi. 

"Ko je Vaš brat?", podižem glavu na ovo pitanje i gledam zbunjeno lice doktora. 

"Molim?", Lav podiže obrve u neverici. 

"Gospođicin deda je preminuo", doktor pokazuje na mene i moje lice je jednako zbunjeno kao i lice Nikolaieve porodice. Podižem glavu da vidim lice osobe koja mi steže ramena u znam podrške i zbunjeno gledam Petra. 

"Ja nemam dedu", okrećem se doktoru i u očima mu vidim beskrajno strpljenje. 

"Ovaj, da..", gleda me kao da sam luda, "Upravo je preminuo."

"Moj deda je ubijen 1967. u atentatu u Saint Petersburgu."

Ono beskrajno strpljenje se sada gubi i već vidim kako se doktor sprema da mi obuče ludačku košulju. 

"Vaš deda je Thomas James?", iznervirano lista papire i odmahujem glavom. 

"Moj deda je Igor Vasilevski."

Čujem da se neko od Nikolaieve porodice zagrcnuo na pomen mojih ruskih korena ali šta misle zašto se zovem Aurora? Sigurno ne što mi je otac rusofil, majka mi je tvrdoglava ruskinja. 

"Porodica Nikolaia Mayakovkog?", Nikolaiev doktor dolazi do nas i zbunjeno gleda lekara koji je već tu, "Nešto se desilo?"

Došaptavaju se nekoliko minuta nakon čega dobijam ogromno izvinjenje za sve neprijatnosti nanete meni i Mayakovsky porodici dok nas Nikolaiev doktor odvodi u kancelariju. Puštam Viktoryu koja je u mnogo gorem stanju od mene da sedne u fotelju pored stola načelnika i naslanjam se na zid pored prozora. 

"Vaš sin i brat", gleda u Nikolaievu porodicu a onda zbunjeno skreće pogled na mene, "Je u stabilnom stanju. Moraće da odmara mesec dana bez naglih pokreta i osećanja", podiže obrve a onda nastavlja, "Svako remećenje mira gospodina Mayakovskog može biti kobno po njegovo trenutno stanje."

"Možemo da ga vidimo?", plačan glas osobe koja je Nikolaiu dala život se polako smiruje. 

"Nemojte plakati pred njim", doktor izgovara saosećajno a onda poziva medicinsku sestru da nas odvede do Nikolaieve sobe. 

Više ne idem iscrpljeno kroz hodnike puna umora koji mi pritiska glavu i srce. Trčim ka Nikolaevoj sobi ostavljajući suze i loše misli zha sobom kada nas medicinska sestra zaustavlja otvarajući nam vrata najluksuznije sobe u celoj bolnici. 

Ulazimo u tu sobu na vrhovima prstiju kada nas oštar glas prekida u tihom činu. 

"Napokon", Nikolai precrće očima dok mu čujemo dosadu u glasu, "Medicinske sestre nisu francuskinje, u kojoj sam bolnici?"

"Tek si otvorio oči a već si naporan", umorne Lavove oči se osmehuju dok gledaju čoveka sa kojim je odrastao, "Takav si bio i kada si se rodio."

Petar se kezi dok prilazi Nikolaievom krevetu gledajući kako mu Viktorya nežno miluje kosu. 

"Razmazićeš ga", osmehuje joj se dok seda u fotelju. 

"Trenutno mi je omiljeni brat", Viktorya se plazi svojoj braći dok seda na krevet pored Nikolaia. 

"Kako si?", Nadiin nežan osmeh širi toplinu dok uzima Nikolaia za ruku. 

"Bilo je i bolje mama", Nikolai ljubi njenu ruku dok pogledom pretražuje sobu. Vidim paniku u njegovim očima a onda se osmehujem dok mu ulazim u vidokrug. 

"Imaš zavoje", naglo pokušava da se digne kada dajem znak Lavu i Petru da ga priljube nazad za krevet. 

"Dobro sam Nikolai", osmehujem mu se dok se naslanjam na ivicu kreveta. 

"O ima ona mnogo više od zavoja", zbunjeno gledam zabavljeno Petrovo lice dok namiguje Lavu. 

"Molim?", Nikolai se ipak malo podiže ne skretajući pogled sa mene. 

"Nemam pojma o čemu pričaju", stvarno nemam. 

Smeh dve Mayakovsky žene zabavlja Petra i Lava dok su sve oči uprte u mene. 

"Znate li, gospodine Mayakovsky, ko je deda vaše ljupke devojke?", Petar se osmehuje dok mi on i Lav prilaze. 

"Donald Trump?", Nikolai zabavljeno prevrće očima dok gleda kako me ruke njegove braće stežu u zagrljaj, "Bez naglih pokreta, ne želim da je bilo šta zaboli." 

Preti im svestan da ne može da ustane iz kreveta i osmehujem se. 

"Hoćemo na tri?", Petar pita Lava i dalje me grleći. 

"Možda da mu ona kaže?", razgovaraju kao da nismo tu. 

"Ne, želim da mu ja kažem."

"Pobogu ljudi", čujem nervozu iz Nikolaevog kreveta i osmehe oko njega. 

"Spreman si?", Petar se kezi bratu. 

"Nikad spremniji", Lav mi namiguje, "Broj do tri, gospođice snajko." 

Crvenim na njegov nadimak dok gledam kako Nikolaeve oči tamne od istog. 

"Jedan..", prevrćem očima dok osećam euforiju i uzbuđenost Nikolaieve braće, "Dva, tri."

"Igor Vasilevski", viču u glas a Nadia i Viktorya padaju u vrtlog smeha dok gledaju Nikolaievo šokirano lice. 

"Je l to loše?", tiho pitam gledajući kako se lice čoveka koga volim menja iz šokiranog u zabavljeno. 

"Pa nek sam proklet", Nikolai se smeši dok pruža ruku ka meni pokazujući mi da dođem što i poslušno činim, "Zli ljudi Mayakovsky porodice, ostavite me nasamo sa unukom Igora Vasilevskog."

Osmehuje se svojoj porodici dok ih zbunjeno gledam sedajući na njegov krevet. 

"I svi idite kući i spavajte, to je naređenje", dovikuje im dok izlaze privlačeći me u zagrljaj. 

"Nikolai ništa mi nije jasno", šapućem dok čujem bolan uzdah pomerajući se sa njegovih grudi. 

"Ostani tu", vraća me na staro mesto spuštajući poljubac na moju kosu. 

"Nikolai!", gubim strpljenje nežno spuštajući ruku na njegov stomak. 

"Verovatno sam proklet", gleda me zabavljeno dok podižem glavu upućujući mu dug pogled. 

"Molim?"

"Od toliko devojaka, ja se zaljubim u unuku Igora Vasilevskog", kezi mi se dok me jače grli. 

"Zašto je to bitno?", prevrćem očima dok mu nežno ljubim grudi. 

"Zato što si ti moje prokletstvo." 

Osmehuje mi se dok me privlači sebi spuštajući nežni dodir ljubavi na moje usne.