OKRUTNA MOĆ

Pet flaša

"...Onda smo odlučili da je najbolje da kupim ovu zgradu.", sležem ramenima i završavam svoje izlaganje o mesec dana sa najzgodnijim čovekom na svetu.

"Vi ste odlučili?", Gina mi se kezi i naglašava vi.

"Sprat u potkrovlju je Nikolaiev", sležem ramenima.

Želela sam da kupim celu zgradu ali je Nikolai želeo da ima sprat baš ove zgrade. Samo mi je doneo ugovor a pod sedativima ljudi obično ne prave ogromna pitanja o ugovorima, zgradama i namerama onih koji su toliko fini da ih u kućk trpe dve nedelje.

"Vi živite zajedno", moja veoma bistra drugarica dolazi do ovakvog zaključka vrlo brzo a onda ustaje, "Vi živite zajedno!"

Njen srećan vrisak prelazi u histeričan smeh i pruža mi ruku da joj se pridružim.

"Nema šanse da ću da se radujem zbog nečega što se ne dešava", smejem joj se i uzimam je za ruku.

"Aurora James je zvanično zaljubljena", vrišti i nisam shvatila u kom trenutku sam tačno počela da vrištim i skačem sa njom.

Znam samo da sam zaražena prokletom euforijom i, bože sačuvaj, ljubavlju.

"Au-ro-ra", Genevieve se penje na kauč i ja palim muziku, "Ma-ya-kov-sky", smeje se i ja se penjem do nje.

"S-a-nj-a-j", kezim joj se dok je hvatam za ruke i igram sa njom u ritmu prve pesme koja je bila za ples na radiu.

Vrtim se po plišanim jastucima na kauču i smejem se dok gledam Ginu kako radi isto.

Čujemo tresak vratima i bacamo unezveren pogled jedan prema drugoj.

"Ti ugasi muziku ja ću da sakrijem flaše vina", brzo joj naređujem kroz šapat a onda skačem sa kreveta.

Znate kako se Bambi dočekao prvi put kad je pao na ledu? Nadam se da znate.

Jer ja sam bila jebeni Bambi.

U trenutku gledam u plafon i vidim Ginu iznad sebe.

"Koliko prstiju vidiš?", maše mi rukom ispred lica.

"Gina, pijana sam i imam potres mozga", hvatam je za ruku i počinjem da se smejem, "Vidim ti prste kao da si jebeni pongvin."

"Aurora tako te mrzim", čujem njen smeh i okrećem se taman da vidim kako leže pored mene na pod.

"Hladno mi je", hvatam je za ruku.

"To je zato što je pao mrak", odgovara mi znalački.

"Pao je mrak?", otvaram usta iznenađeno, "Kako da se udam za Nikolaia ako je pobegao od mene?"

Vidim kako Gina odmahuje glavom kao da smišlja rešenje a onda osećam čvrste ruke oko sebe.

"Koliko si izbrojao?", budi me nežan glas i miris topljenog sira.

"Pet", trepćem da bih videla odakle dolaze glasovi i miris, "Tri vinske i dve od vodke."

Jebote. Nikolai i Nick su tu.

Pružam ruku da cimnem Ginu koja spava kao zaklana.

"Gina", šapućem i nežno je cimam, "Gina", još tri pokreta rukom ne uspevaju da je probude, "Genevieve!", vičem na nju šapatom i guram je nogom.

"Šta? Gde?", moj drinking buddy otvara oči i unezvereno gleda oko sebe.

"Pronašli su nas.", šapućem.

"Vanzemaljci?", otvara usta kao da je samo njih čekala.

"Nik i Nick jebote Gina", razmišljam na trenutak a onda vidim osmeh preko njenih usta.

"Nick i Nik", kezi mi se, "Mi smo sa istim dečkom."

"Ponekad mi se ozbiljno gadiš Genevieve", smejem joj se i polako padam sa kreveta.

"Šta radiš to?", podiže se da me vidi.

"Krijem se", pokazujem joj da me prati i na kolenima idem kroz kuću ka kuhinji.

"Misliš li da smo još pijane?", slučajno rukom pritiska moje stopalo i ispuštam tih krik, "Izvini."

"Nismo pijane", naravno da jesmo.

"A ako nas nađu?"

"Neće nas naći Gina."

A onda mi se čelo zakucava u koleno osobe koja stoji ispred mene.

"Našli su nas, abort mission!", govorim brzo i glasno a onda se okrećem da odpuzim u pravcu u kom sam došla.

"Saobraćaj je gust", Gina viče dok se sudara sa mnom.

Trebalo je da se kreće nazad, ona stoji u mestu.

"Aurora James", nežan glas koji pokušava da bude grub mi se obraća dok gledam kako Nick podiže Ginu i nosi je dalje od nas, "Imaćeš jedan dugačak razgovor u kome ćeš da objasniš puno toga."

"Gina", vičem za njom.

"Ro zarobljena sam", čujem njen vrisak a onda čujem i kako ga guši smeh.

"Dakle?", usuđujem se da pogledam u Nikolaieve oči i osmehujem se.

"Nisi ljut", pružam ruke ka njemu poput deteta koje uči da hoda.

"O i tek kako sam ljut", podiže me, baš poput retardiranog deteta.

"Sviđam ti se, nisi ljut", zavlačim mu ruku pod rukav dok me nosi ka sobi, "Nikolai Mayakovsky ne nosi košulju?", kezim mu se dok glumim iznenađenost i mogu da vidim osmeh u njegovim očima.

"Zabranjeno ti je da me skidaš Jamesova", spušta me na krevet.

"A je l smem da ti naređujem?"

"Ne", sada se već zabavlja.

"Gladna sam", glumim da se durim i padam na krevet dok ispuštam zvuke kao da umirem a onda osećam da krevet pored mene popušta pod još jednom težinom.

"Pizza ti je na noćnom stočiću", smeje mi se i okrećem se da je pogledam.

"Činiš moj život dosadnim, sve mi daješ", uzimam pizzu i žvaćem je kao da nikad nisam jela, "Hoćeš da se bijemo?"

Podiže obrve vidno iznenađen.

"Neću da te mamurnu pored glave boli i telo", izaziva me. Namerno.

"Može telo da me boli od još nečega", smejem mu se dok mu sedam u krilo.

"Ne več...", zapušavam mu usta poljupcem a onda padam na njegove grudi.

Onesvešćenu bar ne može da me skine sa sebe.

Osećam mrak nakon što gasi svetlo na noćnom stočiću i osećam toplotu nakon što ušuškava naša tela.

Prespavaće večeras.