OKRUTNA MOĆ

Pre svega, majka

5 dana kasnije

Ušla sam u toplinu luksuznog Njujorkškog kafića obavijena hladnoćom koju sam donela sa ulica New Yorka. Konobar me je odveo do stola koji je moja majka rezervisala nekoliko trenutaka nakon mog poziva iz Moskve. Više nema bežanja od prošlosti. 

Sela sam za sto prekriven kašmirom i spustila svoju Luis Vuitton torbicu na ivicu stolice na kojoj sam sedela. Polako sam sa ruku svlačila svilene rukavice dok sam pogledom domeravala goste ovog luksuznog restorana. Nisam obožavala luksuz i dizajnere ali sam odrasla u bogatsvu a moja majka je bila opsednuta statusom, zato se sada ne nalazimo u udobnosti njenog doma već u fasadi mira skupog restorana. 

Žena kose boje kestena i puti poput snega je ušla u restoran, kasnivši ali ipak kao da je ceo svet pred njom. Visoko podignute brade, nije pratila konobara već je konobar pratio nju. Privlačeći pažnju svih okupljenih, graciozno se spustila na mesto preko puta mene a onda me probola svojim hladnim plavim očima. 

"Dala si izjavu policiji?", podigla je obrvu dok je svlačila rukavice kao što sam i ja to učinila pre nekoliko trenutaka. 

"Dobro sam mama, neće mi odseći ruku, rana je zarasla", prevrnula sam očima na šta je ona neodobravajući coknula. 

Dama nikada ne prevrće očima. 

"Pobegla si za Monte Carlo, stigle su te posledice", pogledom je preletela preko menija i naručila nam hranu, ne pitavši me ni da li želim isto što i ona. 

"Pređimo na stvar", pogledala sam jednako hladno ženu bez emocija u njene ledene oči. 

"Dakle?"

"Zašto je moj deda bitan za Rusiju?"

"Gregor James nema nikakve važnosti za svoju porodicu, kamoli za celu dravu", njen iritantan smeh je obavio moja zapaljena čula i samo sam podigla obrve na njeno glumljenje nevinosti. 

"Eveline", obratila sam joj se imenom dok su spuštali tanjire ispred nas, "Tvoj otac, Igor Vasilevski. Govorim o njemu."

U očima sam joj mogla videti da je ovo izbegavala ceo moj život, da je ćutala i vešto krila tragove. A sada su tu. Uplašeno je stavila zalogaj salate u usta dok joj je mozak radio sto na sat. 

"Čekam", spustila sam svoje ruke na sto i osmehnula sam se poput predatora, kao što se Nikolai osmehuje meni. Vraški je dobar učitelj. 

"Moj otac", izgovorila je sa gorčinom u glasu, "A tvoj deda", pogledala me je na kratko i nastavila, "Ceo život je posvetio svom poslu, bio je vraški dobar u njemu." 

Onda je usledilo još tišine, još razmišljanja, još biranja reči. 

"Izgradio je ilegalnu imperiju ušuškanu u legalno carstvo", očekivala je moju reakciju ali je moje lice bilo poput kamena, "U testamentu je svu svoju imovinu i sve svoje poslove, sa obe strane zakona, ostavio na čuvanje svom najboljem prijatelju."

"Nisi dobila ništa?", zbunjeno sam je pogledala. 

"Pobegla sam", slegla je ramenima kao da je to nešto najnormalnije na svetu, "Udala sam se za tvog oca i prekršila volju mog mrtvog roditelja."

"Ipak si jedna od najbogatjih žena Amerike?", podižem obrvu zbunjeno jer ne mogu da procenim da li laže, biram da verujem da joj je ovaj put prijatelj istina. 

"Izgradila sam medijsku imperiju", pogledala me je, "Ipak su to isti geni. Čula sam da si veoma uspešna u svom novom poslu." 

Na momenat sam mogla da vidim iskru ponosa u njenim očima ali nisam želela da se vodim zabludama. 

"Šta se desilo sa svim poslovima, imanjima i novcem?" 

"Čuvano je", moja majka je uzdahnula, "Za prvog vrednog naslednika koji će imati krv Igora Vasilevskog." 

Moje uši nisu mogle da veruju, shvativši da mi je vilica pala na pod brzo sam zatvorila usta i pogledala svoju majku. 

"To sam ja?"

"To si ti", klimnula je glavom i poslovnim pogledom odmerila moj izgled, "Želiš li da budeš naslednica svih poslova?" 

"Ne znam", uspaničeno sam pogledala lice svoje majke, prvi put želeći da bude tu za mene, "Ne znam kome da se obratim, kako da vodim poslove, ne znam ni da li će me prihvatiti kao naslednicu."

"Aurora James", moja majka mi se obratila svečanim tonom, a onda me iznenadila gestom, njena ruka je pronašla put do moje, "Krv koja teče tvojim venama je stara krv ruskog plemstva, ta krv ti je dovoljan dokaz da moraš da uzmeš sve što ti pripada." 

"Od koga?", uzdahnula sam pokušavajući da smirim paniku u glasu i stežući ruku svoje majke kao da je slamka spasa. 

"To je bar lako", osmehnula mi se otpivši gutljaj vina, "Sve je povereno porodici Mayakovsky."

Nikolai. Lav. Petar. Viktorya. 

"Upoznata si sa njima." 

"Ne želim da uzimam ništa što pripada njima", ubrzano govorim i izvlačim osmeh na lice svoje majke. 

"Aurora, nisu uzimali tvoje naslestvo", njeno lice se približilo mome, "Pola Rusije pripada tebi." 

"Ne mogu sama", zacvilela sam poput ranjenog psa dok sam molećivo gledala majku u oči. 

"Mayakovsky porodica te voli", osmehnula mi se sklanjajući pramen sa mog lica. 

"Majko", ne mogu dalje sama, ne mogu. 

"Imaš mene."

Dve reči koje je moja majka tiho izgovorila su mi ulile svu snagu ovog sveta u moj krvotok. Želim da ona bude tu, sada kada mi je najpotrebnija. Sada, kada vraćam zaboravljenu snagu porodice Vasilevski. Sada, kada smo tu samo nas dve.

"Želim da Eveline bude deo Vasilevski korporacije", tiho sam uključila njen život u moj, prošaputavši poslovni predlog preko stola restorana. 

Njen osmeh mi je bio dovoljan odgovor koji je prekinulo tiho vibriranje telefona. Nikolaieva i moja slika lebdela je iznad zelene slušalice kada sam ustala od stola. 

"Pitaj Mayakovsky pirate odgovara li im petak za večeru u starom Vasilevski dvorcu?", moja majka je doviknula dok sam spuštala slušalicu na svoje uvo. 

Osmehnula sam se pobedonosno dok sam gledala lepotu svoje majke. 

Mayakovsky pirati će svakako dobiti više od jednog iznenađenja u taj petak. 

"Reci tvojoj oholoj majci da smo mi fin narod", čula sam dovikivanje Nikolaievog oca sa druge strane slušalice i zasijala sam, "I da nam odgovara petak." 

Petak. 

Očekujemo ga. 

Nestrpljivo.